PRIZNANJE MONSTRUMA JE NEŠTO NAJUŽASNIJE: Najteže nam je kada razgovaramo sa ubicama dece
Slučajevi otkrivanja zločina nad mališanima spadaju u najdelikatnije i nije mi svejedno, pomislim da se to moglo desiti i mom detetu, priča Goran Kojić, forenzičar-psiholog u MUP
Policijski forenzičar-psiholog Goran Kojić kaže za Kurir da je svako ubistvo teško, ali kao najteže slučajeve u svojoj karijeri navodi one u kojima su žrtve deca.
- Posao iziskuje da se uključite u analizu svih činjenica vezanih za izvršenje, uključujući i obdukcione nalaze sudske medicine i tako dalje, načina na koje je delo izvršeno, stepen bola koji je to dete trpelo dok je umiralo. Dešavalo se da u trenutku pomislim da se to moglo desiti i mom detetu. Naravno, ti slučajevi sa decom teško padaju i kolegama koje nemaju decu i porodicu i oni, primetio sam, to doživljavaju izuzetno teško. Razgovarajući sa kolegom koji je vrhunski ekspert sudske medicine, pitao sam ga šta mu je najteže, rekao je: „Manje-više uđeš u rutinu, ali kad ti je onaj koga radiš na stolu sličnog uzrasta kao tvoje dete, na to ne možeš da se navikneš” - objašnjava Kojić i dodaje da se to, srećom, ne dešava često.
Teško detinjstvo
On objašnjava da je, u slučajevima ubica dece, kad je ulazio u njihovu porodičnu istoriju primetio da su te ličnosti najčešće formirane u nesređenoj porodici.
- Pokaže se da je i sam zapravo bio žrtva nasilja ili da je prisustvovao nasilju roditelja ili prema deci. Ili je u pitanju dete koje se formira, naročito u prvih pet godina, bez roditelja ili samo sa jednim roditeljem koji se ne bavi njim, pa to dete relativno brzo prihvati model ponašanja vršnjaka, koji su najčešće iz sličnih priča. Takva osoba prvo krivično delo uradi kao maloletnik, pa ode u popravni dom, tamo se usavrši u tim veštinama, pa čim napuni 18 godina, završi u zatvoru. Tamo opet zatvorska sredina utiče na formiranje karaktera ličnosti u negativnom smislu i kada izađe, eto potencijalnog problema - objašnjava Kojić.
Prema njegovim rečima, jedan od najtežih slučajeva na kom je radio desio se u Požarevcu, gde je psihički poremećen čovek pokušao da siluje devojčicu, a potom ju je izmasakrirao nožem.
- Sama činjenica da imate dete koje je izbodeno 76 puta je dovoljno teška. Dok sam ga ispitivao, bio je hladnokrvan, sve vreme je negirao da je to uradio. Međutim, forenzičkim nalazima je dokazano da je to počinio. Bilo je tu priznanje dečaka koga je naterao da i on izbode devojčicu, a i drugih maloletnika koji su bili očevici - kaže Kojić.
Jezive priče
Ono što je najgore, kako kaže, jeste to da je u slučaj upleten tada maloletnik, koji je bio saizvršilac, ali i žrtva.
- Tokom ispitivanja došlo se do jezivih informacija, kojima je otkriveno da ga je zapravo ubica naterao, ucenio da je i on nekoliko puta ubode nožem. Obavio sam desetine razgovora s tim dečakom. Nažalost, i od njega kako raste može da se očekuje sve najgore. On je u psihološkom smislu tempirana bomba, njega samo bog može da sačuva da ne napravi nešto slično - navodi Kojić. Slučaj koji je pomenuo desio se pre 14 godina. Reč je o ubistvu Milice Miloradović (13), čije je telo pronađeno 2. februara 2006. Devojčicin nestanak prijavljen je 30. januara, a četiri dana kasnije nađeno je telo, na kome je bilo 76 uboda nožem. Policija je imala 20 osumnjičenih, ali je otkriveno da je zločin zapravo počinio Mališa Milenković, koji je tada imao 41 godinu. Milenković je osuđen na 40 godina zatvora.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore