TAJNE IZ PROŠLOSTI! PRIČE KOJE SU SISTEMSKI SKRIVANE OD JAVNOSTI (2): Presađivanjem testisa do druge mladosti

Knjiga „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba” (Laguna, 2022) Momčila Petrovića predstavlja kratke i upečatljive priče iz istorije Srba koje većina čitalaca nikada nije čula, niti je o njima išta znala. Autor bez zadrške i argumentovano piše o ljudima i događajima koji su od javnosti namerno i sistematski vešto skrivani.

Odgovori na ova pitanja i još mnogo interesantnih otkrića, od kojih su neka iznenađujuća i šokantna, nalaze se između korica knjige Momčila Petrovića „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba” (Laguna, 2022), a Kurir vam predstavlja neke od delova ove knjige.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Presađivanjem testisa do druge mladosti

U deceniji nakon Prvog svetskog rata pažnju javnosti izazvao je ruski emigrant u Parizu doktor Sergej Voronov, koji je objavio da podmlađuje starije muškarce presađujući im testise sa majmuna. Brzo se ispostavilo da su majmuni skupi, te se prešlo na kupovinu ove žlezde od sirotinje, voljne da ostatak života provede sa samo jednim testisom. Ni Srbija nije ostala mimo sveta. Imućniji starci pohrlili su na klinike. Davaoci organa, mladi i zdravi radnici i seljaci, tražili su za jedan svoj testis 10.000 dinara. Dnevna štampa je tada koštala jedan dinar, pa ispada da bi to danas koštalo pet-šest hiljada evra. Štampa nije štedela reči hvale za metod ruskog lekara: „Dejstvo unesene žlezde tako je veliko da se operisani podmladi u potpunom smislu te reči”, što je bio otmen način da se kaže da vraća seksualnu moć.

Smrtna kazna

Vojni lekar na službi u Novom Sadu doktor Branko Manojlović rešio je da testise sa mrtvog čoveka presadi živima. Desilo se da je početkom septembra 1929. vojnik Hasan Miftar Jusufović čekao izvršenje smrtne kazne zbog ubistva trojice svojih oficira. Preko vojnog hodže, doktor Manojlović je od osuđenika dobio pristanak za svoj naum. Jusufović je 7. septembra u pola šest ujutru streljan, a dok je plotun još odjekivao, doktor je uskočio u raku da konstatuje smrt. Iskoristio je priliku da brzo odseče testise i u posudi sa slanom vodom autom ih preveze sa Petrovaradina do centra Novog Sada u privatnu kliniku doktora Slobodana Uzelca.

Uzelac, koji je već radio operacije „po sistemu Voronova”, za to vreme je pripremio dva pacijenta voljna da učestvuju u eksperimentu kojim bi se dokazala upotrebljivost organa preminulih i otvorilo novo i široko (i jeftino) polje rada. Jedan pacijent bio je 73-godišnji nosač koji „nije imao ništa protiv da se podmladi i poduži radni vek”, a 65-godišnji ruski emigrant, osiromašeni pukovnik, imao je dvadeset godina mlađu ženu...

Smrt u Raciji

Već sutradan dnevni list Vreme objavio je opsežan izveštaj o operaciji. Tako je počeo jedan od većih skandala u našoj medicini, koji je dospeo i na sud. Doktor Branko Manojlović, naime, bio je vođen željom da da doprinos nauci i, u dogovorima sa Uzelcem, insistirao je da operacija bude tajna sve dok o njoj ne izveste stručnu javnost. Doktor Uzelac, opet, u ovoj operaciji je video lep način da reklamira praksu, pa je već 8. marta zabranio Manojloviću ulazak na kliniku. Lekari, možda i iz konkurentskih pobuda, napali su Uzelca, na šta je ovaj odgovorio tužbama za klevetu...

Slobodana Uzelca su u belom mantilu fašisti ubili pred njegovom klinikom u zloglasnoj Novosadskoj raciji 1942. Branko Manojlović je posle skandala morao da napusti vojsku. Preselio se u Sremsku Kamenicu i tu se dokazao kao vrstan lekar opšte prakse, a u socijalizmu je dobio visoko odlikovanje za svoj zdravstveni rad... Od „sistema Voronov” brzo se odustalo svuda i u svetu, pa i kod nas.

Momčilo Petrović