Dva masovna ubistva potresla su svet ove sedmice - u američkom Kolorado Springsu Teodoro Masijas (28) za vikend je ubio šestoro na rođendanskoj zabavi, a u ruskom Kazanju Ilnaz Galjavijev (19) u utorak je ubio osmoro đaka i jednog nastavnika u svojoj bivšoj osnovnoj školi.

Kad god se desi takav zločin, svi se zapitaju šta je u glavi osoba koje iznenadna puknu i počnu da seju smrt, kakvi demoni u glavi ih nateraju na to da smišljeno idu i pucaju, kolju, bacaju bombe... Ipak, krvavi pir često se završi pogibijom ili samoubistvom monstruma, pa motivi ostaju misterija.

ubistvo-ap-jerilee-bennet07.jpg
Foto: AP/Jerilee Bennet

NIJE DOBIO POZIV

Masakr u Koloradu Springsu jedan je od takvih. Masijas je došao na zabavu koju je organizovala porodica njegove devojke, a onda je upucao i nju, pa njenu majku, braću i snaje. Razlog za to je, tvrde komšije i prijatelji, to što nije bio pozvan na tu žurku. Međutim, misteriozno je to što policija tvrdi da protiv njega nikad nije podneta nikakva prijava i da nema nikakav dosije.

Iako nije bio problematičan pre zabave, Masijas je došao na nju s pištoljem i dva šaržera sa ukupno 30 metaka. Ispalio ih je 17, ali je u jednom trenutku tokom masakra pokazao da ima bar trunku ljudskosti u sebi - zaustavio se kada je došao do dece, pa je pištolj okrenuo ka sebi i ubio se.

Galjavijev tu trunku ljudskosti nije imao, njemu je cilj bio da poubija što više dece, pa je zbog toga ušao u osnovnu školu naoružan sa dve bombe i poluautomatskom sačmaricom i tu započeo krvavi pit.

rusija-ubistvo-ap-roman-kruchinin.jpg
Foto: AP Roman Kruchinin

Pred sam početak napada na društvene mreže stavio je sliku u borbenom odelu i sa maskom na licu, a kraj nje napisao:

- Ja sam bog! Bog! Kao bog želim da svi priznaju da su moji robovi. Morate da radite apsolutno sve što poželim. Želim da ubijem najmanje 10 vas. Ne bi trebalo da iko ostane živ, ovaj univerzum je greška. Dolazim na ovaj svet kao čovek koji treba da se reši svih vas. Danas ću da pobijem veliku količinu biološkog otpada, pa onda i sebe.

Iako je najavio samoubistvo, monstrum se nije ubio, već se predao policiji. Pretpostavlja se da će tokom suđenja biti otkriveno šta je dovelo do takvog pomračenja uma.

VOJNIK KALIFATA?

U drugim slučajevima, zbog smrti ubica motivi ostaju nerazjašnjeni. To je slučaj sa američkim milionerom Stivenom Padokom. On je 1. oktobra 2017. ušao je u hotelsku sobu u Las Vegasu, izvukao svoje 23 puške i jedan pištolj, a onda zapucao na posetioce obližnjeg kantri festivala. Njegov bezumni čin trajao je samo deset minuta. Međutim, za 600 sekundi uspeo je da Grad greha pretvori u pakao. U opštem haosu ubio je 58 i ranio čak 850 ljudi. Kada je policija stigla do njegovih vrata, najgori masovni ubica u američkoj istoriji izvukao je pištolj i pucao sebi u usta ostavljajući za sobom nerešivu misteriju. Ni posle tri i po godine niko nema apsolutno nikakvu predstavu zašto se odlučio na taj dobro pripremljeni krvavi pir.

vegasreuters01.jpg
Foto: Reuters

Rasprave o motivima ovog milionera za masakr i njegovo detaljno, gotovo dvogodišnje planiranje ni danas ne jenjavaju, iako je policija zatvorila istragu bez ikakvog zaključka. Teroristi Islamske države jedva su dočekali pokolj u Americi da brže-bolje ubicu proglase vojnikom kalifata, iako ni u jednom trenutku nije uzviknuo "Alahu ekber", to napisao ili za sobom ostavio bilo kakav znak da je preobraćen u islam, i to onaj najekstremniji.

S druge strane, mnogi levičari tvrde da je Padok bio ekstremni desničar ili rasista i da mu je cilj bio rat protiv federalnih vlasti.

- Vlada sprema koncentracione logore, uskoro će nam oduzimati oružje. Neko mora da probudi Amerikance da se naoružaju. Nekad je potrebno žrtvovati se - navodno je rekao jednom muškarcu koji je trenutno u zatvoru.

profimedia0351438381.jpg
Foto: Profimedia

ANALIZA PROFAJLERA

Desničari imaju potpuno drugačiju teoriju.

- Levičari imaju tradiciju agresivnosti i ne libe se da se naoružaju i pucaju na patriote, veterane, republikance, Trampove glasače, hrišćane... Padok je ubijao posetioce kantri festivala, belce. Da je pucao na rep koncertu, proglasili bi ga rasistom. Ovako, jasno je da je deo militantne levičarske grupe Otpor - tvrdi Džek Kervik, jedan od ideologa američkih konzervativaca. Američki FBI odbacio je sve ove tvrdnje, ali pravi odgovor na pitanje zašto je bivši poštar, računovođa i građevinski investitor sa sedmocifrenim računom u banci odlučio da ubije što više ljudi - nije dao.

- Istraga je pokazala da Padokov napad nije bio motivisan bilo kakvom ideologijom ili religijom. Delovao je sam. Ne postoji jedan i jasan motiv iza masakra. Nije ostavio manifest, oproštajno pismo ili video, ali je rešio da se ubije. Padok se suočio s gubitkom fizičkog i mentalnog zdravlja, pa je zbog toga rešio da kontroliše kraj svog života samoubilačkim činom. Nesposobnost da prihvati bilo kakvu alternativu uticala je na odluku da izvede napad. Želju za samoubistvom pratila je i želja da stekne svojevrsnu slavu po broju žrtava. Razlog za to je verovatno sećanje na njegovog oca Bendžamina, okorelog pljačkaša banaka, koji je bio i na listi najtraženijih FBI - piše u izveštaju čuvenih profajlera FBI, tj. Jedinice za bihejviorističku analizu.

profimedia0069067917.jpg
Foto: Profimedia

SERIJA EKSPLOZIJA

Iako je Stiven Padok masovni ubica sa najviše žrtava u istoriji SAD, kada je reč o celoj planeti, on je tek na trećem mestu. Čast da bude na prvom mestu najgorih monstruma u istoriji pripada Kinezu Đin Ručau.

Kineski grad Šiđadžuang 16. marta 2001. uzdrmala je serija eksplozija. Prvo je, oko pet sati ujutru, eksplodirala zgrada u severnom delu grada, pa desetak minuta kasnije dve zgrade istočno odatle, pa onda još jedna u samom centru. U gradu, ali i celoj Kini, nastao je haos - bombe su razorile radničke zgrade u industrijskom gradu i niko nije znao ko je kriv. Dok je policija počela da ispituje lokalne kriminalce misleći da je reč o obračunu bandi, spasioci su satima vadili tela i ranjenike iz ruševina. Tek dva dana kasnije objavljen je zvaničan broj žrtava - 108 mrtvih i 38 ranjenih. Šuškalo se da je stradalo mnogo više ljudi, ali su komunističke vlasti ta šuškanja brzo zabranile.

5 TIPOVI MASOVNIH UBICA PO MOTIVIMA

1. Želi moć

Takozvani pseudokomandosi su masovne ubice koje veruju u moć i žele da ona bude u njihovim rukama. Najčešće su obučeni u vojne uniforme, nose razne simbole moći, a najveći za njih predstavljaju jurišne puške, kojima ubijaju. Primer takvog ubice je Australijanac Džulijan Najt (19), koji je likvidirao sedam ljudi u Melburnu 1987. Sličan je motiv i ubica koje veruju da čuju glas boga ili đavola, ali su oni psihotični i broj njihovih žrtava je manji nego kod organizovanih masovnih ubica.

2. Osveta

Najčešći motiv masovnih ubica je osveta, nebitno da li žele da se svete pojedincima, određenoj grupi ljudi ili društvu uopšte. Najčešće ubijaju ljude koje poznaju - bivšu suprugu i svu njenu decu ili šefa i sve njegove radnike, ali nekad su im žrtve ljudi koje izjednačuju s primarnim metama. Primer takvog ubice je Ronald Džin Simons, koji je 1987. ubio celu porodicu, uključujući i unuke, zato što su ga odbile žena i ćerka, s kojom je imao incestnu vezu. Ove ubice često pate od paranoje.

3. Izopačena lojalnost

Ovaj tip masovnih ubica ne uživa u samom činu ubijanja već ga vide kao neophodan način za postizanje određenog cilja. U svom izopačenom shvatanju lojalnosti oni odlučuju da ubiju i najbliže, samo da ne pate. Tako je 1990. Hermino Elizalde, koga su svi opisivali kao posvećenog oca, ubio svojih petoro dece jer je mislio da će ih izgubiti nakon što je dobio otkaz.

4. Koristoljublje

Ovo je najređi tip masovnih ubica jer njima ubijanje nije cilj kao većini, već samo sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. Primer toga je grupa od trojice pljačkaša koji su 1983. upali u klub „Wah Meh“ u Sijetlu, opljačkali prisutne, a onda likvidirali svih 13 žrtava kako ne bi mogli da ih identifikuju. Takođe, jedna sekta iz Meksika ubila je 15 ljudi 1989. verujući da će im njihova smrt doneti neranjivost dok švercuju marihuanu preko granice.

5. Širenje straha

Iako ubistvima radi širenja straha pribegavaju teroristi i gangsteri, postoje i masovne ubice kojima je jedini cilj da uživaju u panici drugih ljudi. Među njih se ubraja još neidentifikovani monstrum koji je 1982. u Čikagu zamenio na policama apoteke tablete protiv glavobolje cijanidom i tako ubio sedam ljudi. Sličan motiv imale su takođe neidentifikovane osobe koje su prošle godine u Australiji stavljale igle u jagode.

* definicije doktora kriminologije Džejmsa Alana Foksa i Džeka Levina

Uprkos pričama o bandama, a zatim i pojedinih tvrdnji u prozapadnim medijima u Hongkongu da je reč o akcijama besnih radnika koji su nekoliko meseci ranije dobili otkaze u fabrikama, policija je raspisala poternice za Ručaom. - Traži se Đin Ručao (41), stanovnik zgrade broj 16, potpuno uništene u eksploziji. On je osumnjičen za ubistvo žene u južnoj provinciji Junan 9. marta, ali i za smrtonosne eksplozije u Šiđadžuangu, veoma ozbiljne zločine. Svakom ko pomogne u hvatanju sledi nagrada od 100.00 juana (12.000 dolara) - saopštila je policija.

15.jpg
Foto: Kurir

OPSKURNI PODACI

Sve to pratili su prilično opskurni podaci - navodilo se da je Đin gluv, da ima teškoće u komunikaciji, kao i da je 1988. osuđen na deset godina robije zbog silovanja. Samo 11 dana kasnije on je uhapšen. Nakon kratkotrajnog saslušanja kineske policije, ne baš poznate po finom ponašanju prema osumnjičenima, sve je priznao.

- Motiv za razaranje bila je mržnja prema susedima, maćehi, bivšoj ženi, njenim roditeljima i sopstvenoj sestri. Đin je živeo u zgradi broj 16 i često se svađao s komšijama iz stana pored, to je bio razlog da uništi celu zgradu. Onda je razorio zgradu broj 15, gde su živeli njegova maćeha i bivši tast i tašta. Sledeća meta bio je dom bivše supruge i njenog muža, a na kraju je detonirao bombu i u zgradi zbog koje se svađao sa sestrom - objavio je Pipl dejli.

Za sve je koristio 600 kilograma eksploziva koji je kupovao od ljudi iz okolnih ilegalnih fabrika materijala za vatromete, pa su i oni uhapšeni kao saučesnici. Na ekspresnom suđenju Đin Ručao, jedan od retkih masovnih ubica koji je uhapšen nakon krvoprolića, osuđen je na smrt, kao i još dvojica ljudi - Vang Jušun i Hao Fengćin, koji su mu dali eksploziv. Samo nekoliko dana kasnije ubijeni su pucnjem u glavu.

profimedia0017373308aaa.jpg
Foto: Profimedia

PARE NA DRVETU

Kada neko spomene masovne ubice, obavezno pomisli na monstrume koji se naoružaju automatskim puškama i bombama i seju smrt u samoubilačkom pohodu. Ipak, veoma su česti masakri noževima ili otrovom. Upravo takva ubistva počinio je drugi na listi najgorih masovnih ubica - Filipinac Mangajanon Butaog, čovek koji je 9. septembra 1985. ubio 67 ljudi. O njemu nema mnogo podataka, niti postoji njegova slika jer je reč o lokalnom vraču i religijskom vođi iz zabačenog planinskog dela kraj Davaoa. Ipak, detalji jednog od najgorih zločina su poznati.

- Butaog je pre zločina izveo ritual kraj jednog drveta i rekao svojim saplemenicima da će odsad na njemu da raste novac. Nakon toga je otišao u planinu i kada se vratio, ispričao im je da se sreo sa bogovima, pa im dao lišće natopljeno nekom tečnošću da pojedu. "Kad stavite ovo u usta, idite da spavate, probudićete se kao bogovi", rekao im je. Većina pripadnika plemena Ata ga je poslušala, ali su se petorica samo pretvarala da spavaju. Butaog se na kraju ubio nožem - ispričao je tada za AP Generoso Banguan, jedan od lokalnih zvaničnika.

VU BUM KON: MASAKR ZBOG MUŠICE

Odmah iza Stivena Padoka na listi najgorih masovnih ubica je Južnokorejac Vu Bum Kon (27).

foto: Kurir

Ovaj policajac imao je verovatno najbizarniji razlog za krvavi pir, u kojem je ubio 56 ljudi.

Kako je objavljeno nakon istrage, dok je spavao 26. aprila 1982, njegova devojka Čun Mal Sun ubila je mušicu koja je stajala na njegovim grudima. To ga je probudilo i on je pobesneo preko svake mere. Otišao je u policijsku stanicu, popio nekoliko piva, pokupio puške i granate, a zatim se vratio kući.

Nakon što je krvnički pretukao devojku, krenuo je da ubija nasumice po ulici, i to kroz nekoliko sela. Među žrtvama je bilo i desetoro dece. Kada ga je policija okružila, razneo se bombom.

Kurir.rs / Andrija Ivanović