KRVAVO! Boj za Kijev zaustavio ruski zalet, u rovovima oko Bahmuta prelama se tok rata OVO SU NAJVEĆE BITKE RATA U UKRAJINI

Ruski predsednik Vladimir Putin u cik zore 24. februara 2022. objavio je početak „specijalne vojne operacije”, tj. napad armije pod njegovom komandom na Ukrajinu kako bi „denacifikovao i demilitarizovao” tu zemlju.

Međutim, taj govor šefa Kremlja, koji su pratile sirene pa eksplozije širom Ukrajine, izgleda da nije naterao vojnike da se predaju, već da se suprotstave mnogo moćnijoj ruskoj vojsci, čija pobeda se očekivala u prvoj ili, najviše, drugoj nedelji rata. I borbe započete tada traju već 365 dana, a obe strane toliko kriju svoje žrtve, a uvećavaju neprijateljske da nije moguće ni naslutiti koliko je ljudi u sukobima stradalo. Primera radi, Ukrajinci tvrde da su izgubili oko 13.000 vojnika, a da su „neutralisali” oko 144.000 neprijateljskih boraca, dok Rusija tvrdi da je izgubila manje od 6.000 ljudi, a u poslednjim izveštajima, mada njih ima sve ređe, navodili su da su „neutralisali” više od 100.000 ukrajinskih vojnika.

Koliko god žrtava zaista ima, činjenica je da je mrtvih previše, bez obzira na to da li su ginuli u stalnom granatiranju gradova i sela ili u nekoj od bitaka. A tih bitaka je i za ovih godinu dana bilo mnogo i vođene su s različitim ishodima.

Tenkovi i „stingeri“

Najveća je bila bitka za Kijev. Razni vojni stručnjaci često su govorili o tome da je Putinov plan bio jednostavan - zauzimanje ukrajinske prestonice, pa hvatanje predsednika Volodimira Zelenskog uz njegovu kapitulaciju pred kamera. Nešto slično kao u Gruziji nekoliko godina ranije. Već na početku rata tenkovi iz Rusije i Belorusije krenuli su ka ovom gradu, pojavile su se slike i snimci kolone borbenih vozila duge oko 60 kilometara, ruski padobranci su počeli da napadaju aerodrome na obodu grada, a kružile su i priče o diverzantima u samom gradu. Čak je i američki general i načelnik Združenog generalštaba Mark Majli u Kongresu ocenio da će Kijev pasti u roku od 72 sata.

Međutim, u ovoj borbi pokazalo se da su „stingeri” i „džavelini” mnogo ubojitiji i efikasniji od tromih i teških tenkova. Slike s bojišta počele su da se menjaju: umesto ruskog napredovanja, sve češće su stizali snimci razaranja celih kolona njihovih oklopnih vozila. Na kraju, gigantska kolona se rasprsla i gotovo nestala u blatu Ukrajine, a Kijev je zabeležio svoju prvu veliku pobedu - ruska vojska se već 2. aprila potpuno povukla iz tog dela Ukrajine, a ruski nalet je zaustavljen.

Pobede i porazi

Druga važna bitka za ishod rata bila je ona za Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini. Kako se nalazi blizu ruske granice, brzo se našao pod udarima raketa. Ruska vojska je već trećeg dana rata ušla u grad, ali je, posle teških uličnih borbi, iz njega isterana. Sledili su artiljerijski napadi i bombardovanje, pa okršaj dronova. Već 13. maja Institut za proučavanje rata iz Vašingtona objavio je da je bitka za Harkov završena ukrajinskom pobedom. U kontraofanzivi u septembru ruska vojska isterana je i iz ostalih delova Harkovske oblasti.

Mašina za mlevenje mesa

Opsada Marijupolja takođe je jedna od najvažnijih bitaka u prvoj godini rata. Od samog početka Moskva je želela da spoji Donbas s Krimom, pa je već u prvoj nedelji sukoba ovaj grad potpuno okružen i počele su krvave borbe. Do sredine aprila ruska vojska je napredovala i zauzela skoro ceo grad, osim fabrike „Azovstalj”, koja je predstavljala svojevrsnu tvrđavu. Ipak, nakon okršaja koje je pratio ceo svet, 20. maja poslednjih 246 ukrajinskih boraca se predalo, a ruska vojska je trijumfovala.

Armija pod komandom Vladimira Putina nastavila je pobednički niz i u bici za Severodonjeck i Lisičansk. Kada su 3. jula oba ova grada pala, Rusija je preuzela kontrolu nad celim Luganskom, što je od početka bio jedan od ciljeva.

