Iako se očekuje da najviše glasova dobiju SPD, CDU i Zeleni, veliki problem za
predviđanje pobednika predstavlja to što četiri od deset Nemaca koji izlaze na izbore ne zna kome će sutra dati glas

Državljani Nemačke sutra glasaju za novi sastav Bundestaga i samim tim biraju novu vladu, ali i novog kancelara.

Izborna trka, pokazuju ankete, vrlo je tesna jer je je razlika u popularnosti između vodećih stranaka svega po dva ili tri procenta, a čak 40 odsto glasača koji planiraju da izađu na birališta ne zna kome će na kraju dati glas. Upravo zbog toga, skoro sve što čeka zemlju posle glasanja je u magli - ne zna se koje stranke će dobiti najviše poverenja, koje će moći da se dogovore o koaliciji, ko će od sedam kandidata za kancelara uspeti da stane na čelo vlade, da li će vlada biti konzervativna ili progresivna, levičarska ili desničarska... Zna se samo jedno - Angela Merkel posle 16 godina više neće voditi zemlju.

izbori-u-nemackoj-baner.jpg
Kurir 

Tesna trka

Prema jednoj od poslednjih anketa, očekuje se da dve glavne partije, koje decenijama oblikuju politiku u zemlji - Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i koalicija Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU) osvoje po 25 i 21,5 odsto glasova. Skočila je popularnost Zelenih, koji bi mogli da osvoje 15, kao i Stranke slobodnih demokrata (FDP), kojoj se predviđa 11 procenata. Očekuje se i da će desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) osvojiti 11 odsto, a Levica 6,5 odsto.

Ovi procenti pokazuju da je trka veoma tesna, a dodatan problem predstavlja to što, kako piše Dojče vele, ankete govore da jedan od deset nemačkih birača ne zna kome će dati glas kada sutra ode na birališta.

Politikolog Tomas Gšvend s Manhajmskog univerziteta za Dojče vele kaže da to ne iznenađuje.

kandidati-epa-clemens-bilan.jpg
EPA/Clemens Bilan 

- Toliki broj neodlučnih birača prouzrokovan je novom situacijom - odlaskom Angele Merkel sa političke scene. Nemamo kancelara koji izlazi na izbore. Tri partije, a ne dve, kao dosad, bore se za mesto kancelara. I nije baš jasno, bolje rečeno potpuno je nejasno, koju ćemo koaliciju dobiti. Mogu da razumem da je sada teže da se odluči za koga da se glasa. Svaka od tri najveće partije u jednom trenutku predizborne kampanje bila je vodeća na anketama i to nije uobičajeno - rekao je on.

Nemačko-britanska istoričarka Katja Hojer kaže da nijedna partija ne nudi nova i kreativna rešenja.

- Ključne teme poput kvaliteta života, mogućnosti da se plati socijalno zbrinjavanje ili socijalne mobilnosti nisu pokretane ni za vreme vladavine Angele Merkel. Uz to, ni kandidati nisu posebno inspirativni, što dovodi do toga da su mnogi neodlučni, jer ne žele nijednog od njih - kaže ona za Dojče vele.

Čudna debata

A zašto ih baš i ne žele, videlo u debati kandidata svih sedam vodećih partija, održanoj preksinoć. U društvu u kome je ekologija postala jedna od glavnih tema (juče su održani i veliki protesti protiv zagađenja), posebno nakon katastrofalnih poplava ovog leta, svi su pokušali da predstave sebe kao ekološki odgovorne osobe.

- Ja vozim električni automobil i to mi je baš zabavno - poručio je Armin Lanšet, lider CDU.

I on i njegov koalicioni partner iz CSU Markus Suder objašnjavali su i kako oni jedu meso što manje mogu, iako ga se nisu potpuno odrekli.

- Tokom sedmonedeljne kampanje po zemlji, putovala sam javnim autobusima, i to često noću, a izbegavala sam avionske letove - rekla je Analena Berbok, kandidatkinja Zelenih.

Slobodni demokrata Kristijan Lindner rekao je da je on klimatski neutralan i da „kupuje CO2 sertifikate svake godine kako bi poništio svoj trag zagađenja planete”, a Alis Videl iz AFD rekla je da, kad god može, kao prevozno sredstvo koristi bicikl, a ne automobil. Žanin Visler iz Levice poručila je da ona koristi javni prevoz, a i kod kuće koristi što je moguće manje energije.

Opasnost

Telegram radikalizuje ljude

Dok glavni mediji govore o kandidatima za kancelara pred izbore, na aplikaciji Telegram teme su potpuno drugačije, piše Politiko. Dok je 80.000 pregleda privukao poziv da se podrže nezavisni kandidati, 72.000 ih je imala tvrdnja da se nemačka vojska i tehnološke kompanije spremaju da preokrenu predstojeće glasanje, a čak 200.000 antivakserske teorije o tzv. plandemija mafiji, tj. o navodnom planskom širenju pandemije korone.

- Kupujem lokalne proizvode kad god mogu, ali kao političar koji ima bezbednosni konvoj i često mora da leti avionom, ne bi bilo pametno da kažem da sam uzor za smanjenje zagađenja - poručio je Olaf Šolc, kandidat SPD.

Tri kandidata

Nemački mediji kao tri glavna kandidata za mesto premijera vide Šolca, Lanšeta i Berbokovu. Politiko Šolca, aktuelnog ministra finansija, naziva „teflonskim kandidatom” jer, kako navode, njegovi otisci prstiju nađeni su u mnogim aferama koje su potresle Nemačku i EU, ali se ispostavilo da to glasače uopšte ne zanima i da se optužbe za njega „ne lepe”.

- Velika greška demohrišćana bila je što su mislili da će se Lašet automatski pretvoriti u kandidata za kancelara koji predstavlja kontinuitet u odnosu na eru Angele Merkel. Njegova politika se, doduše, u dobrom delu poklapa s politikom četvorostruke pobednice na izborima, ali mnogi posmatrači vide njegovu ličnost kao potpuni kontrast u odnosu na miran stil vladavine dosadašnje kancelarke - navodi Gšved za DW.

Kako ovaj sajt navodi, Berbokova važi za kandidata koji je najviše anti-Merkel, ali je teško zaključiti da li je u ovom trenutku to dobro ili loše.

Andrija Ivanović