RAT ZA DRUŠTVENE MREŽE: Okršaj supersila za kontrolu interneta i protoka informacija

Sjedinjene Države najavljuju zabranu Tiktoka samo zato što je iz Kine, dok zabranu njihovih sajtova i aplikacija nazivaju nedemokratskom. U ovom onlajn obračunu važno mesto zauzima i Rusija

Naređenje

Uprkos višemesečnim najavama američkog predsednika Donalda Trampa o blokadi aplikacije za deljenje video-snimaka, kao i potpisanim izvršnim naređenjima, ministarstvo pravde SAD odložilo je zabranu dok se ne završe sudski procesi koje vodi „ByteDance”, majka kompanija Tiktoka.

Ova borba samo je vrh ledenog brega informacijskog rata koji besni na planeti otkako je internet postao deo svakodnevice. I dobro ilustruje koliko najmoćniji ljudi i države na svetu smatraju opasnim društvene mreže, koju većina ljudi doživljava kao običnu razbibrigu.

- Što se tiče Tiktoka, zabranjujemo ga u SAD jer verujem da ga zloupotrebljava kineska obaveštajna služba. Imam ovlašćenja da to uradim - rekao je Donald Tramp još 1. avgusta.

Jedan od načina da se izbegne zabrana, dodao je, jeste da aplikaciju kupi neka američka firma.

Najava šefa Bele kuće da će zabraniti društvenu mrežu samo zato što nije u američkom vlasništvu, već u kineskom, šokirala je mnoge. Pogotovo ako se zna da Vašington godinama kritikuje Kinu kao nedemokratsku državu zato što su u njoj zabranjene mnoge američke društvene mreže i sajtovi poput Fejsbuka, Tvitera i Gugla.

Ko je bolji

- „ByteDance” pregovara o prodaji Tiktoka, ali jedino pitanje je zašto je to važno običnim Amerikancima, tj. da li treba da se plaše kineskih aplikacija. U julu je državni sekretar Majk Pompeo za Foks njuz rekao da Amerikanci mogu da koriste Tiktok samo „ako žele da njihove privatne informacije padnu u ruke Komunističke partije Kine”. I ne tvrde to samo republikanci - Demokratski nacionalni komitet je izdao slično saopštenje tvrdeći da prikupljaju podatke. Tiktok zaista skuplja mnogo ličnih podataka korisnika, ali to nije nimalo više nego što rade Fejsbuk i druge društvene mreže. Razlika između Tiktoka i Fejsbuka je samo u tome što ovi drugi daju vladama podatke transparentnije i ne daju ih kineskoj vladi - piše za Verdž Sara Jeong, stručnjak za tehnologiju.

Kako navodi, glavno pitanje nije da li je Fejsbuk bolji ili isti kao Tiktok, već da li su SAD bolje ili iste kao Kina.

Opasna istina

- Kina 2020. zadržava milione Ujgura u kampovima, SAD to isto rade s ilegalnim migrantima. Kina koristi brutalnu represiju da ućutka disidente, u Americi policija u vojnim uniformama hapsi demonstrante i trpa ih u neobeležene kombije. Dok protesti u SAD besne, Pompeo napada Njujork tajms zbog projekta 1619, specijalnog izdanja koje se bavi dugoročnim posledicama robovlasništva u SAD i tvrdi da ugledni list time pomaže Komunističkoj partiji Kine. Ovo je informacioni nacionalizam u kojem si slab samo ako se otkrije da kršiš ljudska prava. Amerika pokušava da natera Kinu da prizna masakr na Tjenanmenu 1989. ili progon Ujgura. Na isti način ruske Operacije za dezinformacije na Fejsbuku su promovisale prave video-snimke policijske brutalnosti u SAD. Prate pokret Crni životi su važni kao što su pratili Okupiraj Volstrit ili Vikiliks. Oni samo pokazuju tenzije koje postoje u Americi jer misle da je to u interesu Rusije. Informacioni nacionalizam nema veze sa mitologijama ili dezinformacijama, već je cilj ne lagati o neprijateljima, nego reći istinu o njima, a sakriti istinu o sebi. Glavni igrači u toj igri su Kina, sa svojim neverovatnim programom nadzora i cenzure, Rusija sa uspešnom mrežom RT i Agencijom za istraživanje interneta, i Amerika, u k ojoj su i dalje najveće tehnološke kompanije - navodi Sara Jeong.

Nepotrebni sukob

Kako naglašava, američke tehnološke kompanije se ponašaju kao informativno krilo Stejt departmenta, koje se zalaže za slobodu govora i kapitalizam.

