NAJMISTERIOZNIJA KNJIGA NA SVETU: Jedni misle da su je pisali vanzemaljci, drugi da je sve samo šala

Tajanstveni spis nastao je između 1404. i 1438. godine. Kriptografi koji su proučavali tekst kažu da je pisan pravim jezikom, ali da ne mogu da otkriju kojim. Nikom nije jasno koje biljke su nacrtane na pergamentu ni zašto preovlađuju crteži golih žena u kadicama

Alhemičari

Ono što se o samoj knjizi zna staje u svega nekoliko rečenica. Vojničev rukopis nastao je između 1404. i 1438. godine, to je utvrđeno datiranjem pomoću ugljenika C14. U pismu iz 1666. piše da je knjiga nekada pripadala caru Svetog nemačko-rimskog carstva Rudolfu Drugom (1552-1612), kao i da je on za nju dao 600 zlatnih dukata ili 2,07 kilograma zlata. Posle toga pripadala je alhemičaru iz Praga Georgu Barešu (1585-1662), da bi kasnije stigla do Atanasijusa Kirčera (1602-1680). Onda je nestala, a ponovo ju je otkrio antikvar Vilfred Vojnič u jednom italijanskom manastiru 1912. godine. Danas se čuva na univerzitetu Jejl i naučnici ne prestaju da je ispituju.

Neke neobične teorije o Vojničevom rukopisu potiču još iz 17. veka. Alhemičar Bareš verovao je da je autor neko ko je znao sve medicinske tajne drevnih Egipćana.

U 20. veku teorije su bile nešto drugačije, pa je sam Vojnič zaključio da je samo Rodžer Bejkon, engleski monah iz 13. veka, filozof i jedan od prvih ozbiljnih naučnika, mogao da bude njen autor. U tu tezu poverovali su mnogi, ali bilo je i skeptičnih, koji su antikvara optužili da je sam napisao knjigu. Kako su tvrdili, imao je dovoljno znanja da napravi uverljiv falsifikat koji bi mu doneo slavu i novac.

Naravno, obe teorije pale su u vodu kad su naučnici sa Univerziteta Arizone 2009. knjigu podvrgli ispitivanju pomoću radioaktivnog ugljenika. Tada je, bez sumnje, utvrđeno da je nastala početkom 15. veka.

Osim istoričara i bibliofila, Vojničevim rukopisom bavili su se i kriptografi, i to najbolji - oni koji su uspevali da razbiju sve neprijateljske šifre u dva svetska rata. Međutim, ni oni nisu uspeli. Jedino što su zaključili, zahvaljujući ponavljanjima u tekstu, jeste da sistem koji se koristi u knjizi ima sve karakteristike stvarnog jezika. Ipak, nisu mogli da zaključe kog.

To što je Vojničev rukopis ostao misterija uprkos razvoju naučnih metoda dovelo je i do nastanka dve mnogo atraktivnije teorije - da su knjigu napisali članovi tajnog bratstva alhemičara i u njoj sakrili sve svoje tajne i da je spis dnevnik jednog ili više vanzemaljaca koji su posetili Zemlju u srednjem veku. Dokaz za prvu je struktura delova koji se smatraju herbarijumom ili receptima, pa mnogi naučnici misle da nije nemoguća. Što se druge teorije tiče, kao dokaz da je tačna pojedini istraživači navode to što prikazane biljke ne postoje na Zemlji, što su crteži sazvežda i zvezda prilično precizni za 15. vek, ali i to što su na crtežima gole žene predstavljene u kadama i kapsulama povezanim cevima i kablovima. To bi, kažu analitičari, moglo da prikazuje eksperimente na tim ženama u svemirskim brodovima.

Proročanstvo

Pre nekoliko godina pojavila se još jedna neverovatna teorija o Vojničevom rukopisu. Naime, finski biznismen Vejko Latvala izašao je s tvrdnjom da je uspeo da pročita tekst, ali ne pomoću kriptografskih metoda, već zahvaljujući božanskoj intervenciji.

- Knjiga sadrži medicinska znanja koja bi i danas bila korisna lekarima, kao i neverovatna saznanja o kosmosu. Nudi i proročanstvo o budućim dešavanjima, a piscu ju je diktirao sam bog - tvrdi Ari Ketola, Latvalin najbliži saradnik i sledbenik.

Otkriće da je Vojničev rukopis zaista nastao u 15. veku nije ućutkalo one koji veruju da je reč o prevari. Međutim, posle toga više nisu za prevaru krivili Vilfrida Vojniča, već su počeli da tvrde da ju je osmislio neki šaljivdžija ili čak ludak iz 15. veka. Međutim, zvuči neverovatno da bi neko u tom periodu istorije potrošio toliko resursa i vremena samo da bi se našalio. Takođe, neverovatno je da bi neko omogućio ludaku da na 200 strana piše gluposti.

Andrija Ivanović