POBEDA TERORIZMA: Da li je američki debakl u Avganistanu trijumf talibana i svih džihadista?

Kabul je pretvoren u grad straha, a dok ekstremisti obećavaju međunarodnoj zajednici da neće biti brutalni kao od 1996. do 2001, njihovi borci jure saradnike SAD i NATO da ih uhapse, muče i likvidiraju

POTERE

Uprkos najavama talibanskih portparola da ova ekstremistička grupa, koja je vladala zemljom od 1996. do 2001, neće biti brutalna u sprovođenju šerijatskog zakona kao nekad, malo ko im je poverovao. To i ne čudi ako se imaju u vidu vesti iz cele zemlje, a ne samo iz Kabula. Primera radi, AFP je juče objavio poverljivi izveštaj Ujedinjenih nacija u kom se navodi da talibanski borci idu od vrata do vrata i traže sve saradnike SAD i NATO.

- Talibani su intenzivirali potragu za ljudima s "liste prioriteta". Sprovode ciljane potrage od vrata do vrata kako bi otkrili i uhapsili ljude koji su radili za Amerikance i NATO, ali i članove njihovih porodica. Osim toga, pretresaju i proveravaju sve pojedince koji se približe aerodromu u Kabulu, a u svim velikim gradovima poput Džalalabada uspostavili su kontrolne punktove - piše Frans 24.

Taj dokument nastao u sredu, navode, spremio je Norveški centar za globalnu analizu, organizacija zadužena za prikupljanje informacija za UN.

- Meta su im porodice svih koji odbiju da se predaju. Sudiće im i kazniće ih po šerijatskom zakonu. Verujemo da će i osobe koje su radile za SAD i NATO, ali i članovi njihovih porodica, biti mučeni i pogubljeni. To će dodatno ugroziti obaveštajnu mrežu zapadnih agencija, ali i mogućnost borbe protiv talibana, Islamske države i drugih terorističkih grupa - rekao je za AFP Kristijan Neleman, izvršni direktor centra.

Koliko su ove njihove potere opasne, najbolje odslikava sudbina jednog novinara Dojče velea, kome su ubili člana porodice, a drugog teško ranili, kao i izveštaj Amnesti internešnela o masakru devetorice Hazara u provinciji Gazi, koji se dogodio između 4. i 6. jula u selu Mundarakt.

STRAH I ODMAZDA

Haotični američki odlazak iz Avganistana, panična evakuacija ambasade i povratak talibana na vlast u Kabulu ne predstavljaju samo poraz najmoćnije svetske sile u jednoj zemlji, već i debakl SAD u globalnom ratu protiv terorizma.

Taj rat započet je odmah nakon terorističkog napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Ubistvo 2.996 ljudi u Svetskom trgovinskom centru i Pentagonu predstavljalo je najveći napad na američkoj teritoriji u istoriji, pa i ne iznenađuje što je zemlja stvorena na tradiciji osvete Divljeg zapada rešila da odgovori na jedini način na koji je znala - odmazdom.

Za većinu Amerikanaca, koji su osetili strah veći nego tokom najcrnjih dana Hladnog rata, nije bilo dovoljno samo uhvatiti Osamu bin Ladena, vođu Al Kaide i čoveka čije su delovanje pomagali dok se osamdesetih u Avganistanu borio protiv SSSR. Ne. Njima je bilo potrebno nešto grandiozno - globalni rat protiv terorizma.

Ali globalni ratovi tog tipa nikad ne uspevaju. Kao što je onaj protiv droge, objavljen 1971, samo doneo više droge u Ameriku i svet, tako je i rat protiv terorizma samo ojačao teroriste.

Iako je Osama bin Laden ubijen 2. maja 2011, sva američka vojna sila nije uspela da uništi ni njegovu Al Kaidu, a kamoli sve ostale ekstremističke grupe.

Naprotiv, napadi SAD i njihovih saveznika na Avganistan i Irak, ali i Pakistan, Jemen, Siriju i Libiju, doveli su do jačanja ekstremizma i započeli su ono što stručnjaci nazivaju dobom ili erom terorizma. Neprestani američki ratovi na Bliskom istoku, hapšenja muslimana, njihovo držanje u zatvoru bez suđenja, brutalna mučenja... pretvorili su SAD u najomraženiju zemlju sveta. A mnoge mlade muslimane odrastanje u tom haosu "mejd in USA" gurnulo je ka džihadistima.

- "Globalni rat protiv terorizma", koji je imao cilj da spreči ponavljanje 11. septembra, u stvari je povećao opasnost od terorističkih grupa širom sveta. Od 2001. broj džihadističkih grupa se više nego duplirao, njihovo članstvo se utrostručilo - navodi dr Kristina Šori Lijand, profesorka Pariske škole međunarodnih poslova, u Globalnom indeksu terorizma 2019.

DVE ADMINISTRACIJE

Američki poraz u Avganistanu je utoliko veći što je do njega došlo nakon pregovora dve administracije - i Donalda Trampa i Džoa Bajdena - s talibanima. Time su oni grupi koju su pre dve decenije proglasili najvećim neprijateljem države dali legitimitet. I ekstremisti koje je svojevremeno stvorio mula Muhamed Omar, preminuli vođa talibana, sada pokušavaju da pridobiju priznanje sa svih strana. To je jedan od razloga što daju različita obećanja, neka potpuno suprotstavljena svemu što su predstavljali u vreme kad su vladali Avganistanom.

- Avganistan neće biti korišćen za organizovanje napada na druge zemlje. Želim da obećam SAD i međunarodnoj zajednici da niko neće biti povređen... nećemo dozvoliti da naša teritorija bude korišćena ni protiv koga. Ne želimo da imamo ni unutrašnje ni spoljašnje neprijatelje - rekao je Zabihula Mudžahid, portparol talibana, preneo je Rojters.

Međutim, eksperti UN imaju podatke da je Al Kaida, s kojom talibani imaju dugu zajedničku istoriju, prisutna u 15 od 34 provincije Avganistana. Takođe, navodi se u izveštaju koji prenosi Rojters, Islamska država, inače u sukobu s talibanima, ima svoje ćelije i u Kabulu, ali i drugim gradovima, i čeka trenutak kad će moći da vrbuje nove borce i organizuje nove krvave napade na Evropu i SAD. Upravo zbog toga debakl Amerike u Avganistanu, koliko god Bela kuća pokušavala da predstavi povlačenje kao moralan i mudar potez, predstavlja pobedu terorizma nad najmoćnijom zemljom sveta.

Kurir.rs/Andrija Ivanović