DVORJANI: Oni vode grad Beograd iz biblioteke, salona i kapele! (FOTO)

Kada bismo vam rekli da gradonačelnik Beograda radi u biblioteci, zamenik mu u salonu, a predsednik Gradske skupštine u kapeli, ne biste verovali! Ali vrh beogradske vlasti je u Starom dvoru, zdanju koje je podigao još kralj Milan, gde su se smenjivale krunisane glave, dinastije i režimi. Čelnici prestonice dočekuju nas u svojim "dvorskim" odajama na prvom spratu ovog zdanja.

Čini se da ovde nema pogodnije osobe za kabinet u biblioteci od samog Radojičića.

- U tome da je ovde bila biblioteka, kao lekar i čovek iz nauke, vidim neki kontakt između sadašnje pozicije i onoga što sam radio ceo život. Tu su nekada bile lepe vitrine, ovde je bio ritual čitanja, istorijske ličnosti su birale knjige... priča Radojičić, koji uzima svoj tablet:

- U njemu je dve-tri hiljade knjiga, od nauke, preko medicine, do beletristike. Nekada sam u Herceg Novi, gde smo stalno išli na odmor u stan rođaka, nosio po dve-tri torbe knjiga i uvek su me klinci zezali što vučem tolike knjige, a sve sam mislio zafaliće mi. I zafali, pa bude frka. A sad je sve u tabletu. Volim klasiku, stalno se vraćam nekim delovima Dostojevskog, Andrića, Selimovića. Čak sam ih i snimio, pa često slušam.

Uzima telefon, pušta audio-snimak... "Putnik na zemlji, rob koji nije niko i ništa, putnik na zemlji... Vaskrsava carstvo iskupljeno iskušenjima i zasnovano na pravdi...", čuje se iz telefona glas gradonačelnika, koji se trudi da kazivanje bude dostojno Andrićevog dela.

- Snimio sam ovo pre nekoliko meseci. To mi je neka mantra, hiljadu puta sam ga čitao i uvek različito zvuči - kaže Radojičić, pa dok nam otvara prelepi balkon koji gleda na Novi dvor, veli:

- Ali kontakt s papirom, s knjigom, emotivni je odnos koji se ne može porediti s ovim. Međutim, sve ovo mi olakšava. Bez knjiga ne mogu.

S iste strane dvora, na uglu ulica Kralja Milana i Dragoslava Jovanovića, nalazi se zamenik gradonačelnika Goran Vesić, u okruglom salonu u vreme kraljeva. Kod Vesića sve odiše istorijom, ovo je praktično muzej u muzeju.

- Kad sam upisao pravo, imao sam devojku koja je studirala istoriju umetnosti, i pošto tada nije bilo mobilnih, a da bih imao o čemu da pričam, dve godine sam išao na predavanja iz istorije umetnosti, zato sam dobar znalac - smeje se, pa nastavlja:

- Na spratu dvora bili su saloni gde su primani gosti, a moja kancelarija je upravo jedan od njih. A u sobi ispod mene je kralj Aleksandar Obrenović primio Nikolu Teslu taj jedan jedini put kad je bio u Beogradu. A celo zdanje je bitno i za našu istoriju jer je, recimo, u velikoj dvorani kraljica Natalija organizovala čuvene balove, a na jednom od njih dvorska dama Draga Mašin upoznala je Aleksandra. I kraljica Natalija je upravo sebe krivila za to poznanstvo koje ništa dobro nije donelo.

Od "kraljevskih" stvari je portret kneza Mihaila, a Vesić ga drži na značajnom mestu, jer je on "najprosvećeniji srpski vladar i u njegovo vreme, na mestu ovog zdanja, bio je mali dvorac namenjen za prestolonaslednika". Tu je i uramljen proglas iz novina o smrti kralja Aleksandra i kraljice Drage, u kome ne piše i kako su skončali, kao i strana Politike od 10. oktobra 1934. o ubistvu kralja Aleksandra Karađorđevića. Ali Vesić čuva i drugu istoriju - na radnom stolu je figura Napoleona, koji mu je najbolji vojskovođa, ali i bronzani prikaz njega u čuvenoj bici kod Austerlica. Leđa mu čuva slika despota Stefana Lazarevića, koji načini prestonicu od Beograda, ali i figura kralja Dragutina, jer za njegove vladavine Beograd prvi put posta srpski...

