SRETENJSKI USTAV PROGLASILI SU POGUBNIM I ZARAZNIM Evo koje dve sile su se uplašile prvog srpskog ustava donetog na veliki praznik

Srpska revolucija protiv turskog feudalnog poretka počela je "bunom na dahije" 1804, a nastavila se Drugim srpskim ustankom, da bi bila dovršena donošenjem prvog ustava na Sretenje 1835.

Uspesi ustanika doveli su do postepenog oslobađanja od Turske, ali istovremeno su se u zemlji odvijali i drugi procesi - ukidanje feudalizma, izgradnja državnog aparata, ali i borba za ukidanje samovolje vladara.

- Miloša su Srbi još 1817. izabrali sebi za vrhovnog starešinu, a kada su na skupštini 1827. objavljeni narodu članci iz Akermanske konvencije, izabere ga narod nanovo. Izgledalo je gotovo da on misli da je sultanska vlast prenesena na nj, te da je on po tome neograničeni gospodar nad zemljom i ljudima tako i nad njihovim imanjem. Imao je običaj reći: "Jesam li ja gospodar, za ja ne mogu činiti što hoću?" Na nj ustaše po najviše isti njegovi ljudi i prijatelji. Miloš je pametovao i mislio da će mu biti sve dopušteno, da će svuda proći. Podsmevao se kralju Karlu Desetom, govoreći kako ne bi bio isteran da je umeo vladati onako kao on u Srbiji: a eto se pred njime beše stvorila još gora sudbina, eto i u njega odmetnika onako isto mnogih, a ličnih još većmah no u Karla - naveo je Leopold Ranke, otac moderne istoriografije, u knjizi "Srbija i Turska u 19. veku", u prevodu Stojana Novakovića.

MILETINA BUNA

U januaru 1835. izbila je Miletina buna, nazvana po Mileti Radojkoviću, a čiji je cilj bio ograničavanje Miloševog apsolutizma.

- Miloš niti je mogao, niti je mislio odupirati im se. On ih zamoli da ljude raspuste kućama, a na skupštini će se urediti sve što ima, pa se i sam digne u Kragujevac s njima. Tako se dođe do skupštine u 1835. Po samoj je prirodi tih događaja izlazilo da je ta skupština morala ispasti sa svim drukčije no ikoja pređašnja. Na svim pređašnim Miloš se pokazivao kao pobedilac, kao samovlasni gospodar, sad je se pak pokazao on kao pobeđen, a protivnici njegovi behu u većini. Kolika promena beše nastupila pokazivala je najbolje beseda, kojom je Miloš 2. februara 1835. otvorio skupštinu. Tu je obećavao da će svoju vladu ograničiti ne samo zakonima nego i nekim ustavom. Čudno je kako su težile da i u ovu još pola istočnu državu prodru ideje iz ustavnih pokreta evropskih: ona prava čovečanska, u koja ovde ulazi poglavito sloboda ličnosti i imanja - pa odgovornost ministarska - pa, na posletku, da i knez potpadne pod zakon, koji je tek valjalo postavljati! U tome je smislu izrađen kratak osnovni ustav, u kom je u 14 glava i u 122 člana bilo iskazano novo srpsko državno pravo, i koji bi primljen sa svakom svečanošću - napisao je Ranke.

PRITISAK VELIKIH SILA

Ustav koji je napisao Dimitrije Davidović, nekad urednih Srpskih novina u Beču, pa sekretar knjaza Miloša, ipak nije uspeo da zaživi. Ukinut je posle samo 55 dana i to pod pritiskom Turske, u čijem je sastavu Srbija bila, i Rusije, koja je bila svojevrsni zaštitnik države u nastajanju. Ni jedno, ni drugo carstvo nije imalo ustav kojim bi se ograničila vlast vladara.

- To je bio savremen ustav koji je polazio od modernog principa deobe vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Po koncepcijama o slobodi, taj ustav je za ondašnju Evropu bio odveć liberalan i neki su ga duhovito nazivali "francuskim rasadom u turskoj šumi". Diplomatije velikih sila su ga cenile kao poguban i zarazan, te su svojski napregle da ga ukinu. To se naročito odnosilo na Rusiju, a jedan njen izaslanik u Srbiji izjavljivao je da, pored starih dobrih hatišerifa, Srbiji nije potreban nikakav ustav. Zbog toga je pritisak velikih sila na Srbiju bio zaista žestok. Zbog svega toga ustav od 1835. je ukinut, a s time zajedno propadaju izgledi da se demokratskija koncepcija slobode ugradi u državne temelje. Godine 1838. Srbiji je dan novi ustav ("Turski ustav") u obliku sultanovog hatišerifa "žiteljima moje provincije Srbije za njinu vernost i privrženost". Razočaran ovakvim ishodom stvari, knez Miloš abdicira ostavljajući vlast svom sinu Mihailu - napisao je Ekmečić.

KARADŽIĆ TRAŽIO KONŠTITUCIJU JOŠ 1832: TREBA DA SE SVAKOM ČOVEKU OSIGURAJU ŽIVOT, IMANJE I ČAST

Srpska revolucija nije bila samo borba za oslobađanje Srbije od Osmanskog carstva, već i borba za uspostavljanje novog društvenog i političkog sistema, u skladu s modernim evropskim društvima koja su se rađala nakon Francuske revolucije. Koliko je ideja o ustavu ili, kako se pre Sretenja 1835. govorilo, konštituciji bila jaka možda najbolje ilustruje pismo Vuka Karadžića knezu Milošu iz 12. aprila 1832.

- Vaša svetlosti, premilostivi gospodaru! Svaki čovek želi znati šta drugi ljudi o njemu misle i govore, vladaocima i upraviteljima naroda to je osobito nužno. Istina je ono što su naši stari kazali, da niko ne može celom svetu kolača namesiti, ali s današnjim vladanjem Vaše Svetlosti gotovo bi se u skupu moglo reći da niko tamo nije zadovoljan. Ama baš niko osim Vaša dva sina, a oni da su malo stariji, može biti, da bi bili nezadovoljni. Valjalo bi narodu dati pravicu, ili, kao što se danas u Evropi obično govori, konštituciju. Ja ovde ne mislim na konštituciju Francusku ili Anglijsku, ili novu Grčku, nego, od prilike, da se odredinačin praviteljstva i praviteljstvo da se postavi; da se svakom čoveku osigura život, imanje i čest; da svak svoj posao, koji nikom nije na štetu, može raditi po svojoj volji, i po svojoj volji živeti, da svaki čovek zna šta mu valja činiti, da se ne boji niti Vas, niti ikoga drugog... - napisao je Vuk.

Kurir.rs/Andrija Ivanović