FORENZIČAR OTKRIVA MOTIV ZLOČINA: Na saslušanju najviše lažu i manipulišu glumci i političari

Zbog posla koji zahteva odsustvo emocionalne reakcije, glumac može satima da priča i da se smeška, a da zna da je juče pretukao nekoga, političar takođe, kaže Goran Kojić

Dve vrste ubica

Goran Kojić ima zadatak i da kroz razgovor sa osumnjičenim otkrije motiv, što je jedno od najbitnijih pitanja nakon bilo kog ubistva.

- Motiv je psihološka pozadina svakog ubistva. Moj posao se svodi na procenu autentičnosti iskaza osoba koje su na bilo koji način dovedene u vezu sa istragom - kaže Kojić i dodaje da postoje dve vrste ubica - profesionalci i situacione ubice, koje ubijaju iz straha, besa, ljutnje, ljubomore...

- Profesionalci su hladnokrvniji i rezervisaniji i sa njima najčešće ima minimalno saradnje, za razliku od ovih drugih, koji nemaju tu vrstu iskustva - objašnjava sagovornik Kurira, koji je jedna od najbitnijih karika u rešavanju zločina, iako je nevidljiv za javnost.

Svi sumnjivi

On kaže da je ispitivanje psihološka igra, a posao psihologa-forenzičara je da prepozna manipulaciju. Kako kaže, u dugogodišnjoj karijeri imao je priliku da razgovara sa osumnjičenima iz svih slojeva društva i svih zanimanja.

- Najteže je raditi s glumcima izvršiocima krivičnih dela i političarima. Glumac zbog prirode svog posla ima odsustvo emocionalne reakcije, te može dva sata da priča i da se smeška, a da zna da je juče brutalno ubio nekoga. Političar takođe. To su ljudi koji su verzirani u tome da bez većih problema manipulišu sagovornikom. Moj zadatak je da detektujem manipulaciju i tada sam pred izazovom, tu moraju da se prave fine procene da li je to što kaže zaista tako - kaže forenzičar MUP.

Kako objašnjava, izazov mu je i kad je ispred njega osoba koja je nevina, ali se ponaša vrlo sumnjivo.

- To radi zato što ima veliki stepen tenzije da slučajno ne pomislim da je ona uradila nešto, a nije. Bilo je slučajeva da je osoba pod takvom tenzijom da ne čuje ni šta je pitam. Zahvaljujući obuci koju imamo, to prepoznajemo - kaže on i dodaje da postoje i ljudi koji ne žele da sarađuju i da razgovor s njima traje vrlo kratko, jer je sve što žele da kažu: „Ja neću da pričam sa vama.” Ipak, kada pristanu na razgovor, jedan od najznačajnijih simptoma koji otkriva ubicu je distanciranje od sadržaja koji je relevantan za predmetni događaj.

- Bilo je situacija da osoba može dva sata da priča o nebitnim stvarima, a kada joj postavim konkretno pitanje, skrene temu. To je upečatljiv simptom. I na telesnom planu se mogu videti neka ponašanja koja su tipična za laganje. Recimo, odbrambeni stav, osoba se u uvodnom delu razgovora ponaša normalno, i kada pitam o slučaju, okrene se i kaže: „Pa ne znam, da li možemo neku drugu temu.” Kod nekih se promeni boja lica, neki pocrvene, neki poblede, neki počnu da se znoje. Kod nekih, kada lažu, postoje promene u boji glasa, brzini, tonu. Neki počnu da pričaju sporije - objašnjava Kojić.

Traje satima

Poenta posla psihologa-forenzičara je da tokom ispitivanja, koje traje od 45 minuta do dva sata, prođe različite teme sa sagovornikom. Jedna grupa tema vezana je za biografiju, školovanje, odnose sa suprotnim ili istim polom, zatim ide priča o neutralnim temama, potom idu malo škakljivija pitanja o ličnosti - takozvane kontrolne teme, a nakon toga razgovor bitan za sam događaj.

- Ukoliko je osoba od samog početka smušena, povučena, ćutljiva i nesaradljiva i takva je tokom čitavog razgovora, na osnovu toga nećete reći da je to ubica koji se krije. Ako je osoba komunikativna, saradljiva, pričljiva i ima želju da razgovara na sve teme osim na relevantne, onda imate razlog da posumnjate da nešto stoji iza toga. Ako postoje dramatične razlike u ponašanju, onda postoji prilično velika osnova da sumnjate da ta osoba nešto krije - naglašava ovaj veštak.

Kurir.rs/ Jelena Rafailović