- Naravno, to je licemerje, što je otkrio Edvard Snouden 2013. Kao i Kina, i Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) tajno skuplja podatke od svih američkih kompanija. Preko programa poput PRISM uspostavljena je saradnja sa velikim tehnološkim kompanijama iz Silicijumske doline. Uprkos svemu tome, doskoro je Amerika javno promovisala liberalnu demokratiju, sada se javno uključila u informacioni nacionalizam. Amerika se uključila u rat koji ne može da dobije i koji ne bi trebalo ni da vodi - piše Sarah Jeong.

Moćni aparat

Internet je postao pravo borbeno polje, ali u njemu ne ratuju samo supersile poput Rusije, Kine i SAD. Tu se sukobljavaju svi zbog svega - večito ratuju levičari i desničari, jedni druge pljuju obožavaoci najvećih pop i rok bendova, za gušu se hvataju fanovi određenih ljubavnih parova iz TV serija... U toj onlajn džungli nebitnih stvari koje se lajkuju i komentarišu, društvene mreže su postale nešto što ne samo skuplja informacije i koristi ih za marketing već može da ih menja, da utiče na njih i ponašanje korisnika. To se videlo odlično kad je otkriven skandal sa „Kembridž analitikom”. Ova britanska kompanija kupila je od Fejsbuka podatke miliona korisnika, a zatim ih koristila da utiče na rezultate glasanja o bregzitu 2015. i američkih izbora 2016.

- Ako vam je potreban argument da živite u naučnofantastičnom svetu, samo pogledajte u svoj telefon. Ovaj slatki, tanki i neverovatno moćni alat postao je centralan u našim životima toliko da i ne razmišljamo o tome. Deluje sasvim normalno da ga izvučete iz džepa gde god da ste na planeti i da pričate s nekim na ko zna kom delu planete. Ali svakog jutra kad uzmete telefon u ruke, pravite sporazum s operaterima: „Hoću pozive, a zauzvrat kompanija uvek zna gde sam.” Ovo je veoma intiman vid nadzora. Telefon prati gde živite i gde radite. Prati gde provodite vikende i večeri. Prati koliko često idete u bar i da li vozite brzo. Prati i s kim se srećete i pored koga spavate. Ovi akumulirani podaci mogu bolje da odslikaju vaš dan nego vi sami. Još 2012. naučnici su uspeli da ovakve podatke iskoriste da s preciznošću pretpostave i šta ćete da uradite u naredna 24 sata - piše Brus Šnajer, američki kriptograf, kompjuterski stručnjak i pisac, u knjizi „Podaci i Golijat: Skrivena borba za prikupljanje podataka i kontrolu nad vašim svetom”.

Raj za teroriste

Kako naglašava, pre mobilnih telefona, da bi vas neko pratio, bio je neophodan privatni detektiv.

- Sada to nije potrebno. Telefon automatski prikuplja podatke i svi oni su tu da ih neko pokupi. Vlade koriste ovo da zastrašuju i kontrolišu mase. Tako je vlada Ukrajine 2014. orvelovski poslala svim učesnicima demonstracija poruku: „Dragi korisnici, registrovani ste kao učesnik masovnih nemira”. A ovo se ne dešava samo u totalitarnim društvima, slična stvar se dogodila u Mičigenu 2010. Postoji cela industrija posvećenja praćenju u realnom vremenu - kako kupujete i šta, pa vam onda tako stižu i i reklame. Postoje kompanije koje na okviru ovih podataka prave profil svakog od nas. Tehnološke kompanije nam poklanjaju aplikacije koje zatim prate svaki naš korak preko GPS, a sve to koriste i državne agencije, poput američke NSA ili britanske GCHQ. Današnja tehnologija daje vladama i korporacijama ogromne sposobnosti za masovni nadzor, a on je opasan, jer omogućuje diskriminaciju i čini nas manje bezbednim. Moramo da shvatimo opasnost toga i da se borimo - navodi on.

Kako piše Atlantik, pre devet godina, tokom Arapskog proleća, moć društvenih mreža primećena je na svetskoj sceni.

- Tviter i Fejsbuk su obećali da će pomoći prodemokratskim demonstrantima da dele informacije, organizuju proteste i oslobode zemlje od diktatora. Ubrzo se pokazalo da su demokratske promene bile nestabilne i da su prerasle u nasilje. U roku od samo nekoliko godina internet i iste mreže koristila je teroristička Islamska država kako bi regrutovala nove članove, širila propagandu i ohrabrivala napade na SAD i ostatak sveta. Sledio je i ruski napad dezinformacijama 2016, kojim su uticali na izbore - piše magazin.

I u jeku pandemije društvene mreže se koriste, između ostalog, i za širenje laži o koronavirusu.

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović Foto: Profimedia