HEROINA DIANA BUDISAVLJEVIĆ: Od početka vodila kartoteku u kojoj su bila popisana deca spasena iz logora!

Drugi svetski rat se smatra najkrvavijim sukobom u istoriji, a broj ljudskih žrtava se procenjuje na 55 miliona, iako tačan broj stradalih verovatno nikad neće biti utvrđen. Svedoci smo da teška vremena iznedre velike heroje, pa tako ni ovaj rat nije izuzetak u tome. Jedan od tih heroja bila je i Diana Budisavljević.

- Narodna Republika Hrvatska u novoj je Jugoslaviji bila sumnjičena za propast stare, obeležena kolaboracijom sa okupatorima, ustaškim režimom i kompleksom krivice zbog počinjenih zločina nad sunarodnicima, Srbima, Jevrejima i Romima. Trebalo je što pre potisnuti u zaborav civilne žrtve rata, a pogotovo veliki broj stradale dece. Njihove patnje i traume korišćene su, već tokom rata, uglavnom u propagandne svrhe u napisima o zločinačkom karakteru ustaškog režima. Ali akcija spasavanja dece bila je, ipak, od prevelikog značenja da bi bila potpuno zaboravljena, samo što je sve ono što nije išlo u prilog tako građenoj slici trebalo prećutati i sakriti, pa tako i Dianu Budisavljević i njenu Akciju - kaže dr Mataušić i dodaje:

- Gledajući očima vlasti uspostavljene po završetku rata, Diana je bila „buržujka” iz visokog građanskog društva, Austrijanka, saradnica i „prijateljica” predstavnika okupacionih vlasti, a, istovremeno, nije bila članica AFŽ (Antifašistički front žena) kao ni drugih ilegalnih zagrebačkih organizacija NOP (Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije). Bila je po svemu sumnjiva novoj vlasti - zaključuje dr Mataušić.

Iako je njen suprug Julije Budisavljević bio protiv akcije, uvek je imala njegovu nesebičnu pomoć. Njegov položaj u društvu doneo je Diani poznanstva s raznim pripadnicima medicinskog osoblja koji su učestvovali u zbrinjavanju dece.

Jedan od Dianinih najbližih, i najbitnijih, saradnika bio je i Kamilo Besler. Pedagog Besler tada je bio upravnik Odeljenja za zaštitu dece. Smatra se da je zbog poznanstva s njim i njegovog visokog položaja Akcija imala toliko velike razmere. Nažalost, i on je, kao i Diana, ostao bez zasluženih priznanja. Nagrađen je tek posthumno.

Dianin dnevnik

Započevši Akciju Diana je započela i pisanje svog dnevnika, koji je vodila sve do 1947. godine, a u kom je svakodnevno vodila beleške. Nakon toga ga je, zajedno sa ostalim dokumentima vezanim za Akciju, sklonila u drveni sanduk, gde je godinama čekao da bude otkriven i objavljen. Zahvaljujući tom dnevniku i njenoj unuci Silviji Sabo, Diana, heroina Drugog svetskog rata, izbavljena je iz zaborava na koji su je drugi osudili. Šta je Dianu podstaklo da rizikuje svoj život kao i živote članova svoje porodice da bi spasla druge kad je mogla u rodnoj Austriji mirno živeti do kraja rata verovatno nikad nećemo saznati, ali dr Mataušić pretpostavlja da je to bila njeno humano srce.

- To možemo znati samo u domenu pretpostavki, jer Diana nikad nije imala priliku odgovoriti na to pitanje. Pretpostavljam - humanost, potreba da se pomogne najugroženijima, prvenstveno deci koja su delila užasnu sudbinu svojih roditelja zatočenih u ustaškim logorima - kaže dr Mataušić.

Po završetku rata o onome što je ona radila tokom njegovog trajanja nije se govorilo čak ni u krugu porodice, a istoričarka Mataušić veruje da je tako bilo zbog Dianinog razočaranja.

- Ako pogledamo njene zapise iz dnevnika nakon 8. maja 1945, lako je iščitati njeno razočaranje i ogorčenost time što joj je oduzeta dragocena dokumentacija o deci, što njoj i njenim saradnicima nije dozvoljeno da rade na kartoteci, kao uostalom i na njenoj Akciji. Ćutanje je, vrlo verovatno, bila njeno utočište - zaključuje dr Nataša Mataušić.

Život nakon rata

Već početkom rata Diana je imala zdravstvene probleme sa štitinom žlezdom i srcem, što se dodatno pogoršalo zbog sve patnje koje se nagledala tokom Akcije. Preležala je i razne bolesti kojima se zarazila tokom obilaska logora. Umrla je 20. avgusta 1978. u 87. godini, u rodnom Inzbruku. Tamo se s Julijem vratila 1972. godine, a razlog njihove odluke da tamo provedu poslednje godine života nije poznat. Julije je umro tri godine nakon nje, u 100. godini.

Priznanja za svoje zasluge za života nije dobila, naprotiv, svim silama su se potrudili da je izbrišu. Ali ona je bila preveliki čovek da bi tek tako bila izbrisana.

Ostaje samo da se pitamo koliko još Diana je nepravedno zaboravljeno i koliko njih čeka u nekom drvenom sanduku, zaboravljenom koferu ili kutiji na tavanu da bude otkriveno.