BRITANIJA ŽALI ZA ELIZABETOM: U Londonu se kliče novom kralju Čarlsu III

U zemlji je proglašena žalost od 12 dana i svi se spremaju za sahranu žene koja je vladala punih 70 godina. Istovremeno, Čarls preuzima vlast i sve se glasnije čuje usklik „Bože, čuvaj kralja”

Povorka

I dok se širom Velike Britanije, Kanade, Australije i 12 država u kojima je Elizabeta bila suveren odaje počast pokojnoj kraljici, svi se spremaju i za sahranu najdugovečnije britanske vladarke, a koja se očekuje za manje od dve nedelje, najverovatnije 10 dana od smrti. Kovčeg s telom biće donet iz zamka Balmort u Škotskoj, gde je preminula, u London i biće izložen u Vestminsterskoj palati četiri dana pre sahrane, a građanima će biti omogućeno da odaju počast, navodi BBC. Kovčeg će biti izložen na podignutom postolju - odru, ispod srednjovekovnog drvenog krova dvorane sagrađene u 11. veku. Kovčeg će u Vestminstersku palatu biti donet iz Bakingemske palate u sporoj povorci, uz vojnu pratnju i pratnju članova kraljevske porodice. Posle svečanosti u opatiji, pogrebna povorka će kroz London otići do Vindzora, gde će kovčeg s telom kraljice biti položen u posebnu kriptu Kapele Svetog Đorđa.

Novi vladar

Zvanično proglašenje kralja Čarlsa Trećeg biće obavljeno u savetu za nasleđe prestola u 10 sati u subotu u palati Sent Džejms, saopštila je Bakingemska palata.

- Savet za nasleđe pratiće proglašenje u 11 sati s balkona palate. Drugo proglašenje biće u Kraljevskoj berzi u Londonu u podne. U nedelju u podne proglasi će biti pročitani u Škotskoj, Severnoj Irskoj i Velsu - saopštila je Bakingemska palata.

Po zakonu, Čarls je već kralj, a da ga je britanski narod već prihvatio, videlo se juče, kada je stigao iz Škotske u Bakingemsku palatu. Masa ljudi koja ispred palate ostavlja cveće, sveće i poruke za pokojnu kraljicu počela je da pozdravlja njega i njegovu suprugu kraljicu Kamilu i zaorilo se: „Bože, čuvaj kralja”.

Čarls i Kamila su i ispred palate odali počast kraljici i pozdravili se s prisutnim narodom.

- Smrt Elizabete Druge predstavlja kraj jedne od najuspešnijih vladavina u modernim monarhijama. U 20. veku monarsi širom Evrope su smenjivani, proterivani ili pogubljeni. Elizabeta je odrasla okružena kraljevskim rođacima koji su bežali iz matičnih zemalja u haosu Drugog svetskog rata. Pod njenom vladarskom palicom britanska monarhija ne samo da je preživela već je uspela da postane popularna, kao i ona sama. „Nikad se ne žali, nikad ne objašnjavaj”, nezvanični je moto kraljevske porodice i kraljica je bila njegovo otelotvorenje. Njen najveći uspeh je bio taj što je mogla da bude šta god su želeli da bude, piše portal Voks.

Istoričar Šon Lang sa Univerziteta Anglija Raskin piše za Konversejšen da kada je 1996. istoričar Ben Pimlot napisao knjigu o kraljici, njegove kolege iznenadilo je što je smatrao Elizabetu Drugu dostojnom ozbiljnog istraživanja.

- Njegovo razmišljanje pokazalo se ispravnim. Elizabeta je nasledila monarhiju čija je politička moć opadala od 18. veka, ali čija je uloga u javnom životu zemlje delovala važnije nego ikad. Kraljica je revolucionalizovala javnu percepciju monarhije kada je pristala da BBC snimi film „Kraljevska porodica”, intiman portret života u palati. Sledeće decenije bile su izazovnije. Skandal o porezu iz devedesetih naterao je krunu da promeni finansijske aranžmane. Tračevi i skandali o razvodima Endrua, En i Čarlsa menjali su percepciju. Dajanina smrt 1997. posebno je uzdrmala sliku kraljevske porodice, ali je kraljica već do 2002. ponovo uspela da pridobije simpatije javnosti - navodi on.

Kako dodaje, njena mudrost i osećaj dužnosti značili su da je svi vide s poštovanjem.

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović