USPON I PAD RUSKE VOJSKE: U martu držali četvrtinu Ukrajine, a sada izgubili ogromnu teritoriju! Moraju da se BRANE I U RUSIJI

Ruska vojska 24. februara, pre tačno 11 meseci, napala je Ukrajinu. Oko 200.000 vojnika, što u uniformama ruske armije, što dobrovoljaca iz Luganska i Donjecka, ušlo je u bivšu sovjetsku republiku iz više pravaca - sa severa, istoka i juga.

DIVERZANTI I AERODROMI

Međutim, dok su diverzanti jurili ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog po Kijevu, vojska pod njegovom komandom je počela da menja situaciju na frontu. Ispočetka to nije bilo dovoljno za preokret, tek za puko zaustavljanje napretka. Prvo su najveće bitke vođene za aerodrome. Kada su one dobijene, sledile su najžešće upravo oko Kijeva. Kolona ruskih tenkova duga 64 kilometra počela je da se raspada. Relativno jeftini i prenosivi "džavelini" i "stingeri" bili su fatalni za skupa oklopna vozila, a slike razorenih tenkovskih kupola u ukrajinskim šumama obišle su svet.

Naravno, iako su Rusi naišli na probleme na severu, ofanziva na jugu i istoku zemlje u ovoj, prvoj fazi rata išla je dobro. Početkom marta su stigli čak do Hersona i zauzeli ovaj grad, proširili su oblasti koje su držali u Lugansku, kao i delovima Donjecka, a raširili su se i po Zaporožju.

Kako navodi Mond, u tom periodu ruska vojska je uspela da zauzme oko 25 odsto ili četvrtinu ukrajinske teritorije. Prema podacima stručnjaka Instituta za proučavanje rata, u svom najvećem obimu, koji je dostignut 26. marta, Rusija je okupirala 133.137 kvadratnih kilometara, a njena vojska dejstvovala je na još 28.615 kvadratnih kilometara. Poređenja radi, cela Ukrajina, druga po veličini evropska zemlja, ima 603.628 kvadratnih kilometara.

PRVI PORAZI

Završetak bitke za Kijev porazom i povlačenjem Rusije iz severnih delova Ukrajine predstavljao je prekretnicu. Nekoliko dana kasnije, 8. aprila, započeta je druga faza rata. Borbe su se najviše vodile u Donbasu, a u centru svega bio je Marijupolj. Sukob u gradu, posebno u čeličani Azovstalj, bio je brutalan, a sve je završeno 20. maja jednom od najvećih ruskih pobeda. Nakon toga Putinova armija je imala još uspeha - pali su strateški važni gradovi Severodonjeck i Lisičansk. A usledila je stagnacija na frontu.

Ukrajinskom kontraofanzivom, započetom u septembru, stagnacija je prekinuta. Harkovska oblast je ekspresno oslobođena, a ubrzo su i manji delovi Hersonske oblasti.

Dok su se ređali porazi, Vladimir Putin je u septembru prvi put priznao probleme na frontu, pa je proglasio i opštu mobilizaciju. Haotično prikupljanje oko 300.000 novih vojnika, ipak, nije promenilo situaciju na frontu. Nije pomogao ni referendum u zauzetim oblastima, na kome se o pripajanju Ruskoj Federaciji glasalo ispred patrola s dugim cevima. Sve je završeno velikom proslavom u Moskvi, gde su oblasti Zaporožje, Herson, Lugansk i Donjeck formalno pripojene iako se samo cela teritorija Luganska nalazi pod ruskom kontrolom.

Porazi koji su se ređali jedan za drugim srušili su mit o nepobedivosti ruske vojske. Promenila se čak i situacija u samoj Rusiji, jer su se prvi put začule i kritike, što iz nacionalističkih krugova, gde su za sve krivili Sergeja Šojgua, ministra odbrane koji se diči generalskim činom iako nije služio vojsku, što iz opozicionih redova, gde je kritikovano bespotrebno odvlačenje mladića u rat.

Nakon jakih napada i teških borbi oko Hersona, Rusija je bila prinuđena da vrhovna komanda pred TV kamerama donese odluku o evakuaciji iz samog grada kao najboljoj opciji. Time je Rusija izgubila još osvojenih teritorija i sada drži oko 15 odsto Ukrajine, procenjuju stručnjaci Monda.

Uprkos tome, od rata se ne odustaje, a sve snage su prebačene u okolinu Bahmuta, gde već mesecima besne brutalne i krvave borbe. Čini se da su u Kremlju rešili da zauzmu bar nešto kako bi proslavili bar jednu pobedu od avgusta.

U kakvim se problemima Rusija našla poslednjih meseci možda najbolje govore napadi Ukrajine na njenu teritoriju, čak i na aerodrom "Engels", samo 180 kilometara udaljen od Moskve.

