CENA ISTINE JE NAJMANJE DECENIJA PAKLA: Džulijan Asanž trpi TORTURU jer je razotkrio američke ratne zločine i njihove laži!

Osni­vač Vi­ki­li­k­sa je zbog obja­vlji­va­nja po­ve­r­lji­vih do­ku­me­na­ta me­ta svih vla­sti u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma, a u ne­de­lji pred na­ma lo­n­do­n­ski sud bi tre­ba­lo da do­ne­se ko­na­č­nu odlu­ku o nje­go­vom izru­če­nju SAD

Britanski Gvantanamo

Međutim, dok čeka konačnu odluku suda o izručenju, a koja bi, nakon žalbe podnete 23. decembra, trebalo da bude doneta u nedelji pred nama, osnivač Vikiliksa nije u paklu „samo” 1.000 dana već njegova golgota traje mnogo duže - od 2010. godine. Sav taj pakao posledica je besa najmoćnije svetske sile, a Džulijan Asanž ga je privukao objavljujući istinu - snimcima i dokumentima razotkrio je američke ratne zločine u Iraku i Avganistanu, tajnim depešama ogolio je kaubojsku diplomatiju SAD, mejlovima je dokazao nedemokratsko ponašanje u američkoj Demokratskoj partiji...

Istina, izgleda, u današnjem svetu ima previsoku cenu, pa je osnivač Vikiliksa zatvoren već skoro punih 10 godina, što u Ambasadi Ekvadora u Londonu, što u ozloglašenom zatvoru Belmarš, koji je BBC nazvao britanskim Gvantanamom, a da proces protiv njega nije istinski ni pokrenut. On jeste bio osuđen na 50 nedelja robije zbog bežanja od suda, ali je tu kaznu odavno odslužio.

Hajka na hakera

Džulijan Asanž rođen je kao Džulijan Pol Hokins (prezime Asanž uzeo je od očuha uz koga je odrastao) 3. jula 1971. u Australiji. Već sa 16 godina postao je haker, a sa 20 je uhapšen zbog sajber-napada na Nortel, kanadsku telekomunikacionu korporaciju. Prema pojedinim navodima, njegove hakerske veštine iskoristila je i policija kako bi uhapsila grupu pedofila. Tokom devedesetih bavio se programiranjem, a 2006. osniva Vikiliks.

On i njegovi saradnici u početku objavljuju tajna dokumenta o napadima dronovima u Jemenu, korupciji u arapskom svetu, nelegalnim egzekucijama u Keniji, neredima na Tibetu... Tek 2010, kada Vikiliks objavi podatke koje im je dostavio analitičar američke vojske Bredli Mening (danas Čelsi Mening), privlače pažnju svetske javnosti. Ključan je bio snimak kako američki vojnici iz helikoptera ubijaju 18 civila u Bagdadu 2007, a sledila su dokumenta o ratovima u Iraku i Avganistanu, pa objavljivanje diplomatskih depeša. Tada je počela i hajka na Džulijana Asanža.

Nekadašnji glavni i odgovorni urednik Gardijana Alan Rasbridžer jedan je od prvih njegovih saradnika.

Prvi tekstovi

- Svojevremeno, kada skoro niko nije čuo za Vikiliks, u inboks su redovno počeli da mi stižu mejlovi nekog ko se zove Džulijan Asanž. Svi urednici dobijali su dnevnu mešavinu dojava, pisama, žalbi i neobičnih teorija, ali je nešto mejlove Vikiliksa činilo vrednim pažnje. U Britaniji je mesecima Gardijan bio jedini list koji je pisao o Vikiliksu ili koristio neka od dokumenata koja su objavljivali. U avgustu 2007, na primer, objavili smo izveštaj o tome kako bivši kenijski predsednik Danijel Arap Moji prebacuje stotine miliona funti na račune u više od 30 zemalja - napisao je on u knjizi Vikiliks: Unutar rata Džulijana Asanža protiv tajnosti” još 2011.

