NESVRSTANI PONOVO STIŽU - BEOGRAD CENTAR SVETA! Šest decenija pokreta obeležava se velikim skupom 120 DRŽAVA u srpskoj prestonici!

Za jesen je planirano obeležavanje godišnjice prve konferencije pokreta. Domaćin skupa 1961. bio je Josip Broz Tito, a ove godine biće Vučić. Osim Srbije, organizator će biti i Azerbejdžan, koji trenutno predsedava pokretom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će i biti domaćin ovogodišnjeg skupa, poručio je nedavno da će Srbija gledati da gradi bolje odnose sa afričkim i azijskim zemljama, te da je njegova ideja da se u septembru napravi skup povodom 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu (septembar 1961).

- Moja je ideja da u septembru napravim skup, ali zavisiće to od korone, i da pozovem nekog od visokih indijskih funkcionera i ljude koji su osnovali Pokret nesvrstanih - naveo je predsednik Srbije.

Dodao je da tu misli na Indiju, Ganu, Indoneziju, Egipat i druge zemlje.

- I sa svim tim liderima ću da razgovaram, ne da pokrećemo novi Pokret nesvrstanih - mi smo na evropskom putu, ali da se zbližavamo i da odnose pravimo još boljim, jer jedni drugima možemo mnogo više da pomognemo nego što i sami mislimo - precizirao je predsednik Srbije.

Važni susreti

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Starović kaže u razgovoru za Kurir da obeležavanje 60-godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemlja, koja je 1961. održana u Beogradu, predstavlja izvanrednu priliku da se u prestonici Srbije održi praktično najveći multilateralni skup tokom ove godine na svetskom nivou.

- Imajući u vidu to da Pokret nesvrstanih danas broji 120 država članica, uz 17 posmatrača, među kojima je i naša zemlja, jasno je da bi se na marginama takvog skupa odvijao i čitav niz bilateralnih susreta. Iako velika planirana brojnost delegacija, kao i svečani karakter obeležavanja, određuju političke ambicije, od izuzetne je važnosti za čitavu planetu suočenu sa novim sučeljavanjima velikih sila, pa i blokovskim podelama u nastajanju, da se reafirmišu neka od osnovnih načela Pokreta nesvrstanih, kao što je miroljubiva saradnja na principima suverene jednakosti - navodi Starović.

Kada je reč o organizaciji samog događaja, državni sekretar u MSP kaže da su dogovori sa Azerbejdžanom, predsedavajućom zemljom Pokretom nesvrstanih, u toku, kao i da su već poznati neki tehnički detalji.

Skup od dva dana

- Načelni plan je da svečano obeležavanje bude održano u Beogradu u drugoj polovini oktobra ove godine, te da sve države članice pokreta budu pozvane da prisustvuju na ministarskom nivou, a države osnivači na nivou šefova država i vlada. Naravno, mnogo toga zavisi i od daljeg razvoja epidemiološke situacije kako kod nas tako i u svetu. Mi smo trenutno u intenzivnoj komunikaciji sa Republikom Azerbejdžan, koja predsedava Pokretom nesvrstanih zemalja i koja bi zajedno sa nama bila organizator skupa, ali i sa svim članicama pokreta, kojima su prosleđene inicijalne informacije - kaže Starović i dodaje:

- Sam skup bi trajao dva dana i glavnina događaja bi se odvijala u Palati Srbije, ali bi čitav Beograd svakako bio u znaku tog velikog i značajnog skupa, čime bi se i u simboličkom smislu prikazalo da je naša prestonica povratila ulogu jedne od žarišnih tačaka svetske diplomatije, koja joj u istorijskom i svakom drugom smislu nesumnjivo pripada.

POKRET JE OKUPLJAO POLA SVETA. POMOGAO JE DA SE NEKE ZEMLJE OSLOBODE OD KOLONIJALNOG ROPSTVA, SPREČIO JE VEĆE I MANJE SUKOBE...

Uloga Jugoslavije i njenog predsednika Tita bila je značajna. Razbijanje jugoslovenske federacije i pobeda Zapada u Hladnom ratu smanjili su ulogu pokreta, kaže istoričar Momčilo Pavlović

Pokret nesvrstanih, organizacija sa 120 članica država, osnovan je da osigura nacionalnu nezavisnost i teritorijalni integritet nesvrstanih zemalja, a u jednom trenutku obuhvatao je čak oko 55 odsto svetske populacije. Jedan od petorice idejnih tvoraca Pokreta bio je nekadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito, a prva konferencija/samit Pokreta održan je upravo u Beogradu 1961.

Priznavale ga i velike sile

Istoričar Momčilo Pavlović, objašnjavajući zašto je osnovan pokret, kaže da je „u procesu dekolonizacije i blokovske podele sveta posle Drugog svetskog rata nastao veliki broj novih samostalnih država koje nisu želele da budu svrstane u postojeće blokove”.

- Od konferencije u Bandungu 1955, preko konferencije u Beogradu septembra 1961, sa učešćem 25 zemalja, pokret je narastao na 120 država, obuhvatao u jednom trenutku oko 55 odsto svetske populacije, a priznavale su ga velike sile i ostale zemlje. Osnovni principi politike nesvrstavanja su princip ravnopravnosti i nemešanja u unutrašnje stvari, nepripadanje vojnim blokovima, popuštanje zategnutosti, prevazilaženje odnosa Hladnog rata i zalaganje za opštu saradnju i miroljubivo rešavanje spornih pitanja. Pored Jugoslavije, od evropskih zemalja još su samo Kipar i Malta bili opredeljeni za politiku nesvrstanosti. Uloga Jugoslavije i njenog predsednika Tita bila je značajna u Pokretu nesvrstanih. Razbijanje jugoslovenske federacije i pobeda Zapada u Hladnom ratu smanjili su ulogu pokreta - navodi Pavlović za Kurir.

Svima jednaka prava

Kada je reč o dometima pokreta, Pavlović apostrofira pomaganje u oslobađanju od kolonijalnog ropstva velikog broja zemalja.

- Najveći dometi ovog planetarnog pokreta su u pomaganju oslobađanja od kolonijalnog ropstva velikog broja zemalja, sprečavanje većih i manjih sukoba, a iznad svega u samoj ideji nesvrstavanja, jednakosti i „globalnog upravljanja”, tj. da svet uređuju i upravljaju sve države i svi stanovnici. Ako svi narodi i sve zemlje uživaju jednaka prava, tada neće biti ni razloga za sukobe - navodi Pavlović.

Šta je Pokret nesvrstanih

Pokret nesvrstanih je međunarodna organizacija od 120 zemalja (koje zvanično nisu bile ujedinjene sa jednim od većih blokova)

Svrha pokreta

Da osigura nacionalnu nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i bezbednost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, kolonijalizma, rasizma, kao i svih oblika agresije, okupacije, dominacije... (prema Havanskoj deklaraciji iz 1979)

Na šta je bio fokusiran

Borba za nezavisnost, iskorenjivanje siromaštva, ekonomski razvoj, suprotstavljanje kolonijalizmu...

Kako je sve počelo

Predsednik SFRJ Josip Broz Tito, premijer Indije Džavaharlal Nehru i predsednik Egipta Gamal Abdel Naser potpisali su 19. jula 1956. na Brionima deklaraciju o zajedničkoj saradnji i politici

Idejnim tvorcima Pokreta nesvrstanih smatraju se Tito, Naser i Nehru, kao i predsednik Gane Kvame Nkrumah i predsednik Indonezije Sukarno

Prvo okupljanje Pokreta nesvrstanih

Pet godina kasnije, u septembru 1961, u Beogradu, održana je prva zvanična konferencija Pokreta nesvrstanih

Prva konferencija je bila na nivou šefova država ili vlada

Osnovni ciljevi Pokreta nesvrstanih

Jačanje demokratije i jačanje uticaja najširih društvenih slojeva na rešavanje društvenih i ekonomskih problema

Borba protiv kolonijalizma, neokolonijalizma i imperijalizma

Postepeno razoružavanje i ukidanje stranih vojnih baza, proglašavanje Afrike bezatomskom zonom

Osnovni principi Pokreta nesvrstanih

Uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta

Uzajamno nenapadanje

Uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove

Jednakost i uzajamna korist

Miroljubiva koegzistencija

Istorijat okupljanja

Konferencije se obično održavaju na svake tri godine

Prva konferencija je održana u Beogradu 1961. Na skup su došli predstavnici 25 država

Sledeća je održana u Kairu 1964. Na ovaj skup su došli predstavnici 46 država. Glavne teme konferencije bili su arapsko-izraelski sukob i indijsko-pakistanski sukob

Treći sastanak, održan 1970. u Lusaki, na kome su bili predstavnici 54 države, smatra se i jednim od najvažnijih, jer je pokret tada formirao stalnu organizaciju

Konferencije su održavane i u Alžiru, Kubi, Indiji, Zimbabveu, ponovo u Beogradu, Kolumbiji, Južnoafričkoj Republici...

Gde je škripelo u pokretu

I pored prvobitne ideje da to bude blizak savez, tu je ipak bilo malo jedinstva. Do prvog narušavanja odnosa došlo je kad su pojedine zemlje članice počele se priklanjaju ili Sovjetskom Savezu ili SAD

Prema rečima nekih istoričara, pokret se slomio još 1979. godine - Sovjetski Savez je napao Avganistan, neke države članice su podržavale SSSR, neke Avganistan

Ko je istupio iz pokreta

Usled raspada SFRJ, članstvo SRJ u pokretu je suspendovano 1992. Pošto je regulisano članstvo SRJ u UN, na sastanku Koordinacionog biroa pokreta, u septembru 2001, prihvaćen je naš zahtev za dobijanje statusa posmatrača. Nijedna od bivših članica SFRJ nije članica pokreta

Malta i Kipar su prestali da budu članice pošto su stupili u EU, danas imaju status posmatrača

Autor:

Katarina Blagović

Bonus video: