U Judeji je tada postojao običaj da se na praznike oslobađaju osuđenici - svakog praznika po jedan. Pilat je, računajući da će Isus na taj način izaći iz zatvora, smatrao da će tako zadovoljiti obe strane: i sveštenike koji su tražili Isusovu osudu, i pravdu.

Događaji su, međutim, uzeli drugi tok. Po običaju, osuđenika koji će biti oslobođen birao je narod. Pa kad ih je Pilat pitao koga da oslobodi, masa je, podgovorena od prvosveštenika, izvikala nekog zlikovca Varavu, koji se u isto vreme našao u tamnici.

Rimski prokurator pokušao je još jednom da spasi Isusa. Pitao je narod šta s njim da radi, a masa je zahučala: „Raspni ga! Raspni ga!“

Videvši to, Pilat je tu, pred narodom, oprao ruke, govoreći: „Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika.“

Varavu su potom oslobodili, a Isusa su vojnici izbičevali, pa ga ogrnuli skerletnom kabanicom i stavili mu trnov venac na glavu, rugajući mu se: „Zdravo da si, kralju judejski!“

Tada je i galilejski upravitelj Irod pokušao da spasi Isusa. Izveo ga je oblivenog krvlju pred narod, i uzviknuo: „Ecce homo!“, to jest „Evo čoveka!“, u smislu: „Evo jadnika, bednog i žalosnog! Imajte milosrđa, jer i on je čovek!“

Ali narod nije odustajao, masa je hučala: „Raspni ga! Raspni ga!“ Na to se Pilat naljutio i doviknuo im: „Uzmite ga vi pa ga raspnite, ja ne nalazim na njemu krivice!“

On, međutim, nije smeo da oslobodi Isusa, jer su mu Jevreji poručili: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj Cezaru, a svako ko sebe carem čini, protivi se Cezaru“, držeći se optužbe da Isus za sebe govori da je car. Zato je Pilat dozvolio Jevrejima da ga razapnu.

Vojnici su Isusu dali krst na koji će ga razapeti da ga sam nosi, i poveli ga kroz grad na brdo Golgotu. Tamo su poboli krst u zemlju, a na njegov vrh zakucali dašcicu sa natpisom „Isus Nazarećanin, kralj judejski“, kao objašnjenje krivice.

I rod Antipa, carski namesnik Galileje i Pereje koji je, prema novozavetnom predanju, učestvovao u osudi Hrista završio je u teškim mukama. Pao je u nemilost rimskog imperatora Kaligule i posle šest godina od vaskrsenja Hristovog bio proteran u Lugdunum - današnji Lion (Francuska), odakle je prebegao u Španiju. Umro je u progonstvu u najcrnjoj bedi i u najljućim mukama.

Rimski izvori svedoče da je Pilat bio tipičan Rimljanin koji nije mnogo mario za Jevreje koje je smatrao fanaticima čije česte verske pobune remete „harmoniju“ života Rimske imperije.

Posle Hristovog pogubljenja vraćen je u Rim odakle je potom prognan u južnu Francusku, gde se ubio. Uoči smrti, rekao je: „Žrtvi onoj na krstu ja sam vinovnik. Onaj što je umro na Golgoti bio je veliki čovek i zaista poslan od Boga“ i skočio s visoke stene u provaliju. U južnoj Francuskoj, kod grada Bijena, na levoj obali reke Rone, nedaleko od mesta gde je Pilat izvršio samoubistvo, postoji, po svojoj formi, čudan spomenik na koji i danas meštani ukazuju da je spomenik Pontija Pilata, sudije Hristovog. U blizini grada je brdo koje se zove Pilatovo. To je mesto gde je izvršio samoubistvo.

A, što se tiče sudbine Jerusalima, ovaj grad je 70. godine posle Hristovog raspeća zauzeo rimski vojskovođa Vespazijan Tit. Do temelja je razorio grad i jerusalimski hram.

Ruševine je posuo solju, a na gradska vrata postavio sliku svinje - nečiste životinje kod Jevreja. Obistinilo se, prema hrišćanskom verovanju, Isusovo proročanstvo da „od Jerusalima neće ostati ni kamen na kamenu“.

Iz knjige „Koju slavu slaviš“, Momčilo Petrović (Laguna, 2020)

Pet rana Isusovih

Dve rane na rukama, dve rane na nogama, jedna u rebrima. Svih pet rana od crnoga gvožđa, još od crnjeg greha ljudskog. Probodene ruke, koje su blagosiljale. Probodene noge, koje su hodile i vodile jedinim pravim putem. Probodene prsi, koje su iz sebe presipale oganj nebeske ljubavi u ohladnele prsi ljudske.

Probodene ruke Isusove - da se svačije ruke iscele od grešnih dela

Probodene noge Isusove - da se svačije noge odvrate od grešnih puteva

Probodene prsi Isusove - da se svačije srce opere od grešnih želja i misli

Pet rana Isusovih - pet izvora krvi prečiste, kojom je okupan rod ljudski i osvećena zemlja. Na tih pet izvora istekla je sva krv Pravednika, sve do poslednje kapi. Čudotvorni Gospod, koji je znao umnožiti hleb, i sa pet hlebova nahraniti 5.000 gladnih, umnožava neprestano tu prečistu krv Svoju, te njome hrani i poji na hiljade oltara mnoge milione vernih

Sveti vladika Nikolaj Velimirović

Kurir.rs

NE PROPUSTITEKURIROV SPECIJALPOSLEDNJI DANI ISUSA IZ NAZARETA: Svedočanstvo o patnji kroz koju je Gospod Isus Hrist morao da prođe zbog ljubavi prema čoveku
profimedia0867997361.jpg