Američki obaveštajci koristili su LSD i druge droge na ljudima, od kojih mnogi nisu znali ni da učestvuju u testovima, kako bi otkrili da li je moguće menjati ponašanje u skladu s njihovim potrebama

Sve vlade na svetu imaju projekte o kojima ne žele da govore, ali sigurno je najozloglašeniji MK-ultra, program američke Centralne obaveštajne agencije (CIA). U sklopu njega agenti su tokom eksperimenata ispitivali uticaj droga, otrova, hipnoze i telepatije na ljude, a sve u cilju kontrole misli ratnih zarobljenika i promene njihovog ponašanja.

Zvanično, program je trajao od 1952. do 1963. godine. Međutim, postoje mnoge naznake da je trajao i duže.

Vojna primena

- U vreme Korejskog rata verovalo se da su sovjetske snage uspešno koristile serum istine i tehnike ispiranja mozga na ratnim zarobljenicima. Zato je 1952. tadašnji direktor CIA Alen Dales odobrio program MK-ultra. Pod kontrolom doktora Sidnija Gotliba, agenti su eksperimentisali sa raznim formama bihevioralnih modifikacija. To što su se fokusirali na transformaciju i kontrolu ličnosti dovelo je do toga da većina teoretičara zavera smatra da je vojna primena eksperimenata bila samo pokriće, a da je pravi cilj kontrola civila - piše Fren Mejson u enciklopediji „Teorije zavere u američkoj istoriji” i navodi da je unutar MK-ultra postojalo 149 potprojekata. - Razvoj narkotika poznatog kao LSD i eksperimentisanje s njim na agentima CIA, vojnicima, ali i pacijentima s nekim psihičkim oboljenjima bili su deo prve faze projekta ranih pedesetih godina 20. veka. Neki ljudi na kojima se eksperimentisalo, pa i sam Gotlib, bili su korisnici narkotika, pa su pića sa dodatkom LSD često korišćena na žurkama, gde su praćene reakcije ljudi. Većinu pacijenata činili su dobrovoljci, ali je bilo i mnogo slučajeva kada su eksperimenti rađeni na ljudima koji nisu znali da su zamorčići. Tako se izvesni Frenk Olsen ubio nakon psihotične epizode koju je imao jer su mu, bez njegovog znanja, dali LSD - piše Mejson.

Drogu su tada isprobavali u državnim, medicinskim i obrazovnim ustanovama.

- Najozloglašeniji slučaj projekta MK-ultra bio je kada su agenti iznajmljivali stanove u Njujorku i San Francisku i plaćali prostitutkama da u njih dovode obične ljude. Njih su zatim drogirali i posmatrali preko dvosmernih ogledala - objašnjava Mejson.

Gašenje programa

Mejson ističe da je program ugašen 1963. i da je veći deo dokumenata uništen.

Tokom saslušanja sedamdesetih godina i javnost je saznala za eksperimente, a priznanje da su agenti CIA na teritoriji SAD, gde po zakonu ne smeju da dejstvuju, sprovodili tako zastrašujuće testove, za mnoge je bilo dokaz da sigurno ima i opasnijih projekata.

Projekat Artičoka: Navodili ih da ubiju

U projektu Artičoka, koji je prethodio MK-ultra, Mors Alen hipnotisao je dve sekretarice i jednoj od njih naredio da upuca drugu pištoljem koji se nalazio u blizini. Sekretarica je uzela pištolj i povukla obarač. Takvi eksperimenti u agenciji bili su uobičajeni, a agenti MK-ultra često su jedan drugom u piće ubacivali LSD i posmatrali efekte - tvrdi publicista Marlon Kuzmik.

Neverovatna sudbina Kena Kizija: Slavnog pisca navukli na drogu

foto: Profimedia

Među ljudima koji su učestvovali u eksperimentima MK-ultra je i pisac Ken Kizi, autor kultnog romana „Let iznad kukavičjeg gnezda”.

Taj Amerikanac rođen je na farmi u Koloradu, a nakon selidbe u Oregon postao je jedan od najboljih rvača u zemlji. Kada se spremao za Olimpijske igre, teško se povredio i morao je da odustane. Ipak, nastavio je da se bavi i rvanjem i američkim fudbalom, pa je zahvaljujući sportu i dobio stipendiju za koledž. Tokom studiranja prijavio se kao dobrovoljac za ispitivanje u lokalnoj bolnici, ne znajući da je zamorče u programu MK-ultra. Tokom testova bio je zatvoren u sobi, davali su mu LSD i terali ga da zapisuje misli, kao i da snima sve što mu padne na pamet. Nakon toga navukao se na drogu, pa je nastavio da je koristi.

Od novca koji je zaradio kupio je imanje u Kaliforniji, gde je sa hipicima i „Anđelima pakla” organizovao zabave, na kojima su se zloupotrebljavale psihoaktivne supstance. Tokom 1964. on i grupa nazvana „Vesele šaljivdžije” putovali su s jednog na drugi kraj Amerike, a svi, uključujući i vozača Nila Kesidija, bili su drogirani.

Kurir / Andrija Ivanović

Foto: AP