KRVNIK POLUDEO POSLE KLANJA VUKAŠINA: Koljača Žila Frkovića progonile reči Srbina Mandrape: Radi ti, dijete, svoj posao! (5)
Od te noći više nemam mira. Kad god u mučenju i klanju pokušam ponovo da doživim zanos i zadovoljstvo, uvijek me iznenada prostrijeli Vukašinov pogled i tada malakšem, bacim nož i više ne mogu da koljem
Više ne mogu da podnesem ove muke. Ne pomaže mi ni klanje, ni mučenje, ni krv, ni jauk, ni žene, ni rakija... Onaj stari mi se uvrtio u glavu, pa nikako da nađem mira“, ovako je pričao jedan od najkrvoločnijih koljača Jasenovca Žile Frković u januaru 1943. logorašu dr Nedeljku Zecu, koji je poslat da ga pregleda.
Zastao je kao da se koleba, da bi još neujednačenije nastavio:
„...Eto ja, Žile, najkrvaviji ustaša u Jasenovcu, koji je poklao desetine hiljada logoraša i najviše zadovoljstvo doživio u tom klanju, eto, taj Žile je sada poslednja pačvara, zbog tamo nekakvog starog, smrdljivog seljačine Vukašina iz Klepaca.“
Odsekao mu uši i nos, on ćutao
Ponovo je zastao, ispio čašu rakije:
„... Pero Brzica, Zrinušić, Šipka i ja opkladili smo se tko će te noći zaklati najviše logoraša... Obuzeo me te večeri neki neobičan zanos, činilo mi se kao da sam na devetom nebu. Nikad u životu nisam osjetio takvo blaženstvo, i već poslije nekoliko sati zaklao sam 1.100 ljudi, dok su ostali jedva stigli da zakolju po 300-400. I tada, dok sam bio u najvećem zanosu, slučajno sam bacio pogled u stranu i tu ugledao jednog postarijeg seljaka koji s nekim neshvatljivim mirom stoji i spokojno gleda kako ja koljem i kako mi se žrtve u najvećim mukama preturaju. Taj njegov pogled nekako me presjekao: učinilo mi se kao da sam se iz onog najvišeg zanosa najednom skamenio i jedno vrijeme nisam mogao da se maknem.
A zatim sam otišao do tog seljaka i saznao da je on neki Vukašin (Mandrapa) iz sela Klepaca kod Čapljine, kome su u kući sve poubijali, a njega s nekih šumskih radova poslali u Jasenovac.
On je sve to govorio s nekim nedokučivim mirom, koji je mene teže pogađao nego sva stravična kuknjava oko nas... Izdvojio sam ga i stavio na jedan panj. Naredio sam mu da vikne: ’Živio poglavnik Pavelić‘, ako to ne kaže, da ću mu odsjeći uho. Vukašin je šutio. Otkinuo sam mu uho. Nije rekao ni riječi. Ponovo sam mu rekao da viče: ’Živio Pavelić‘, ili ću mu otkinuti i drugo uho. On je i dalje šutio: otkinuo sam mu i drugo uho. Viči: ’Živio Pavelić‘, ili ću ti otkinuti nos. A kad sam mu i po četvrti put zapovjedio da uzvikne ’Živio Pavelić‘, i zaprijetio da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me pogledao, i uperivši pogled nekako kroz mene i preko mene u neizvjesnost, polako i razgovijetno mi je dobacio: ’Radi ti, dijete, svoj posao!‘
Poslije svega te njegove poslednje riječi potpuno su me izbezumile, skočio sam i iskopao mu oči, isjekao srce, preklao grlo od uha do uha nogama ga sjurio u jamu. Ali tada je i u meni nešto prepuklo i te noći nijesam više mogao da koljem. Pero Brzica je pobijedio, jer je zaklao 1.350 logoraša, i ja sam mu bez riječi platio opkladu.
Nema mira od te noći
Od te noći više nemam mira. Kad god u mučenju i klanju pokušam ponovo da doživim zanos i zadovoljstvo, uvijek me iznenada prostrijeli Vukašinov pogled i tada malakšem, bacim nož i više ne mogu da koljem. Počeo sam mnogo da pijem, ali mi to pomaže samo na trenutak. U piću, naročito predveče, često me iznenada trgne glas: ’Radi ti, dijete, svoj posao!‘ I eto, sad sam postao poslednja crkotina i ničim više ne mogu sebi da pomognem.“
KNJIGU „JASENOVAC
Aušvic Balkana -ustaška imperijaokrutnosti“ možete poručiti kod izdavača „Knjiga komerc“ 011/344-13-84
prodaja@knjigakomerc.rs Monumentalno delo, dimenzije 29 x 40 cm, 712 strana, tvrd povez
Kurir.rs / Jelena S. Spasić
Foto: Printscreen
Bonus video:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega