DAN D! 80 GODINA OD ISKRCAVANJA U NORMANDIJI: Početak kraja nacističke Nemačke

Bitka za Normandiju, na zapadu poznatija kao Dan D, vodila se 1944. godine između snaga nacističke Nemačke, koje su okupirale Evropu, i saveznika u Drugom svetskom ratu

Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice. Druge zemlje, čiji vojnici su takođe učestvovali u bici, bile su Australija, Belgija, tadašnja Čehoslovačka, Grčka, Holandija, Novi Zeland, Norveška i Poljska.

Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem posle kojeg je usledio amfibijski desant 6. juna - Dan D.

Bitka za Normandiju potrajala je još dva meseca, do 25. avgusta, koliko je trebalo savezničkim snagama da uspostave čvrst mostobran na evropskom kopnu i da probiju nemačku liniju fronta u Francuskoj, a okončana je oslobađanjem Pariza i uništenjem džepa kod Faleza.

Posle nemačkog napada na SSSR 1941. godine, Sovjetski Savez je podnosio najveći deo tereta borbi protiv fašizma u Evropi. Američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se da će 1942, a najkasnije 1943. godine otvoriti „drugi front“ u Evropi kako bi pomogli svom savezniku SSSR u borbi protiv nacista.

Već 1942. godine saveznici su počeli da pripremaju planove za invaziju na Hitlerovu Evropu. Zapovednikom operacije „Overlord“ imenovan je američki general Dvajt Ajzenhauer, koji je za operaciju morao da pripremi milion vojnika i još dva miliona ljudi za ratnu proizvodnju.

Od velike važnosti bilo je da se dobro odrede mesto i vreme invazije. Najlogičnije mesto bilo je Pa de Kale, jer je to bilo najbliže Velikoj Britaniji i vazdušnim lukama odakle bi poletali bombarderi. To je istovremeno bilo i najnelogičnije mesto, jer je tamo nemačka odbrana bila najjača.

Zbog toga je trebalo da se pronađe novo, pogodnije mesto. Saveznici su na mapi pogledali južno i uočili manje utvrđenu regiju Normandiju. Plaže Normandije nazvali su kodiranim imenima: Juta, Omaha, Gold, Džuno i Svord.

Saveznici su učestalo bombardovali celu Francusku, tako da Nemci nisu ni sumnjali da je granatiranje priprema za desant. Samo jedna trećina bombi bačena je na Normandiju. U bombardovanju je ukupno učestvovalo više od 11.000 aviona, koji su bacili više od 195.000 tona bombi. Invazionu flotu činili su brodovi osam različitih zemalja sa ukupno 6.939 brodova.

Do 1944. godine Hitlerova Evropa postala je gotovo neosvojiva tvrđava, zaštićena sa zapada Atlantskim zidom. Atlantski zid je bio verovatno najveći sistem vojnih utvrđenja u istoriji. Zid je bio napravljen u obliku rovova i uporišta s topovima i mitraljezima. Plaže su takođe bile teško utvrđene, minirane i prekrivene bodljikavom žicom. Do Dana D, nemačka vojska je ukupno postavila 6,5 miliona mina.

Napad je počeo 6. juna 1944. godine, kada je 5.000 brodova i 10.000 aviona krenulo u odlučujući napad na Hitlerov Atlantski bedem i napad za konačno oslobođenje Evrope od nacizma. Pre napada čamcima izvršeno je ogromno pomorsko bombardovanje nemačkih položaja na kopnu, što je potkrepilo invaziju.

Više od 4.000 čamaca krenulo je ka zonama iskrcavanja. Invazione snage činili su Britanci, Kanađani, Amerikanci, Poljaci i drugi koji su se borili protiv nacizma.

Avijacija je napala nemačke položaje na kopnu, oklopne jedinice, pešadijske i druge jedinice i položaje trupa dok su padobranci iskakali daleko u pozadini od iskrcavanja na plažama. Nemačka avijacija nije imala avione da ih pošalje u napad na saveznike, koji su imali totalnu vazdušnu premoć. Mitraljezi su neprekidno tukli po iskrcanim trupama, tako da je bilo mnogo mrtvih i ranjenih.

Vojnici nisu imali zaklon, mnogi su ubijeni odmah po izlasku iz čamaca, neki na plaži, dok je nekolicina uspela da se zaštiti u kraterima koje su napravile granate.

Najveće žrtve su podnele Sjedinjene Američke Države - 29.000 mrtvih, 106.000 ranjenih i nestalih. Velika Britanija je brojala 11.000 mrtvih, 54.00 ranjenih i nestalih. Kanada je imala 5.000 mrtvih, 13.000 ranjenih i nestalih.

Do ponoći 6. juna 1944. godine, saveznici su uspeli da odbiju sve protivnapade i da uspostave kontrolu nad plažama omogućujući iskrcavanje ostatka vojnika i na kraju pobedu u bici.

Vojnik opremljen za plažu

Američki pešadinac koji je učestvovao u iskrcavanju u Normandiji bio je izdržljiv i odlučan vojnik opremljen za amfibijsko ratovanje i borbu na plaži.

Relativno mlad: Većina američkih pešadinaca na Dan D bili su mladi muškarci u ranim dvadesetim godinama. Mnogi nisu imali borbenog iskustva.

Intenzivna obuka: Uprkos nedostatku iskustva, vojnici su prošli rigoroznu obuku za pripremu za invaziju. Obuka je obuhvatala amfibijsko ratovanje, borbu na plaži, rukovanje oružjem.

Opremljenost za uslove: Nosili su standardnu uniformu američke vojske iz Drugog svetskog rata - odeću od tvrdog pamuka u boji masline.

SEDAM ČINJENICA O ISKRCAVANJU

1. Monumentalna: Operacija Overlord ili Dan D poznata je kao najveća morska invazija u istoriji. Uključivala je oko 7.000 brodova, broj koji ni grčka mitologija nije mogla da zamisli. Prema Homeru, u Trojanskom ratu je učestvovalo 1.186 brodova i 70.000 vojnika.

2. Lažna: Saveznici su postigli da Nemci poveruju da će invazija početi u Kaleu, još jednom gradu na severu Francuske. Da bi ih prevarili, stvorili su lažnu vojsku, uključujući naduvane tenkove i lutke u padobranima. Koristili su i dvostruke agente i širili dezinformacije. Nemci su čak poverovali da će ih napasti iz Norveške.

3. Osvetljena: Operacija je pažljivo planirana za izvođenje u noći punog meseca, s mirnim morem i dobrom osvetljenošću. Međutim, zbog lošeg vremena 5. juna bili su prinuđeni da iskrcavanje odlože za 24 sata.

4. Samouveren: Ervin Romel, nemački komandant, bio je toliko siguran da ih neće napasti da se vratio kući u Nemačku da pokloni cipele svojoj supruzi za rođendan. Tek u 10.00 sati saznao je šta se dešava.

5. Krvava: Operacija je sprovedena na pet plaža sa šifrovanim imenima (Sword, Juno, Gold, Juta i Omaha). Od pet njih, "krvava Omaha" je pretrpela najveće gubitke; 4.000 ljudi je poginulo za nekoliko sati.

6. Neprijatna: Preživeli su godinama kasnije pričali da je vibriranje oružja na brodu HMS Belfast bilo toliko jako da je provalilo toalete posade i oštetila slavine.

7. Zagonetna: Britanski oficir Terens Otvej je poslao 30 žena da zavedu vojnike u baru kako bi video da li će otkriti neke informacije. Niko nije ništa otkrio.

Ivan Čorbić