Ruska vojska je prvobitno ostvarila veliku pobedu i u napadu na Herson. Već prvog dana rata stigla je do ovog grada na desnoj obali Dnjepra i 2. marta ga je zauzela. To je bio prvi veliki grad zauzet u „specijalnoj vojnoj operaciji”. Pad Hersona ipak nije bio i kraj bitke za kontrolu nad ovim gradom. Ukrajinci su držali oblast oko njega i borbe su trajale bez prekida mesecima. Kada je u septembru ukrajinska vojska započela veliku kontraofanzivu, borbe su postale sve žešće i krvavije. S obzirom na to da se grad, koji je u međuvremenu Putin proglasio delom Ruske Federacije, nalazio na desnoj strani Dnjepra i da je bilo veoma teško braniti ga, generali Sergej Surovikin i Sergej Šojgu pred kamerama su 9. novembra teatralno razmenili mišljenja o situaciji i odlučili da evakuišu vojsku. Dva dana kasnije ruska trobojka je sklonjena iz Hersona, a ponovo je podignuta ukrajinska zastava.

Nakon nekoliko poraza Rusija je odlučila da pojača napade na Bahmut i zaokruži osvojene teritorije u Donbasu. Borbe koje traju od 1. avgusta drastično su pojačane u novembru i mnogi tvrde da je reč o pravoj klanici, a Bahmut nazivaju i mašinom za mlevenje mesa. Dok se ukrajinska vojska brani rovovski, napadaju je ruska vojska i plaćenici Vagner grupe, a iako napadači ostvaruju neki napredak, poput osvajanja Soledara u januaru, on je premali. Prema procenama britanskih obaveštajaca, skoro svakog dana rata trenutno gine oko 800 ruskih vojnika. Kada je reč o ukrajinskim gubicima, njih nisu naveli, ali jesu dodali da i „Ukrajina ima veliki broj žrtava”. Stručnjaci veruju da je važnost Bahmuta više simbolička nego strateška, ali mnogi misle da bi upravo ishod ove bitke mogao da odredi dalji tok rata.

Greške

- Kada je trošna ruska vojska ušla u Ukrajinu pre godinu dana, malo ko je davao šanse braniocima. Ipak su oni proveli osam godina neuspešno pokušavajući da pobede proruske separatiste (koje je podržavala Moskva) na istoku zemlje. Za to vreme Rusija je ozbiljno razvijala i modernizovala svoje oružane snage i koristila ih uspešno u Siriji. Analitičari, fokusirani na ruski navodni hibridni pristup ratu, nisu uspeli da shvate dve stvari. Prvo, da sjajna oprema i zvučne reči ne čine vojsku. Drugo, da napadnuta zemlja, ujedinjena, motivisana i dobro vođena, predstavlja ozbiljnog protivnika. Ruske trupe su izgledale dobro na paradi, ali iza farbe i uniformi vojska je bila izjedena korupcijom, ucenama i neefikasnošću. Vojnike s modernom opremom vodili su generali koji nisu uspeli da shvate osnovi stvar - da planiranje i priprema sprečavaju loš učinak na bojnom polju. Trupe nisu bile dobro uvežbane, a neke uopšte nisu ni bile uvežbane, i nisu imale skoro nikakvu ideju šta treba da rade - napisao je za Konversejšen Frenk Ledvidž, vojni analitičar i profesor vojne strategije i prava na Univerzitetu u Portsmutu.

Kako navodi, takva priprema podrazumeva ozbiljnu procenu sredine u koju se ide, što se naziva „obaveštajna priprema za bojno polje”.

Najvažnija je obuka

- Zapadni generali sada mudro komentarišu ove stvari kada je reč o ruskoj vojsci, ali su napravili potpuno iste greške u svojim katastrofalnim ratovima na Bliskom istoku i u Avganistanu. Znaci su bili tu rano, kada su elitne ruske padobranske trupe uništene na aerodromu „Gostomelj” kraj Kijeva. Bilo je potrebno mesec dana da haotična i trošna kolona bude odbačena iz Kijeva. Veoma čuvenu rusku tenkovsku brigadu porazila je kraj Černihiva drastično manja ukrajinska oklopna jedinica - to je samo jedan od nekoliko sramnih poraza moskovske vojne mašinerije.

Nakon pobeda u bici za Herson i oslobađanje slabo branjene Harkovske oblasti u munjevitom napadu, nacrtane su linije za sledeću, odlučnu fazu borbe. Rat se, za sada, pretvorio u tešku borbu nalik onoj u Prvom svetskom ratu, s dominacijom artiljerije. Rusija za sada koristi svoju jedinu prednost, broj uglavnom loše obučenih trupa i plaćenika. Zapadna podrška bila je vitalna i biće ključna na dva glavna načina. Prvo, Ukrajini je potrebno da ojača vazdušne i kopnene trupe. Drugo, kako Ukrajina trpi velike gubitke u ljudstvu, obuka postaje sve važnija. Nakon pobeda u bitkama za Kijev, Harkov i Herson ukrajinske snage sada moraju da spreče kontranapad i demonstriraju Zapadu da mogu da obezbede svoju zemlju. Narednih nekoliko meseci definisaće ishod ovog rata, i to koliko će on još trajati - navodi Ledvidž.

Andrija Ivanović