40 GODINA ALBUMA KOJI JE UZDRMAO JUGOSLAVIJU I POKRENUO NOVI TALAS: Idoli, Orgazam, Šarlo Akrobata i osvajanje slobode

Idoli, Električni orgazam i Šarlo Akrobata 18. februara 1981. objavili su ploču koja je pokrenula novi nalet osvajanja slobode

Temeljac roka

Popularnosti beogradskih grupa u celoj Jugoslaviji doprineli su i omladinski časopisi Student u Beogradu i Polet u Zagrebu, koji su ih iz sve snage podržali. Vetar u leđa mladim muzičarima dao je Džuboks, koji je objavio recenziju Mome Rajina.

- Izlazak zajedničke ploče novih beogradskih grupa slobodno može da se uporedi s pojavom prvih albuma Buldožera, Bijelog dugmeta, Grupe 220, Prljavog kazališta i Pankrta. U određenim trenucima upravo ove ploče predstavljale su kamen temeljac našeg roka - napisao je tada Rajin. I, ispostavilo se, u svemu bio u pravu.

„Paket aranžman” bio je više od albuma. Nabijen idejama, porukama, vezama sa stranim uzorima... Svaka pesma sa ove ploče je priča za sebe. „Maljčiki” su vladajuću ideologiju okrenuli naopačke. Pesma-grafit „Niko kao ja” bila je jasna poruka starijim generacijama i vrednostima koje su one nametale. „Zlatni papagaj” postao je simbol tadašnjeg (i današnjeg) snobizma, a elegična poema Milana Mladenovića „Ona se budi” postala je „kaver” uz koji se patilo za ljubavima i životom koji je negde drugde. „Krokodili dolaze” bila je krik jedne generacije i predskazanje straha koji je sve više narastao. Neki kažu, pesma remek-delo.

Sveža krv

Rok novinar Ivan Ivačković za Kurir kaže da je s ovim izdanjem i beogradski rokenrol dobio novu, svežu krv.

- Novi talas nije bio samo nova muzika, to je, i kod nas i na Zapadu, bio novi pogled na svet. U rok muzici, doduše, delimično je bio i obnavljanje starog pogleda, onog iz šezdesetih, kada su se, recimo, pojavili Stounsi. U muzici i imidžu, Stounsi su bili originalni pankeri. Seks pistols su bili samo njihova savremenija verzija. Ali su Pistolsi bili važni zato što su Stounsi sredinom sedamdesetih delovali kao grupa koja je zaboravila razloge zbog kojih je počela da svira. Rokenrol je tražio svežu krv i dobio ju je sa pankom i novim talasom. Novi talas je bio produžetak panka i stigao je tako brzo - sve se to dešavalo krajem sedamdesetih - da su neke grupe pripadale i jednom i drugom pravcu. Ali novi talas ni u stavu, ni u muzici nije imao pankersku isključivost. Više od svega, novi talas je bio nova energija koja je rodila novu estetiku, a unutar te energije nailazili smo na veliku stilsku raznolikost - objašnjava Ivačković.

On ističe da su bendovi tražili uzore na Zapadu:

- Odnos novog talasa prema onome što mu je prethodilo briljantno je prikazan na omotu prvog albuma Prljavog kazališta, albuma čijom pojavom - izašao je 1979. godine - otpočinje novi talas u Jugoslaviji. Na tom omotu, inače radu danas internacionalno priznatog dizajnera Mirka Ilića, nalazi se jezik Rolingstounsa, što pokazuje svest jedne nove grupe o tradiciji na koju se oslanja. Ali je taj jezik iseckan na komade i proboden zihernadlom, što, opet, pokazuje kako nova grupa želi da to staro razbije - jer stari bendovi su delovali umorno i razmaženo.

Praćenje trenda

Celu filozofiju pratio je čak i Goran Bregović, koji se brzo prilagodio trendu.