VOJNA DOKTRINA

- Rusija već 300 dana vodi ono što je trebalo da bude trodnevna vojna operacija. Otkako je započela ofanzivu 24. februara, Rusija nije uspela da ostvari svoje strateške ciljeve. Izgubila je veliki broj generala i komandanata. Više od 100.000 ruskih vojnika je poginulo, ranjeno je ili dezertiralo. Ruski koncept bataljonskih taktičkih grupa, koji je decenijama bio ponos ruske vojne doktrine, nije uspeo da se izbori sa otporom Ukrajinaca. Borbena gotovost ruskih kopnenih snaga pala je za više od 50 odsto. Plaćenici koje Kremlj plaća nisu ništa bolji na bojištu. Zbog sankcija i rata vojna industrija je hendikepirana i Rusija ostaje bez zaliha oružja. Putinov neuspeh da mobilizacijom promeni situaciju vidi se na terenu. Na vrhuncu, Rusija je kontrolisala 27 odsto ukrajinske teritorije, ali je Ukrajina dosad oslobodila 54 odsto okupirane zemlje. Posle skoro godinu dana borbi sukobi sada liče na Prvi svetski rat - rekao je Ben Volas, britanski ministar odbrane, pre tri dana u britanskom parlamentu.

Ruska armija trenutno stagnira, dodao je, ne samo zbog ukrajinskog otpora već i zbog slabog logističkog sistema i loše uvežbanih trupa.

- Voleo bih da mogu da kažem da je posle 300 dana poraza Rusija rešila da prizna svoju grešku. Nažalost, to nije slučaj. Oni sada pretvaraju energiju u oružje. Međunarodna zajednica mora da podrži Ukrajinu. Cena Putinovog uspeha je prevelika da bi je bilo ko od nas platio. Ukrajinci se ne bore samo za svoju slobodu, već za slobodu svih nas - poručio je on.

AMERIČKI PODACI: VAGNEROVCI PREUZIMAJU KOMANDU

DIPLOMATIJA: PUTIN POČEO DA PRIČA O MIRU, MAKRON I PAPA ZA PREGOVORE, ZELENSKI I BAJDEN PROTIV!

Ruski predsednik Vladimir Putin prvi put je preksinoć za "specijalnu vojnu operaciju" iskoristio termin "rat", koji je u toj zemlji od 24. septembra zabranjen kada se govori o Ukrajini, ali je spomenuo i mogućnost pregovora o miru.

- Naš cilj nije da ovaj vojni konflikt stalno traje. Naprotiv, naš cilj je završetak ovog rata. Želimo da se on završi, što pre, to bolje. Svi oružani sukobi se završavaju diplomatskim pregovorima. Pre ili kasnije strane u sukobu moraju da sednu i dogovore se. Mi nikad nismo odustali od toga - poručio je Putin.

On je to rekao dan nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio Vašington i sreo se sa američkim liderom Džoom Bajdenom i u Kongresu poručio da želi "pravedan mir".

- Putin nije pokazao nikakvu želju da pregovara o kraju rata. Naprotiv. Sve što radi i govori ukazuje da je reč o čoveku koji želi da nastavi da koristi nasilje protiv naroda Ukrajine - rekao je Džon Kirbi, portparol Bele kuće.

Priče o mogućim pregovorima su sve češće, a jedan od političara koji se za to zalaže jeste francuski predsednik Emanuel Makron. Kako pišu francuski mediji, a prenosi Beta, on je među prvima ponudio predlog za okončanje rata i mirovne pregovore, a podržao ga je i papa Franja, poglavar Rimokatoličke crkve. On je, navode, poslao "nezvaničnim kanalima" Makronovu ponudu Putinu.

- Kremlj nije ostao gluv na ovu ponudu - dodaju francuski izvori.

Evropski mediji su s pažnjom preneli i da je kineski predsednik Si Đinping u telefonskom razgovoru s nemačkim predsednikom Frankom Valterom Štajnmajerom stavio do znanja da se snažno zalaže za mir i pregovore u Ukrajini. On je to poručio i tokom razgovora sa Dmitrijem Medvedovom, zamenikom predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bivšim premijerom i predsednikom zemlje.

- Si Đinping je rekao da, kad je reč o ukrajinskoj krizi, Kina je uvek promovisala mirovne pregovore - navedeno je u saopštenju kineskog lidera.

Zelenski je tokom posete Vašingtonu poručio da "pravedan mir" nije moguć ako su ugroženi suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. To je u skladu sa mirovnom ponudom koju je Kijev poslao i pre nekoliko nedelja - da sednu za pregovarački sto, neophodno je da Moskva povuče svoje trupe iz cele Ukrajine, uključujući i Krim, koji kontroliše od 2014.

Ključni nosioci američke civilne i vojne vlasti podeljeni oko toga da li je kucnuo čas da se krene u mirovne pregovore ili treba istrajati u strategiji da Rusija mora biti vojno poražena, da plati reparaciju, odnosno bar da "ne sme dobiti rat", a takođe moguće da bude srušena vlast u Kremlju.

Među američkim vojnim čelnicima izgleda preovladava uverenje da ni Ukrajinci ni Rusi "jedni druge ne mogu potući do nogu", kako je predočio čelni general američke vojske Mark Mili. Bajden, a još više američki državni sekretar Antoni Blinken i nacionalni savetnik za bezbednost Džejk Saliven ubeđeni su da je najbolji način da se "Moskva privede za pregovarački sto" da se Rusiji nanese brz i jak vojni poraz.

U američkom uglednom časopisu Forin polisi ocenjeno je da, uprkos gubicima, ni ruska vojska uopšte nije razbijena, da ruska privreda i finansije, uprkos žestokim zapadnim sankcijama, nisu uništene, pa je potpuno nerealno očekivati da će vođstvo u Moskvi uzmaći u ratnim operacijama iako i ruska i ukrajinska strana imaju velike gubitke.

Kurir.rs/ Andrija Ivanović