TRI DECENIJE DRAME U HAGU: 1.138 godina ROBIJE ZA SRBE!
Najveća gorčina koju srpski narod oseća je činjenica da niko nije kažnjen za zločine koji su činjeni nad Srbima, a to je bio jedan od zadataka Tribunala, ocenjuju pravnici
Najčešće zamerke na rad Haškog suda su da je sudio politički, radio selektivno i optužio najviše Srba. Veliki je broj uglednih pravnika, kako domaćih, tako i stranih, koji su oslobađajuće presude dokazanim krvnicima, poput komandanta OVK Ramuša Haradinaja ili hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, opisivali kao neshvatljive. O učinku ovog suda najubedljivije govore podaci da su Srbi osuđeni na više od hiljadu godina robije, a Hrvati, Bošnjaci i Albanci zajedno na trostruko manju kaznu.
Antisrpski sud
Advokat Toma Fila nema dilemu da je Tribunal antisrpski i za Kurir ocenjuje da je taj sud i osnovan kako bi satanizovao Srbe.
- Zbog te izjave sam i kažnjen, ali mi je drago. Nikada nisam voleo taj sud i jedva sam čekao da odem odatle. Ušao sam tamo 1996. da branim generala Ðorđa Ðukića. Umesto dva, tri meseca, ostao sam do 2014. Mi smo kao odbrana trpeli velike opstrukcije Srbije kao države, imao sam utisak da je država jednostavno otpisala optužene. To je trajalo sve do dolaska Rasima Ljajića. S druge strane, Hrvati i Albanci su imali neuporedivo bolji tretman i pomoć svojih država - objašnjava Fila.
On kaže i da su procesi u Hagu bili ispod svakog nivoa pravosuđa.
- Sve ono što nisu mogli biti dokazi u Srbiji i u svim drugim uređenim zemljama, tamo su mogli. Često sam zbog takvih stvari protestovao, a na kraju sam sudijama poručio: „Ja ću vama ugasiti svetlo”. To će se i desiti verovatno već ove godine, jer se očekuje izricanje presuda Stamatoviću i Stanišiću i biće to poslednja prvostepena presuda tog strašnog suda. Taj dan ću proslaviti zajedno sa mojim timom iz kancelarije - najavljuje naš sagovornik.
Šansa za istoričare
Advokat Novak Lukić ocenjuje za naš list da je najveća gorčina koju srpski narod oseća činjenica da niko nije kažnjen za zločine koji su činjeni nad Srbima, a to je bio jedan od zadataka Tribunala.
- To je i moje veliko razočarenje i za to krivim haško tužilaštvo koje je imalo najbolje timove kad su srpski predmeti bili u pitanju, a kad su albanski, onda pošalje neke trećerazredne tužioce i istražitelje. To je direktno stvar politike. Jedino dobro nasleđe Haga su arhive i verujem da će jednog dana istoričari moći da vide dokumente koje ne bi videli da ih države nisu dostavile. Srbija, doduše, najviše. Kamo sreće da su takve tajne dokumente tražili i od Hrvata. Istoričari bi znali da pročitaju činjenice. Tribunal je dao sebi zadatak da doprinese pomirenju, ali to je ispalo katastrofa. Ne da nije doprineo, nego je napravio još veći jaz. Za srpske žrtve pravda nije ostvarena - kaže Lukić.
Apsurdi
Nikola Šainović jedan je od ipak retkih osuđenika koji se iz Haga vratio. On za Kurir kaže da međunarodnu pravdu nisu diktirali sitni politički, već geopolitički interesi.
- Posle 28 godina, koliko traje Haški sud, mi smo opet na početku nekog novog suda koji će da sudi za zločine OVK. Izveštaji pokazuju da je Hag imao na raspolaganju 2,5 milijardi dolara. Sa takvim resursima je moglo da se uradi i organizuje mnogo više. U Hagu dominira parcijalnost, nije bilo pozitivnog uticaja na domaće pravosuđe i unapređenje vladavine prava. Imate i apsurde, poput onog da su hrvatski generali potpuno oslobođeni za zločinački poduhvat u „Oluji”, a bosanski Hrvati su za primenjivanje iste matrice u BiH osuđeni i eno ih još služe kazne. Ali to je samo jedan od problema tog suda. Ne gledam to lično i zato uvek kažem da su civilne žrtve platile daleko veću cenu nego ja - zaključuje naš sagovornik.
Podsetimo, Šainović se predao Tribunalu 2. aprila 2002, a sedam godina kasnije osuđen je na zatvorsku kaznu od 22 godine. Haški tribunal ga je teretio za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu od 1. januara do 20. juna 1999. Među navodima optužnice bili su deportacija i druga nehumana dela, ubistvo i progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi s namerom da prisilno raseli deo kosovskih Albanaca i promeni etničku ravnotežu pokrajine, na kojoj bi ponovo bila uspostavljena kontrola Srbije. Kazna mu je 2014. smanjena na 18 godina, a nakon dve trećine odslužene kazne u Švedskoj, vratio se u Srbiju 2015.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore