KONTROLA U KINI DOSTIGLA VRHUNAC U JEKU KRIZE: Hapsilo se zbog poruka

Sistem društvenog kredita korišćen i za praćenje zaraze i sprovođenje karantina u vreme haosa zbog kovida u najmnogoljudnijoj zemlji sveta

Borba protiv zla

Kao i u svim delovima sveta, sistem praćenja uvek ima jednostavno opravdanje - služi za borbu protiv „tri zla”: separatizma, terorizma i ekstremizma. Sada je tome dodata i borba protiv korone, tj. zabrinutost za zdravlje nacije. Iako stavljena u prvi plan, ona vlastima i nije baš toliko bitna koliko zaštita od „negativnih informacija” ili „ocrnjivanja partije i države”.

- U aprilu 2020. dr Aj Fen, šef urgentnog odeljenja u centralnoj bolnici u Vuhanu, dala je intervju kineskom magazinu Renvu. Opisala je kako je u decembru 2019. počela da prima pacijente sa simptomima sličnim gripu, ali koji nisu reagovali na klasične tretmane. Rekla je kako ju je oblio hladan znoj kad su stigli rezultati jednog pacijenta. Zaokružila je reči SARS koronavirus, slikala ga i poslala kolegama. Umesto da aktivira lekare i vlasti, njen potez doveo je do toga da je išla pred disciplinsku komisiju zbog „širenja glasina” i „remećenja stabilnosti”. Umesto da zaštite lekare i javnost, vlasti su naredile da se ne nosi zaštitna oprema i da je zabranjeno slanje poruka o virusu. Njen izveštaj je podelio drugi doktor - Li Venlijang, a onda je sve stiglo do društvenih mreža. Rezultat je bio privremeno privođenje dr Lija od strane kineske „internet policije”, kad su ga naterali da potpiše priznanje da je „dramatično narušio društveni red”. Kasnije je preminuo od korone lečeći pacijente u Vuhanu - piše Lidija Halil, istraživač instituta Loi, u radu „Digitalni autoritarizam, Kina i kovid”.

Zabranjena kritika

Kako navodi, posle protesta, dr Li je rehabilitovan. Međutim, Komunistička partija Kine na svaku kritiku je reagovala samo daljom cenzurom i propagandom. Administracija za sajber-spejs administraciju (CAC) zabranila je razmenu videa ili postova u kojima se kritikuju policija i sprovođenje karantina.

- Digitalni autoritarizam predstavlja korišćenje tehnologije od strane autoritarnih vlada ne samo za kontrolu već i za oblikovanje ponašanja građana pomoću nadzora, represije, manipulacije, cenzure... Mnoge zemlje to rade, ali Kina i Rusija su glavni korisnici. Kina posebno širi svoj digitalni autoritarni model i mehanizam - navodi Halilova.

Maja Vang je za magazin Diplomat napisala tekst „Kina: Borba protiv kovida 19 automatizovanom tiranijom”, u kom navodi jeziv citat neimenovanog blogera o aplikaciji Helt kod, korišćenoj za praćenje i sprovođenje karantina:

- Mislio sam da dani kad ljudima vladaju mašine i algoritmi neće postati stvarnost bar još 50 godina, ali je epidemija preuranjeno dovela do toga.

Socijalni kredit

U jednopartijskoj državi kakva je Kina, kontrola je samo jednostavnija nego u zapadnim državama. U pojedinim delovima zemlje, kao što je grad Žungčeng, već uveliko funkcioniše sistem pomenutog „socijalnog kredita”. U tom gradu od 670.000 ljudi svaka osoba automatski dobija 1.000 poena, ali ih veoma lako dobija ili gubi. Nagrada sledi nakon davanja krvi, pomoći susedima, hvaljenja partije na internetu... Za svađu s komšijama ostaje se bez pet bodova, ko ne počisti za psom 10, a ko izgubi dovoljan broj kredita više ne može da dobije kredit u banci, ali ni da kupi kartu za najbrže vozove. Ostaje i bez psa. Jedna od kazni je i objavljivanje dosijea na bilbordima u vozovima i na zgradama. Ima i dugotrajnijih kazni, poput gubitka posla i izbacivanja dece iz boljih škola. Nagrade takođe postoje i poslušni građani imaju pravo da iznajme hotelsku sobu bez plaćanja depozita, da upišu decu u najbolje škole i da napreduju na poslu.

Vlada za ovaj sistem kaže da služi da „stavi ljude na prvo mesto, da oblikuje ljude tako da je održavanje poverenja veličanstveno, a da je kršenje pravila sramno, cilj je da se obezbedi iskrenost i poštenje i da oni postanu norma među ljudima”.

- Sistem socijalnog kredita državna je infrastruktura za nadzor koja omogućava da se prate, predviđaju i menjaju iskrenost građana, firmi i organizacija - naveo je Fan Ljeng, istraživač digitalne politike sa Univerziteta u Mičigenu, u svojoj studiji.

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović Foto: Shutterstock