IZGAŽENA ISTINA! Rat dezinformacijama je postao toliko brutalan da se u Ukrajini ne zna ni broj ubijenih vojnika
Svako ratovanje zasniva se na prevari, napisao je još kineski strateg Sun Cu. Zato i ne čudi što se uz borbe u Ukrajini, jednakim ili čak jačim intenzitetom, vodi i medijski rat pun prevara, laži i dezinformacija.
U tom sukobu, u kome se ne biraju sredstva i ništa nije sveto, istina je potpuno izgažena i, povremeno se čini, ubijena, a običnom čoveku sve je teže da u moru laži otkrije šta se zaista dešava na frontu.
Borba za narativ
Nije propagandni okršaj zaraćenih strana ništa novo. U vreme Hladnog rata SAD i SSSR nisu se sukobljavali samo špijunski i diplomatski već je neprestano vođena kampanja u kojoj je druga strana predstavljana kao čisto zlo. Tako su američki mediji i filmovi uvek predstavljali Sovjete kao brutalne, glupe i pokvarene, dok su u Sovjetskom Savezu Amerikanci obavezno bili dekadentni, oholni i agresivni. Ti stereotipi umnogome su živi i danas, pa čak predstavljaju i neku vrstu osnove za trenutni medijski rat.
Međutim, tadašnje propagandno bojište bilo je mnogo manje od današnjeg. Pojavom interneta, njegovim širenjem do skoro svakog doma na svetu, a zatim i naglim usponom društvenih mreža, koje su mnogima postale centar života, to bojište postalo je mnogo, mnogo veće. Pa je i borba na tom onlajn frontu brutalnija nego što je ikad bila.
Upravo zbog toga propagandno-medijski rat u Ukrajini počeo je i pre oružanog sukoba. U stvari, još u vreme Majdanskih protesta 2014, kada je Rusija podržala svrgnutog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i pružila mu utočište, krenuo je oštar propagandni rat. U Kijevu se insistiralo na antiukrajinskom delovanju Rusije, dok se u Moskvi ponavljala tvrdnja da su Ukrajinom zavladali antiruski orijentisani ekstremisti. I s vremenom je retorika postajala sve gora.
More laži
Kada je 24. februara počeo napad na Ukrajinu, u javnom govoru dva nekad bratska naroda, čija je istorija zaista povezana, mogla se čuti samo mržnja. I činilo se da svaka vest sa ove ili one strane služi da se ta mržnja pojača, a sukob zaoštri. U moru lažnih vesti - od Duha Kijeva, koji obara ruske avione kao da su od papira, do tvrdnji o biološkim laboratorijama s patogenima za ubijanje isključivo Rusa - istina je potpuno počela da se gubi. Detaljno izveštavanje o razaranjima, ubistvima neprijatelja, okršajima, napredovanju ili povlačenju nije doprinelo da se sazna šta se zaista dešava na frontu. Naprotiv. Svaka strana je preterivala u izveštajima o gubicima, kako svojih snaga, tako i neprijateljskih. Prema poslednjim tvrdnjama iz Kijeva, u ratu je do sada stradalo 63.380 ruskih vojnika, a oko 9.000 ukrajinskih. Rusija, s druge strane, tvrdi da je ubijeno 61.207 ukrajinskih, a 5.937 ruskih vojnika. Brojke su toliko suprotstavljene da istinu nije više moguće ni naslutiti.
- Predvidivo, Rusija tvrdi da sve operacije idu po planu, dok SAD tvrde da Ukrajina pobeđuje zahvaljujući podršci saveznika sa Zapada. Na površini, autoritarnoj Rusiji ne sme se verovati, posebno ne u ratu, dok liberalni Zapad ima više kredibiliteta jer dozvoljava slobodnu i nezavisnu proveru informacija. Međutim, nijednoj strani se ne sme verovati u magli rata, jer su obe strane uključene i u psihološko ratovanje, koje je ključ pobede u Ukrajini. U stvarnosti, obe strane propagiraju svoje odabrane činjenice i mitove, dok cenzurišu tvrdnje druge strane. Rusija se nada da će degradirati moral ukrajinski boraca i izduvati podršku Evrope sukobu koji ne može da dobije, dok Amerikanci žele da podignu entuzijazam Ukrajinaca i Evropljana za rat koji je moguće dobiti, iako, možda samo lično, američki zvaničnici sumnjaju da će Ukrajina moći da povrati sve okupirane teritorije - napisao je za Al Džaziru njihov politički analitičar Marvan Bišara.
Uvežbana propaganda
- Rusija je 24. februara 2022. započela invaziju na Ukrajinu. Od dramatičnog uticaja na cenu hrane do prekida lanaca snabdevanja, invazija je pravi zemljotres. Dok sukobi besne, jedno postaje sve jasnije - promenjena uloga informacionih tehnologija i njen uticaj na konflikt. Povećani uticaj informacija i tehnologije na sukob nije novi fenomen. Islamska država regrutovala je oko 30.000 stranih boraca na svom vrhuncu, i to uglavnom zahvaljujući sofisticiranom korišćenju društvenih mreža. Kada je Rusija anektirala Krim 2014, Ukrajina se nije suočila samo sa velikom vojnom operacijom već i sa velikim sajber-ratom. Bilo je tu napada malverom, ali je pokrenuta i velika kampanja dezinformisanja javnosti - navodi analitičar Džerom Gavin za portal Visions of humanity.
On dodaje da je u ranim danima rata ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stalno bio angažovan u tom medijskom ratu - javljao se preko interneta na najbitnije sastanke svetskih lidera, sniman je u vojničkoj odeći dok je tražio da mu zapadne zemlje pošalju oružje za borbu, uvedu sankcije Rusiji...
- Ruski odgovor bio je drugačiji. Putinov režim dobro je uvežbao propagandu, a zatvorio je protok informacija u Rusiji. Dok sam propagandni rat nije nov koncept, ukrajinski sukob predstavlja promenu u načinu na koji se informacije skupljaju i šire u borbenom okruženju. Brzina društvenih mreža donela je novu komponentu konfliktu. Dok brzi protok informacija ima svoje prednosti, postoje i mnogi izazovi koji su posebno bitni u vreme ratovanja. Sve je teže ispitati gomilu informacija koja stiže - navodi Gavin.
Dehumanizacija
Bombardovanje lažnim vestima i prihvatanje izmišljenih narativa nekima deluje kao gotovo nebitan fenomen. Međutim, bitan je zato što posledice mogu biti opasne. Posebno ako se narativ koristi da se pravdaju zločini. Primera radi, od početka sukoba u Rusiji se uporno ponavlja tvrdnja da su ukrajinski vojnici nacisti, dok u Ukrajini čak i zvaničnici ruske borce nazivaju orcima, po zlim bićima iz „Gospodara prstenova”. Korišćenje takvih termina može da bude veliki problem jer dehumanizuje protivnike. Vojnici sa suprotne strane nisu više vojnici, već simboli zla koje po zarobljavanju možete kazniti kako god poželite, suprotno svim pravilima rata. A snimci u kojima jedna ili druga strana brutalno kažnjavaju zarobljenike već su mnogo puta preplavili internet.
- Ukrajinski strateški narativ je veoma specifičan. On se širi među samim narodom, horizontalnim nivoom komunikacije, a ne vertikalno, iz vlasti. Ukrajinci pričaju o ruskoj agresiji kao nečemu što podstiče drevna mržnja Moskve, a posebno Vladimira Putina, prema svemu ukrajinskom. U toj priči Rusi napadaju, ubijaju civile, siluju... U tom narativu Ukrajinci nemaju nikakvu opciju, osim da se bore i pobede. Ruski strateški narativ je drugačiji. Inicirala ga je državna propaganda, a promovisane su dve suprotstavljene verzije razloga za sukob. Prva je da ukrajinski neonacisti uvlače Zapad u rat, a druga da su zapadni lideri, jureći svoje ekspanzionističke ciljeve, podelili Ukrajince i Ruse, koji su isti narod, i uvukli ih u rat. U suštini, ova dva narativa ne ostavljaju nikakvu mogućnost postizanja mira - napisao je istraživač Artem Zaharčenko za portal Foruma za ukrajinske studije iz Kanade.
Andrija Ivanović
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!