KRALJ KOKAINA ŽIVOT JE ZAVRŠIO NA KROVU! Njegov kraj i dalje je MISTERIJA Evo koje teorije kruže o smrti narko-bosa Pabla Eskobara

Pucnjave u Medeljinu, gradu u Kolumbiji, bile su svakodnevica osamdesetih i devedesetih godina. Ipak, vatreni okršaj na krovovima kuća 2. decembra 1993, pre 29 godina, nije uzdrmao samo ovaj grad već ceo svet - ubijen je Pablo Eskobar, najčuveniji narko-bos u istoriji.

Vođa medeljinskog narko-kartela Pablo Eskobar, svojevremeno sedmi najbogatiji čovek na svetu, predao se kolumbijskim vlastima 19. juna 1991. Ovaj potez bio je deo dogovora s vladom da ako pristane da robija, neće biti izručen u SAD. Kralj kokaina imao je još jedan uslov - da kaznu služi u sopstvenom zatvoru. I to mu je odobreno. Eskobar je napravio „Katedralu”, luksuzni zatvor u kom je živeo kao sultan - imao je spa-centar, sportske terene, noćni klub i kazino. Kad je otkriveno da je i iza rešetaka nastavio da širi posao, predsednik Kolumbije Sesar Gavirija zahtevao je da 22. jula 1992. bude prebačen u običan zatvor, nakon čega je ovaj pobegao, a počela je najveća potera u istoriji.

- Eskobarova predaja 1991. omogućila je Gaviriji da proglasi političku pobedu. Ipak, godinu dana kasnije, rešio je da prebaci Eskobara u običan zatvor. Predsednik je bio osramoćen nakon medijskih izveštaja o luksuznom životu u privatnom zatvoru. Kad je narko-bos pobegao, Gavirija je bio besan. Rešio je da mu ovo bude poslednje bekstvo - piše Mark Boden u knjizi „Ubijajući Pabla: Potera za najvećim svetskim odmetnikom”.

Osvetnici

Kako navodi, usledila je 15-mesečna potera za Pablom Eskobarom. U operaciji je učestvovalo više od 4.000 vojnika, policajaca i specijalaca, sprovedeno je 13.000 racija, tokom kojih je stradalo 600 predstavnika zakona, kao i 209 članova kartera, a u koordinaciji je učestvovalo najmanje 100 agenata CIA.

- Tokom operacije Blok za poteru počeo je da sarađuje i sa osvetnicima, koji su ubijali Eskobarove saradnike i rođake. Američki vojnici i agenti rekli su da su bili svedoci te saradnje. U novembru 1993. Pentagon je želeo da prekine svoje učešće u poteri. Pet nedelja kasnije Eskobar je ubijen. Zvanični izveštaji kažu da je ubijen 2. decembra 1993. u vatrenom okršaju na krovovima Medeljina. Autopsija i slike otkrivaju da je iz blizine upucan u uvo. Komandir policije tvrdio je da je bila reč o egzekuciji već ranjenog Eskobara - piše Boden.

Za narko-bosom tragali su i osvetnici iz grupe Los Pepes (skraćenica od Progonjeni od strane Pabla Eskobara), koji su radili za Kali kartel. Postojale su priče, koje su kasnije samo pojačane, da su upravo oni bili ključni tokom okršaja na krovu, mada zvaničnih dokaza za to nema.

Mučenje

- Los Pepes su činili ljudi čije je rođake i saradnike mučio ili ubio Eskobar. Oni su ubili oko 300 ljudi, njegovih bliskih saradnika i rođaka, a posle egzekucija kačili su znak: „Za saradnju s narko-teroristom i ubicom beba Pablom Eskobarom”. Metode Bloka za potragu nisu bile ništa manje brutalne. Više meta je ubijeno nego uhapšeno. Američki ambasador u Kolumbiji Moris D. Bazbi i kolumbijski general Hugo Martinez, komandant Bloka, tvrdili su da saradnje s Los Pepes nema. Međutim, poruke DEA pokazuju da je bilo - navodi Boden.

Zahvaljujući elektronskom nadzoru koji je obezbedila Amerika, Eskobarovu lokaciju tog 2. decembra, dan nakon što je narko-bos proslavio rođendan, otkrio je poručnik Hugo Martinez, sin komandanta Bloka za poteru.

- Eskobar je bio pred njima. Bila je to dvospratna kuća usred bloka s palmama. Dok je policija jurila uz stepenice, Eskobarov telohranitelj Hesus Agudelo, zvani Limon, skočio je kroz prozor. Upucan je četiri puta dok je bežao. Eskobar je istrčao kroz prozor posle Limona. Bacio je s nogu plastične papuče i skočio na krov. Policija je navela da je nosio pištolj i pušku. Nije se udaljavao od jednog zida, koji mu je pružao neku vrstu zaštite. Onda se udaljio i spustio na drugu stranu. Izveštaji su različiti od tog trenutka, ali jedno je jasno: Eskobara je ubilo zrno koje ga je pogodilo u desno uvo i izašlo na levo. Major Hugo Agilar se popeo na krov, našao telo i uzviknuo: „Ovo je Pablo!” Pozvao je pukovnika Martineza i rekao: „Živela Kolumbija! Upravo smo ubili Pabla Eskobara!” Teško je otkriti šta se tačno dogodilo na krovu. Mnogi su pričali da je upucan iz daljine, ali jedan od komandira je rekao da se u stvari dogodila egzekucija. Stiv Marfi, agent DEA, bio je prvi Amerikanac na mestu ubistva - piše Boden.

Prodaja kokaina

Sam Marfi je u knjizi „Lovci na ljude: Kako smo srušili Pabla Eskobara”, koju je napisao s Havijerom Penom, takođe opisuje da je narko-bos bio bosonog u trenutku smrti.

- Toliko je metaka ispaljeno u trenutku kad je prvi svetski narko-terorista ubijen da niko nije verovao da je mrtav. Ali bio je mrtav. Slikao sam i pregledao telo. Video sam tri rane od metka. Jasno je da ga je ubilo zrno koje ga je pogodilo u desno uvo. Kraj uveta nije bilo nikakvih tragova baruta. Kasnije su njegov sin Huan Pablo i slični tvrdili da se ubio, ali ovde nije bila reč o samoubistvu. Slavili smo cele noći, do jutra. Kad su stigle novine, video sam naslov Tempaa „Konačno je pao!”. Ali naslov u Prensi mi se bolje urezao u pamćenje: „Besmrtna radost! Kolumbija između delirijuma i olakšanja”. Ni sam ne bih to bolje rekao - naveo je on.

Koautor knjige Penja, agent DEA koji je učestvovao u poteri, napisao je drugu rečenicu koja je ukazala na svu nemoć vlasti pred kartelima u Kolumbiji:

- Posle Eskobarove smrti, bilo je potrebno manje od dve nedelje da karteli ponovo pokrenu prodaju kokaina.

Kurir.rs/Andrija Ivanović