- Ova zgrada postoji 137 godina i nastala je jer je, s rastom Srbije, rasla i potreba da se napravi rezidencija dostojna kraljevine. A moja kancelarija podseća na mali muzej, jer mi je važno da je tako uredim pošto ovde provodim 12-15 sati dnevno. Ovo sam ja - priča Vesić, koji u svom "muzeju" ima i čuveni plakat Pabla Pikasa za film "Bitka na Neretvi", koji je plaćen sandukom vina, originalni list iz jednog atlasa, koji govori o Beogradu iz 1368, a koji je kupio preko Ibeja, francuski poster Albanske golgote...

Po dijagonali od Vesića, u drugom kraju zdanja, smešten je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada. Tu beše kapela, a tu je i balkon, za koji mnogi pogrešno misle da je mesto odakle su bačeni ubijeni Aleksandar i Draga, koji završiše u zdanju koga odavno nema.

- Kapela je imala i oltar, naravno, bio je tu i prostor za hor... Umetnik Domeniko d'Andrea ju je sredio, osvećena je 1. avgusta 1884, u dane praznika tu je bila liturgija. Temeljno je obnovljena 1930-1931, a novi ikonostas, na kome je i ikona Svetog Andreja Prvozvanog, koga slave Karađorđevići, uradio je Paja Jovanović - priča nam Zorana Trifković Hinić, turistički vodič iz Turističke organizacije Beograda.

A kod SPS-ovca Nikodijevića svega ima, al' ničega što podseća na kapelu. Na jedinom zidu dominira slika aktova "Devojke u haremu".

- Svima je interesantno kada čuju da mi je radni prostor mesto gde su nekada bile verske službe. Kršten sam, pa se i ponekad prekrstim i pomolim bogu i dok sam na poslu - osmehuje se Nikodijević, koji je, sticajem okolnosti, došao pripremljen za rad u "kapeli". Kršten je dve-tri godine pre stupanja na sadašnju funkciju kako bi dostojno bio kum drugu na venčanju.

Od verskih motiva ovde ima jedino flašu za rakiju s likom Svetog Dimitrija, ali nam pokazuje i njemu značajnu povelju - osnivač je Hilandarskog lekarskog društva. Ali najznačajnija stvar ovde, ostala iz doba kraljevine, jeste zlatni pevac - poslednji poklon koji je kralj Aleksandar Karađorđević dobio za života, i to baš kad je bio maja 1934. u Parizu. Sledeći kraljev dolazak u Francusku biće koban - ubijen je 9. oktobra 1934. u Marselju.

- Čast mi je što je ovaj pevac u mom kabinetu. Čak je i francuski premijer Vals, kad je bio u poseti, tražio da ga vidi - veli Nikodijević, pa objašnjava:

- Kad sam prvi put ušao u ovaj kabinet, bio sam impresioniran. Ne možete se oteti utisku da su ovde boravile velike ličnosti iz istorije Srbije i Jugoslavije. A taj osećaj treba da ima svaki građanin Srbije i želimo da Stari dvor jednog dana bude muzej. Jer, ma koliko lepo bilo i ma kolika mi je čast biti ovde, teško je raditi, malo je prostorija, nemogući su radovi pošto je zdanje pod zaštitom države, odvojeni smo od gradskih službi... I muzej je najbolja opcija...

A dok ne bude i ako uopšte bude muzej, Stari dvor će sve koji budu na čelu Beograda u neku ruku činiti i savremenim dvorjanima...

STARI DVOR KROZ VREME

- 1882-1884. zdanje građeno po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog u stilu akademizma

- 22. februara 1889. u ovoj zgradi je kralj Milan abdicirao u korist sina Aleksandra

- od 1903, kada su ubijeni Aleksandar i Draga Obrenović, Stari dvor bio rezidencija kralja Petra I Karađorđevića, sve do početka Prvog svetskog rata 1914.

- dvor oštećen u Prvom svetskom ratu

- 1919-1920. održavane sednice privremene Narodne skupštine

- 1921. restauracija, dopremljen nov nameštaj iz Beča

- 1921-1922. korišćen kao rezidencija kralja Aleksandra Karađorđevića

- do 1941. ovde bile dvorske zabave i prijemi visokih stranih zvanica

- 6. aprila 1941. u bombardovanju teško oštećen

- 1944. stradao u požaru, pretpostavlja se od savezničkog bombardovanja

- 1945. s kupole zdanja skinut dvoglavi orao i stavljena petokraka

- 1947-1949. komunistička vlast radi rekonstrukciju po nacrtu arhitekte Dragiše Brašovana, skinuta su kubeta, promenjen ulaz, parter, fasade

- ovde bio potom Prezidijum Narodne skupštine, pa potom vlada FNRJ, Savezno izvršno veće

- 1961. uselila se Skupština Grada Beograda

- 1997. skinuta petokraka i stavljen dvoglavi orao na Stari dvor

Kurir.rs/Jelena S. Spasić