SUROVO! KIKA NIJE JEDINA: Svaki četvrti tinejdžer žrtva je terora na društvenim mrežama

Ceo region potresla je smrt poznate srpske influenserke i jutjuberke Kristine Kike Ðukić (21), koja je, kako se sumnja, 8. decembra sebi oduzela život jer, prema navodima njenih prijatelja i saradnika, nije uspela da se izbori s nasiljem na društvenim mrežama. Da Kika nije jedina žrtva sajber-nasilja, pokazuju i podaci Unicefa da je svaki peti učenik uzrasta od 13 do 14 godina, odnosno svaki četvrti učenik uzrasta od 15 do 17 godina u Srbiji za godinu dana doživeo preko mobilnog telefona, interneta, računara ili tableta digitalno vršnjačko nasilje.

Najčešći oblici digitalnog nasilja su, kako se navodi u istraživanju „Deca Evrope na internetu”, primanje ružnih i uvredljivih poruka, ismevanje i širenje glasina, dobijanje pretnji na internetu, izostavljanje i isključivanje iz grupe na društvenim mrežama ili hakovanje profila. Istraživanje Unicefa pokazuje i da je svaki treći učenik u isto vreme i trpeo i vršio digitalno nasilje, kao i da je poslednjih godina nasilje na internetu učestalije nego uživo.

Posledica pandemije

Podaci Uneska pokazuju da je od izbijanja pandemije koronavirusa digitalno vršnjačko nasilje u porastu usled smanjenih ličnih kontakata i veće usmerenosti dece na internet.

Psiholog Ivana Perić iz Autonomnog ženskog centra šokirana je saznanjima na šta su sve mladi spremni samo da napakoste poznatim vršnjacima iz sveta modernih tehnologija.

- Sajber-nasilje je iz dana u dan sve zastupljenije i ima iste faze kao i drugi oblici nasilja. Iako se odvija u virtuelnom svetu i nije vidljivo, ono ostavlja ozbiljne posledice na žrtvu. Prvo počne s blagim uvredama u komentarima ispod postova ili u inboksu. Te uvrede polaze od onih „ružna si”, pa do, recimo, „Spremna za Plavi most” aludirajući na prostituciju, što je takođe vid nasilja - rekla je Perićeva za Kurir i dodala:

- U drugoj fazi kreću žešće pretnje koje traju non-stop. Jutjuberi, influenseri i druge ličnosti imaju ogroman broj pratilaca, čak i preko milion ljudi koji vidi i šeruje te uvrede. Često se udružuju u armije kada obožavaoci jedne takve ličnosti napadaju i hejtuju drugu ličnost, koja postaje njihova žrtva. U godinama kada je osoba mlada i ranjiva, i zakorači u taj imaginarni svet, često ne može da podnese pritisak tih nepoznatih ljudi koji iz čiste zlobe napadaju i maltretiraju žrtvu.

Perićeva navodi i da u tom svetu obavezno postoje oni sujetni i ljubomorni na veliki broj pratilaca ili količinu novca koju zarađuje žrtva, pa zbog toga počnu s hejtovanjem.

Prolaze nekažnjeno

- Moderno doba nam je nametnulo taj prostor, da preko društvenih mreža možemo da zarađujemo i da tamo ostavljamo svoj identitet, a da to svako može da nam naruši. Niko ne sme da trpi nasilje na internetu. Niko ne sme da maltretira. Postoje opcije gde mogu da dislajkuju ako im se nešto ne sviđa, ali ne i da terorišu neku osobu - ističe ona.

Psiholog Snežana Repac smatra da je sajber-prostor crna rupa u realnom sistemu gde ulaze lični demoni za koje ne postoji adekvatna kazna.

- Komentare koje neko upućuje na internetu sigurno se ne bi usudio da ih kaže nekome u lice. Ljudi u tom svetu počinju da žive van granica svog ega, u tom prostoru dele intimu i ponašaju se opušteno jer znaju da tamo nema nikakvog kodeksa ponašanja i zakona, kao ni sankcija. Moć interneta je ogromna i samim tim je nemoguće sakriti se od hejtera - ocenila je Repac za Kurir i dodala:

- Žrtva može da blokira neki profil, ali osoba koja se krije iza tog profila će nastaviti maltretiranje s nekog drugog, nepoznatog profila. To je najveći problem društvenih mreža - milion raznih profila, a ne znaš ko se krije iza toga, pa trpiš nasilje.

Ona kaže i da u tom svetu niko nije zaštićen, sve je dozvoljeno, te i da je to mesto otvoreno za borbu koja nije prsa u prsa i u kojoj je neprijatelj nevidljiv.

- Te javne ličnosti, influenseri, osuđeni su na robiju pored računara zarad para, što dovodi do iscrpljenja organizma. Imaju gubitak sna, što izaziva suicidne ideje, napad na samog sebe, odaju se alkoholu i drogi kako bi se izborili sa tim. Skupo plaćaju cenu svoje slave!

NE PROPUSTITE POKLON U KURIRU! DŽEPNI PRAVOSLAVNI KALENDAR ZA PROSTU 2022. GODINU: U subotu, 11. decembra

Svaki čitalac Kurira će u subotu, 11. decembra, dobiti na poklon džepni pravoslavni kalendar za prostu 2022. godinu.

Na naslovnoj strani prikazan je lik Isusa Hrista, a na poleđini kalendara nalazi se prikaz Hrama Svetog Save. Kalendar je napravljen po principu harmonike, što omogućava da ga jednostavno sklopite i odložite u džep ili novčanik, kako bi vam uvek bio pri ruci.

U pravoslavnom kalendaru svaki dan je posvećen jednom svetitelju, a neki od njih se proslavljaju i kao krsne slave.

Po načelima i propovedanju Srpske pravoslavne crkve, svaki dan u kalendaru koji je obeležen crvenim slovom je neradni. Toga dana vernici odlaze u crkvu na bogosluženje i ne obavljaju uobičajene poslove, sem onih vezanih za pripremu hrane.

Aleksandra Kocić i Ljiljana Stanišić