Sastavni deo slave su obredni predmeti - osvećena vodica, slavski kolač, kuvano žito ili „koljivo”, vino, sveća, tamjan i ulje

Slavski kolač

Slavski kolač (krsni kolač, krsnica) takođe je neophodan obredni predmet. Mesi se od pšeničnog brašna sa kvascem, a ako nema osvećene, dodaje se bogojavljenjska vodica. Mešenje hleba je posao domaćice, koja se trudi da ga što lepše ukrasi, a u koru se odozgo obavezno utiskuje drveni pečat („poskurnjak”) kvadratnog ili kružnog oblika sa ornamentom krsta i slovima IS-HS-NI-KA, što je skraćenica od grčkog „Isus Hristos pobednik”. Kolač se, uz to, kiti i strukom bosiljka. Poslednjih decenija, zbog ubrzanog načina života i zauzetosti žena na radnim mestima, slavski kolač se sve češće, pogotovo u gradovima, naručuje u pekarama. Kolač je primer hlebne žrtve i poreklo vuče iz paganskih vremena.

Prinosi se zaštitniku u znak zahvalnosti na bogatoj žetvi, a ritual okretanja krsnog kolača (sleva nadesno) pokazuje da okrugli obredni hleb (kolač) simbolizuje Sunce. U nekim mestima u Vojvodini, međutim, slavski kolač se ne mesi. Evo zašto: kako bi suzbila neumerenost u trošenju za svadbe i slave po kojoj su Srbi u Austrougarskoj bili poznati, Marija Terezija je uvela porez na sečenje slavskog kolača. Onda su Srbi iz inata prestali da ga mese!

shutterstock-369791771.jpg
Shutterstock 

Tamjan

Tamjan je mirišljava smola koja se pri slavskom obredu koristi za kađenje. Dim zapaljenog tamjana prijatnog je mirisa i lakši od vazduha, a „ kao što se dim iz kadionice diže uvis i prijatno miriše, tako se i molitva koja se vrši uznosi Bogu da mu bude prijatna i draga”. Čin kađenja kolača, žita i ukućana simbolično je prinošenje duhovne žrtve Bogu i svetitelju. Grudve tamjana ili izmirne (izmirna je mirišljava smola kao i tamjan, ali se prevashodno koristi za balzamovanje - prim. red.) nekada su predstavljale vredan poklon, a poznato je da su tri persijska mudraca Hrista, našavši ga u jaslama vitlejemskim, darovala zlatom, tamjanom i izmirnom.

Vodica

Vodicu sveti sveštenik u domu svečarevom dan uoči slave, da bi se očistio dom i da bi Bog iz njega, a pomoću časnog krsta u sveštenikovoj ruci, prognao svako zlo. Ta vodica dodaje se u brašno kad se slavski kolač mesi u kući ili se njome škropi kolač kupljen u pekari. Grančicom bosiljka umočenom u osvećenu vodicu škrope se domaćin i ukućani.

Ikona

Ikona je obavezna u svakom pravoslavnom domu. Reč je o slikama svetaca koje su izrađene po strogim crkvenim kanonima.

Vino

Vinom se na slavi preliva, pri rezanju, slavski kolač; njime se preliva i žito, i svi na slavi, i ukućani i zvanice, treba da uzmu bar gutljaj vina. Za ovo se koristi isključivo crveno vino, koje mora da bude čisto, odnosno prirodno, i nerazblaženo vodom. Vino je jedan od osnovnih simbola u hrišćanstvu. Kao što krv Isusova simbolizuje njegovu žrtvu za spasenje ljudskih duša, tako je vino simbol njegove krvi u svetoj tajni pričešća. Vino je sastavni deo paganske žrtve u jelu i piću koja se prinosila domaćim božanstvima, kućnim zaštitnicima i dušama umrlih predaka. Ovaj obred hrišćanska religija je gotovo u potpunosti preuzela, s tim što mu je dala sasvim novo značenje. Ali odraz sećanja na pagansko vreme vidi se u običaju da se pri svečanom obedu ili gozbi malo vina, ili drugog pića, prospe na zemlju, kao žrtva podzemnim bogovima i umrlim precima. Prilikom rezanja slavskog kolača i prelivanja vinom najčešće se izgovara: „Kolač lomili, Boga molili; kolač prelivali vinom, dom se prelivao mirom, životom, zdravljem i svakim dobrom, Bože, daj!”

Žito

Žito koje se kuva uoči krsne slave zove se još i „koljivo”. U hrišćanstvu koljivo je simbol opšteg vaskrsenja. Kada se zrno položi u zemlju, pšenica ne istrune, nego ponovo izraste i donese višestruki plod, kao što će i „tela umrlih vaskrsnuti na opštem sudu Božijem”. Žito se sprema u slavu Božju, u čast svetitelja koji se praznuje, i za osvećenje živih i za pokoj duša umrlih predaka. Koljivo je takođe primer paganske žrtve, starije od kolača, jer potiče iz vremena kada ljudi još nisu znali da peku hleb. Ova žrtva je u neposrednoj vezi sa kultom umrlih predaka i kućnih zaštitnika, jer je proistekla iz verovanja da umrlima treba obezbediti hranu i piće i na onom svetu. U nekim krajevima se i danas na pomenima i o zadušnicama na grobove bliskih iznose hrana i piće. Deo se pojede i popije, a deo ostavi. Inače, naziv „koljivo” nema nikakve veze sa rečima „klati” i „klanje”, već potiče od grčkog „kolivon”, što znači „zrno” i „zrno pšenice”.

shutter.jpg
Shutterstock 

Sveća

Sveća je neizostavan predmet u slavskom ritualu. Izrađuje se od čistog voska, a ovo je jedno od tumačenja njene simbolike: „Kao što pčele prave med i vosak sisajući nektar iz čistih cvetova, tako i molitva svečarova potiče iz čistog srca, i takva sveća predstavlja najčistiju beskrvnu žrtvu.” Plamen sveće i svetlost koju ona daje odražavaju svečani karakter slave i radost slavljenja. Sveću pali domaćin pre rezanja kolača. U nekim krajevima ostaje da gori ceo dan, a negde samo prilikom obreda sečenja kolača i ručka. Ne gasi se prstima, već se zaliva vinom. Sveća je vrlo star ritualni predmet, a njena upotreba u slavskom obredu takođe ima korene u prethrišćanskim vremenima. Vatri su pagani prinosili i krvne i beskrvne žrtve, pa je upaljena sveća u posudi sa žitom, na slavskom kolaču, na rogu vola, posudi sa vinom... simbol žrtvovanja žita, kolača, vola, vina... domaćem božanstvu i zaštitniku. Sveća čisti sve nečisto, a njena svetlost razgoni tamu i zle duhove.

Kurir.rs/ Momčilo Petrović