Tri vojnička groblja ne postoje na spisku Srpskih vojnih memorijala i mesta stradanja od interesa za Srbiju u inostranstvu. To su Vran kamen, Ružine vode i Veliko Igrište gde počiva oko hiljadu i po srpskih vojnika, zaboravljenih još od čuvene Bitke na Drini.
Ovim povodom, gosti jutarnjeg programa "Redakcija" bili su scenarista i teolog Miloš Ninković i saradnik portala Oružje online Branko Bogdanović.
Bogdanović je na početku istakao da ovo nisu jedina zaboravljena mesta naših boraca:
- Nažalost, kod nas je takav običaj da se sa takvih mesta, memorijala pa i ljudi setimo samo na velike godišnjice. 2014. godine smo radili velika istraživanja, u saradnji sa Medija centrom odbrane, Zavodom zaštite spomenika kulture i drugim ustanovama. Upravo smo radili, ne samo na masovnim grobljima, nego i na pojedinim ličnostima. Primer radi ko je bio prvi oficir, ko je bio prvi vojnik Prvog svjetskog rata koji je poginuo i tako dalje. To je bilo tada aktuelno, znači godinu, dve dana i ponovo je sve palo u zaborav. Sada se ponovo vraćamo na ofanzivu koja je izvršena 1914. godine, ta groblja koja su otkrivena u Republici Srpskoj, a zaboravljamo da se i tada znalo, na primer, da su tamo bila groblja streljenih ruskih zarobljenika koji su odbili da utovaraju austrijsku municiju za Srpski front. Postojao je predivan spomenik između dva rata, on je nestao, srušen je, tako da postoji još uvek mnogo mesta u samoj Srbiji, ne govorim o inostranstvu, gde se ne zna gde počivaju naši junaci koji su pali od 1914. do 1918. godine.
Ninković je nastavio konverzaciju, pa je odgonetnuo zašto je to tako što se tiče zaboravljenih ličnosti:
- Mi imamo jedan vrlo specifičan odnos prema sopstvenim žrtvama. A to je i čak i na kraju Prvog svjetskog rata, mi nismo baš najsigurniji nego spekulacije tu vladaju, kaže pa dobro, ajde recite im ovoliko. Mi smo dozvolili Jasenovac da se uništi, vrlo specifičan odnos prema svojim žrtvama, zato što ja to nekako tako bar tumačim, da je u našem identitetu ta želja za životom, ta želja za valorizacijom te pobede možda nadjačava ili nadglašava neki glas kulture sećanja. Međutim, vidim da u zadnje vreme i mnogo mlađi ljudi, ljudi koji nemaju nikakav kontakt ni sa čim se aktivno bave koliko mogu naravno iz hobija ili profesionalno kulturnog sećanja, što je jedan pozitivan pomak. Međutim, mi imamo toliko kompleksnu istoriju, koja se i danas stvara, nekad nas treba i razumeti.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
