SASTAVNI DEO SLAVE: Slavski rekviziti i njihova simbolika

Sastavni deo slave su obredni predmeti - osvećena vodica, slavski kolač, kuvano žito ili „koljivo”, vino, sveća, tamjan i ulje

Prinosi se zaštitniku u znak zahvalnosti na bogatoj žetvi, a ritual okretanja krsnog kolača (sleva nadesno) pokazuje da okrugli obredni hleb (kolač) simbolizuje Sunce. U nekim mestima u Vojvodini, međutim, slavski kolač se ne mesi. Evo zašto: kako bi suzbila neumerenost u trošenju za svadbe i slave po kojoj su Srbi u Austrougarskoj bili poznati, Marija Terezija je uvela porez na sečenje slavskog kolača. Onda su Srbi iz inata prestali da ga mese!

Tamjan

Tamjan je mirišljava smola koja se pri slavskom obredu koristi za kađenje. Dim zapaljenog tamjana prijatnog je mirisa i lakši od vazduha, a „ kao što se dim iz kadionice diže uvis i prijatno miriše, tako se i molitva koja se vrši uznosi Bogu da mu bude prijatna i draga”. Čin kađenja kolača, žita i ukućana simbolično je prinošenje duhovne žrtve Bogu i svetitelju. Grudve tamjana ili izmirne (izmirna je mirišljava smola kao i tamjan, ali se prevashodno koristi za balzamovanje - prim. red.) nekada su predstavljale vredan poklon, a poznato je da su tri persijska mudraca Hrista, našavši ga u jaslama vitlejemskim, darovala zlatom, tamjanom i izmirnom.

Vodica

Vodicu sveti sveštenik u domu svečarevom dan uoči slave, da bi se očistio dom i da bi Bog iz njega, a pomoću časnog krsta u sveštenikovoj ruci, prognao svako zlo. Ta vodica dodaje se u brašno kad se slavski kolač mesi u kući ili se njome škropi kolač kupljen u pekari. Grančicom bosiljka umočenom u osvećenu vodicu škrope se domaćin i ukućani.

Ikona

Ikona je obavezna u svakom pravoslavnom domu. Reč je o slikama svetaca koje su izrađene po strogim crkvenim kanonima.

Vino

Vinom se na slavi preliva, pri rezanju, slavski kolač; njime se preliva i žito, i svi na slavi, i ukućani i zvanice, treba da uzmu bar gutljaj vina. Za ovo se koristi isključivo crveno vino, koje mora da bude čisto, odnosno prirodno, i nerazblaženo vodom. Vino je jedan od osnovnih simbola u hrišćanstvu. Kao što krv Isusova simbolizuje njegovu žrtvu za spasenje ljudskih duša, tako je vino simbol njegove krvi u svetoj tajni pričešća. Vino je sastavni deo paganske žrtve u jelu i piću koja se prinosila domaćim božanstvima, kućnim zaštitnicima i dušama umrlih predaka. Ovaj obred hrišćanska religija je gotovo u potpunosti preuzela, s tim što mu je dala sasvim novo značenje. Ali odraz sećanja na pagansko vreme vidi se u običaju da se pri svečanom obedu ili gozbi malo vina, ili drugog pića, prospe na zemlju, kao žrtva podzemnim bogovima i umrlim precima. Prilikom rezanja slavskog kolača i prelivanja vinom najčešće se izgovara: „Kolač lomili, Boga molili; kolač prelivali vinom, dom se prelivao mirom, životom, zdravljem i svakim dobrom, Bože, daj!”

Žito

Žito koje se kuva uoči krsne slave zove se još i „koljivo”. U hrišćanstvu koljivo je simbol opšteg vaskrsenja. Kada se zrno položi u zemlju, pšenica ne istrune, nego ponovo izraste i donese višestruki plod, kao što će i „tela umrlih vaskrsnuti na opštem sudu Božijem”. Žito se sprema u slavu Božju, u čast svetitelja koji se praznuje, i za osvećenje živih i za pokoj duša umrlih predaka. Koljivo je takođe primer paganske žrtve, starije od kolača, jer potiče iz vremena kada ljudi još nisu znali da peku hleb. Ova žrtva je u neposrednoj vezi sa kultom umrlih predaka i kućnih zaštitnika, jer je proistekla iz verovanja da umrlima treba obezbediti hranu i piće i na onom svetu. U nekim krajevima se i danas na pomenima i o zadušnicama na grobove bliskih iznose hrana i piće. Deo se pojede i popije, a deo ostavi. Inače, naziv „koljivo” nema nikakve veze sa rečima „klati” i „klanje”, već potiče od grčkog „kolivon”, što znači „zrno” i „zrno pšenice”.

Sveća

Sveća je neizostavan predmet u slavskom ritualu. Izrađuje se od čistog voska, a ovo je jedno od tumačenja njene simbolike: „Kao što pčele prave med i vosak sisajući nektar iz čistih cvetova, tako i molitva svečarova potiče iz čistog srca, i takva sveća predstavlja najčistiju beskrvnu žrtvu.” Plamen sveće i svetlost koju ona daje odražavaju svečani karakter slave i radost slavljenja. Sveću pali domaćin pre rezanja kolača. U nekim krajevima ostaje da gori ceo dan, a negde samo prilikom obreda sečenja kolača i ručka. Ne gasi se prstima, već se zaliva vinom. Sveća je vrlo star ritualni predmet, a njena upotreba u slavskom obredu takođe ima korene u prethrišćanskim vremenima. Vatri su pagani prinosili i krvne i beskrvne žrtve, pa je upaljena sveća u posudi sa žitom, na slavskom kolaču, na rogu vola, posudi sa vinom... simbol žrtvovanja žita, kolača, vola, vina... domaćem božanstvu i zaštitniku. Sveća čisti sve nečisto, a njena svetlost razgoni tamu i zle duhove.

Kurir.rs/ Momčilo Petrović