Kako dalje navodi, „Džulijan Asanž je postajao interesantan i neobičan pionir u korišćenju digitalnih tehnologija kako bi izazvao korumpirane i autoritarne države”.

- Pitanje je da li bi njegovo ime značilo Hilari Klinton bilo šta u to vreme, pa čak i u januaru 2010, kada je kao državna sekretarka SAD održala govor o polupodzemnom digitalnom izdavaštvu koje izaziva autokrate i korumpirane. Tad je upozorila i da će represivne vlade „juriti nezavisne mislioce koji koriste to oružje”. Mislila je na režime poput onog u Iranu. Nije ni znala dok je to govorila da će manje od godinu dana kasnije, govoreći o digitalnim uzbunjivačima, napasti ljude koji koriste elektronske medije u borbi za transparentnost. Na konferenciji u novembru 2010. poručila je da je to „ne samo napad na američke spoljnopolitičke interese već napad na međunarodnu zajednicu”. Između ta dva govora Asanž je sproveo najveće objavljivanje tajnih podataka u istoriji, ali ovog puta nisu bile osramoćene siromašne afričke države, već najmoćnija zemlja na svetu - navodi Rasbridžer.

Suđenje veka

Bivši urednik Gardijana je još 2011. naglasio da je priča o Asanžu i Vikiliksu daleko od gotove.

- U Britaniji su se čule samo utišane kritike na račun Gardijana zbog objavljivanja dokumenata. Većina je videla vrednost u njima. Izgleda da je u Americi priča potpuno drugačija, jednostrana i zamagljena drugačijim shvatanjima patriotizma. Bilo je zapanjujuće sedeti u Londonu i čitati kako američke javne ličnosti pozivaju na ubistvo Džulijana Asanža. Bilo je iznenađujuće videti američke novinare kako ne žele da podrže ideale i rad Vikiliksa. Kod nekih se to svodilo na tvrdnju da Asanž nije novinar. Američka vlada daje sve od sebe da nađe dokaze koje bi mogla da iskoristi protiv njega. Međutim, oni hladnije glave znaju da suđenje Asanžu za objavljivanje nije moguće bez suđenja i urednicima koji su ih objavljivali. A to bi bilo suđenje veka - naveo je on.

U celoj gunguli nakon objavljivanja dokumenata, snimaka i depeša, Amerika nije odmah skupila hrabrost ili, bolje rečeno, drskost da, iako je decenijama celom svetu držala pridike o slobodi govora, javno pokrene procese protiv Džulijana Asanža. Optužba protiv njega stigla je u avgustu 2010. iz Švedske, gde su ga dve žene optužile za seksualni napad. Osnivač Vikiliksa je optužbe odbacio tvrdeći da je „Švedska američki satrapija” i da je ceo proces farsa kako bi ga uhapsili i izručili SAD.

Optužnica

Uprkos svemu, upravo zbog toga je i uhapšen u Londonu, a dok je čekao odluku o izručenju, Asanž se 19. juna 2012. sakrio u Ambasadi Ekvadora. Tu je dobio politički azil, ali je on bio puka forma jer nije mogao da izađe iz zgrade sve do 11. aprila 2019, kada mu je predsednik Ekvadora Lenjin Moreno ukinuo „gostoprimstvo” i predao ga londonskoj policiji. Uhapšen je i od tog trenutka je u zatvoru.

Australijanac je ipak i odatle nastavio da objavljuje tajna dokumenta, pa su i SAD nastavile da vode procese protiv njega. Na kraju su ga optužili za zaveru da se hakuju vladini kompjuteri, kao i za kršenje zakona o špijunaži iz 1917, prema kojem je zabranjeno objavljivanje informacija koje mogu da se koriste protiv Sjedinjenih Država. Oni ističu da je on ulagao napore da nabavi i objavi tajne podatke, da je regrutovao hakere, sarađivao s grupama Anonimus i LulzSec. Zbog svega toga mu preti 175 godina robije ako bude izručen u Ameriku.

Kurir.rs/Andrija Ivanović