KAKO SMO PRAZNOVALI 29. NOVEMBAR Dan republike se posebno voleo - nije se radilo, gledali su se filmovi, klale se svinje

Dva­de­set de­ve­ti dan no­ve­m­bra bio je va­žan pra­znik u so­ci­ja­li­z­mu. Ra­d­nje su bi­le za­tvo­re­ne, gra­d­ske uli­ce pu­ste, a pro­zo­ri za­ma­glje­ni od kr­č­ka­nja oba­ve­zne sa­r­me. I ta­ko decenijama

Idealni dani

Za praznik zvani Dan republike, naime, samo baksuzi i zaposleni tamo gde se moralo nisu radili dva dana. Ostali si imali četiri - ako se praznik „lepio” za vikend, ili pet neradnih dana - kad se praznik spajao s vikendom, kako se to u socijalizmu govorilo.

E, ti su dani bili idealni za svinjokolj, disnotor, zabijačku, karabinje, svinjsku daću...

Meso se obradi i ostavi na stranu, a mast istopi. Čvarci se stave u vanglu, pa ih deca čuvaju od mačaka i jedu musavim prstima dok im ne pripadne muka. Dobar majstor odvoji za dimljenje vrat, englesku, tirolsku i mesnatu slaninu, pa kolenice, špic-rebra, kosti i nogice. Kasnije se prave švargle, džigernjača i krvavice. Poslednjeg dana praznika ručice torbi pucaju dok ih radni ljudi i građani tegle sa autobuske stanice do svojih solitera, a „holesterol u vazduhu može nožem da se seče”!

Oni retki koji nisu imali rodbinu na selu ili su s njom bili u zavadi ostajali su u svojim gradskim stanovima da jedu pomenutu sarmu i bajati hleb, jer je praznik i pekarima. Iz tog je doba običaj da se hleb drži u zamrzivaču ili umotan u vlažnu krpu greje u rerni... posle toga je kao svež. Ma kakvi! Zato su se mesile pogače i proje. Što se pića za praznične dane tiče, kisela voda i vino „banatski rizling” držali su se na terasi u količinama koje su nekad dobacivale i do Nove godine.

Za Dan republike uveče se na prvom programu televizije davao partizanski film, a na drugom je emitovan splet kola i plesova naroda i narodnosti. A u vreme ručka išao je dokumentarni program, pa su ga na portabl televizorima ruske marke „junost” gledali samo portiri i milicajci na dežurstvu. Sedeći u zadimljenim i hladnim kabinama, oni su slušali glas spikera koji je podsećao kako su u toku desanta na Drvar Nemci na jedan partizanski tenk nabacili ćebe. Iz kolone zarobljenika koju su Nemci tuda sprovodili istrčala je Milka Bosnić i zbacila ćebe. Tenk je nastavio borbu, Nemci su Milku isekli bajonetima. Među Drvarčanima koji su tada streljani bili su i Milkina majka i brat, a druga sestra bila je ranjena. Drugog brata ubili su nekoliko dana kasnije. Milka je imala 16 godina.

„Njena je herojska i tragična sudbina zaloga je naših boljih dana i naše svetle budućnosti...”, čitao je spiker, a portiri i policajci škrgutali su zubima na račun budućih neprijatelja.

SFR Jugoslavija po površini (255.804 km kvadratnih) bila je malo manja od Italije i malo veća od Ujedinjenog Kraljevstva. Stanovnika (23.724.919) imala je kao Norveška, Mađarska i Austrija zajedno! Vodila je Pokret nesvrstanih, koji je okupljao preko sto zemalja. One su činile dve trećine Ujedinjenih nacija i 55 odsto stanovništva na planeti.

Ozbiljna zemlja

Jugoslavija je bila vrlo, vrlo ozbiljna zemlja. Imala je nuklearnu elektranu u Krškom, a Sarajevo je u nadmetanju za Olimpijadu pobedilo Sapo. Juga je pobedila Japan! ZOI 1984. bile su prve Olimpijske igre održane u jednoj socijalističkoj zemlji. U skladu sa dobrim običajima, Jugoslavija je kao zemlja domaćin imala predstavnike u svim sportovima. U umetničkom klizanju, na primer, pored Sande Dubravčić nastupio je i Miljan Begović. Osvojio je 21. mesto...

Dvadeset deveti novembar, inače, bio je praznik jer je tog dana 1943. godine u Jajcu, u Bosni, održano Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. AVNOJ je tada konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije. Formiran je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade. Izbegličkoj vladi i kralju Petru Drugom zabranjen je povratak.

A posle 5. oktobra 2000. godine vlada SR Jugoslavije ustupila je potomcima Petra Drugog na korišćenje Dvorski kompleks na Dedinju...

Momčilo Petrović

Bonus video: