TAJNE IZ PROŠLOSTI! PRIČE KOJE SU SISTEMSKI SKRIVANE OD JAVNOSTI (4): Formula 1 u Beogradu

Knjiga „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba” (Laguna, 2022) Momčila Petrovića predstavlja kratke i upečatljive priče iz istorije Srba koje većina čitalaca nikada nije čula, niti je o njima išta znala. Autor bez zadrške i argumentovano piše o ljudima i događajima koji su od javnosti namerno i sistematski vešto skrivani.

Odgovori na ova pitanja i još mnogo interesantnih otkrića, od kojih su neka iznenađujuća i šokantna, nalaze se između korica knjige Momčila Petrovića „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba” (Laguna, 2022), a Kurir vam predstavlja neke od delova ove knjige.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Učast rođendana (6. septembar) mladog kralja Petra II Karađorđevića, Automobilski klub Kraljevine Jugoslavije i list Politika organizovali su 3. septembra 1939. u Beogradu Međunarodne automobilske i motociklističke trke. Od devet nadmetanja u različitim kategorijama, najatraktivnija je bila gran-pri trka automobila, preteča današnje Formule 1.

Bio je to najveći sportski događaj u Jugoslaviji između dva rata: Beograd je imao 360.000 stanovnika, a trke je gledalo 80.000 ljudi!

Pedeset krugova

Staza je vodila oko Kalemegdana, a voženo je 50 krugova. Start i cilj nalazili su se na ulazu u park, kod današnje Gradske biblioteke; vozilo se niz Tadeuša Košćuška, do Beka, pa pored kule Nebojše, ispod tvrđave do Pariske ulice i uzbrdo. Ovaj deo je bio najatraktivniji jer su zbog talasastog terena automobili ovde leteli iznad kolovoza i po desetak metara! Bolidi su na treninzima jureći proizvodili ogromnu buku, pa su se životinje u obližnjem zoološkom vrtu veoma uznemirile.

Takmičari su počeli da pristižu već krajem avgusta, a tokom drugog treninga, održanog 1. septembra, stigla je vest da je Hitler napao Poljsku. Sutradan su u rat ušle Francuska i Velika Britanija... Zbog toga su neki odustali, ali su nemačke ekipe - Mercedes Benc sa evropskim prvakom Hermanom Langom i Manfredom fon Brauhičem, i Autounion sa Taciom Nuvolarijem i Hermanom Milerom - ostale. Kraljevinu Jugoslaviju predstavljao je Boško Milenković, bogati naslednik koji je svirao violinu i živeo od izdavanja stanova.

Prvi je do cilja na Beogradskom gran-priju stigao italijanski vozač Tacio Nuvolari. Dočekan je ovacijama publike, koja je, tvrde novinari, posebno bila zadovoljna što je Nemac Fon Brauhič ostao bez pobede - bio je drugi. Trećeplasirani Miler s prosečnom brzinom od 136 km na čas provezao je najbrži krug. Milenković je ostao bez nagrade, bio je četvrti.

Završna svečanost i dodela Pehara kralja Petra II pobedniku održana je u Auto-klubu, današnjem Udruženju književnika u Francuskoj 7.

Pobednik

Pobednik Beogradskog gran-prija Tacio Nuvolari takmičio se i kad je rat okončan, ali je već bio star i bolestan od tuberkuloze. Na trci u Milanu 1946. vozio je jednom rukom, dok je u drugoj držao maramicu preko usta. Umro je 1952. od moždanog udara. Na pogrebu, njegov sanduk, položen na šasiju automobila, gurali su Alberto Askari, Luiđi Vilorezi i Huan Manuel Fanđo.

Boško Milenković će za manje od dve godine, posle izgubljene trke, izgubiti i sve ostalo - u nemačkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. srušeno je nekoliko njegovih stambenih zgrada u Knez Mihailovoj. Posle rata je radio kao vozač trolejbusa u GSP Beograd, a 1955. se ubio.

Momčilo Petrović