- Jugoslovenski novi talas naterao je i Bijelo dugme, najveću domaću grupu, da radikalno promeni imidž i zvuk. Ošišali su se, Željko Bebek je obrijao najčuvenije brkove u državi, a na albumu „Doživjeti stotu” više se nisu čuli pompezni i kitnjasti aranžmani kakve su imali na „Bitangi i princezi”. Pesme su sada bile kraće, jednostavnije i kudikamo energičnije. Bregović je znao da se Dugme mora prilagoditi novom talasu i da će on prvi put u životu morati da prati trend umesto da ga kreira. Grupa čija publika se ne obnavlja, grupa u čijoj publici nema tinejdžera osuđena je na propast - konstatuje Ivačković.

Novi talas u Jugoslaviji, smatra on, nije bio samo provetravanje muzičke scene nego i društva.

- Na prelazu sedamdesetih u osamdesete jugoslovenski socijalizam bio je ustajala baruština. Titovom smrću 1980. omogućeno je osvajanje novih sloboda i neke grupe su pohrlile da to i učine. Do novog talasa, u muzici je bila bitna tehnička virtuoznost. S pojavom panka i novog talasa ona je otišla u drugi plan. Ideje i poruke postale su presudne. Kritika društva nije bila nužna, ali je uvek nailazila na odobravanje. Pankrti i Azra imali su u tom pogledu naročito važnu ulogu, mada su se takvi glasovi čuli i u Beogradu. Pesma „Nebo” Električnog orgazma odličan je primer. Ona i danas zvuči jednako moderno kao kada se pojavila, ne samo zato što i dalje živimo u lošem društvu i sistemu nego i zbog snage same pesme - navodi Ivačković.

Beograd je kasnio za Zagrebom, ali je to zakašnjenje nadoknadio kvalitetom. Sudbonosni momenat bilo je objavljivanje kompilacije „Paket-aranžman”, na kojoj su se predstavili Idoli, Električni orgazam i Šarlo Akrobata (ime koje je u predratnoj Jugoslaviji korišćeno kao prevod imena Čarli Čaplin).

Istorija rok muzike

- To je jedan od najvažnijih trenutaka u čitavoj istoriji jugoslovenske rok muzike. Te tri grupe ostavile su vanvremenske tragove i učinile Beograd tako uzbudljivim gradom da su i novinari nekih vodećih engleskih muzičkih listova dolazili i pisali o našoj sceni. Sa Idolima, Orgazmom i Šarlom u Beogradu, sa Prljavim kazalištem, Azrom, Filmom i Haustorom u Zagrebu - dakle, s grupama čije su kreativne i komercijalne moći bile u savršenom skladu - Jugoslavija je postala treća svetska sila u rokenrolu. Nikada do tada i nikada kasnije nije imala toliko razloga da bude ponosna na svoju muziku - zaključuje Ivačković.

„Paket aranžman” prvo je bio namenjen za PGP, pa je tek posle album ponuđen „Jugotonu”, o čemu je u knjizi „Moj život je novi val” Branka Kostelnika pisao Vlado Divljan.

- Ovo često pominjem, pogotovo Beogradu, da nije bilo Enca Lesića - koji je neki jebeni Hrvat s Visa, nije važno - koji je otvorio prvi studio, ne bi bilo ni beogradskog novog talasa. Tu smo mogli da radimo šta hoćemo. To u Radio Beogradu nikad ne bi moglo da bude snimljeno. Posle proboja koji smo na neki način napravili, bilo je lakše, počeli su da objavljuju sve i svašta, ali pre toga je bilo jako teško. Pre toga sam ja celo leto 1979. proveo u PGP RTB, besplatno nudeći neke snimke, samo da objavim nešto. Tri meseca su me vrteli, dolazio sam dvaput nedeljno da bi mi onda rekli da je tip koji je zadužen za mene otišao na odmor... - zapisao je Vlado.

I Dušan Kojić Koja je, doduše, slično izjavio, ali vezano za Šarlov prvi i jedini album „Bistriji ili tuplji čovek biva kad...”:

- Zbog „Ona se budi” i „Niko kao ja” s „Paket-aranžmana” svi su pomislili da će se nešto slično dešavati i na albumu Šarla Akrobate. Međutim, nije bilo baš tako.

Nostalgija

Danas svi s nostalgijom gledaju na te dane. Zdenko Kolar, član Idola, na drugi način posmatra sve to.

- Na „Paket aranžman” gledam isto kao što sam gledao na to pre 40 godina. Napravio sam sa svojim drugarima lepu stvar i jednu uspešnu ploču. Meni lično je taj album značio jer sam nastavio karijeru kao muzičar - kaže Kolar za Kurir.

On smatra da danas nema šanse da neki mladi bendovi ponove nešto slično.

- Totalno su drugačiji društveni odnosi, ljudske vrednosti - sve je drugačije. Čisto sumnjam da može nešto tako da se desi - iskren je muzičar.

Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog orgazma, nema te dileme.

- „Paket aranžman” je jedan od najbitnijih albuma u Jugoslaviji. Značaj je verovatno delimično u umetničkom kvalitetu. Drugi bitan faktor je uticaj koji je taj album izvršio na formiranje mnogih novih bendova i zvuk tih novih bendova - objašnjava Gile.

Grupa je nastavila da radi, ali da će ponovo stati na scenu - još nema nagoveštaja.

- Mi smo pod takozvanim lokdaunom, nama je zabranjeno delovanje. Dok se ne smiri situacija sa koronom i pandemijom, mi smo u hibernaciji - poput medveda koji spava produženi zimski san, samo što je naš mnogo duži - završava Gile za Kurir.

Druženje

Iza Dubravke Duce Marković je jedinstvena karijera novinara, radijskog i TV voditelja, ona je žena koja je živela ono što je radila i obeležila jedno vreme i jednu kulturu. Bila je deo novog talasa, buntovnik i vodila je jednu od najpopularnijih muzičkih emisija „Hit meseca”, koja je predstavljala vrednosti i način života toga vremena.

- „Paket aranžman” nastao je iz našeg druženja i pokušaja tri benda da postanu deo muzičke industrije. Posle ove četiri decenije srećna sam i dirnuta što mogu da kažem da su te pesme obeležile mnoge generacije, a ne samo našu, koja učestvovala u tome i bila svedok njihovog nastajanja - kaže Duca za Kurir.

Ona ne krije da je tih godina bila devojka Srđana Gojkovića Gileta.

- Zabavljala sam se s Giletom i dobro znam kako su te njegove pesme nastale. Mi smo prolazili pored jedinog kafića „Zlatni papagaj”, gde su izlazili momci naših godina. I to ga je inspirisalo da je napiše - seća je Markovićeva.

Za Kurir otkriva da je hit „Konobar” Električnog orgazma stvoren u kafani.

- Pesma je nastala u čuvenoj kafani „Mornar” i čuveno: „Hej, konobar”, vikao je Ljuba. Danas je to antologijsko muzičko delo - završava Markovićeva.

Rok novinarka Jadranka Janković Nešić, koja je bila klinka kad je album „Paket-aranžman” objavljen, kaže da njegov značaj najbolje ilustruje reakcija Gorana Bregovića.

- Išli smo u korak sa svetom, najviše Engleskom, i naši muzičari su nadomeštavali sve ono što su razvijenija društva tada imala. Pesme, spotovi, koncerti, filmovi - sve je bilo na fascinantnom nivou i publika je prepoznala tu beskompromisnu iskrenost, gradeći nove idole. Koliko je novi talas bio značajan, govori i činjenica da se i Bregović ošišao na „’talijanku” i snimio album („Doživjeti stotu”) potpuno drugačiji od tadašnjeg hard-rok zvuka koje je Dugme negovalo - zapaža ona.

„Paket aranžman” i dalje je fenomen kao i nekada, što potvrđuje to što su već rasprodata tri tiraža reizdanja i što se štampaju nove ploče.

Kurir.rs/ Autor Ljubomir Radanov, Maša Kostić Foto: Goran Vejvoda