MEGAMOĆ: 10 najvećih nuklearnih eksplozija u istoriji - smrtonosna sila koja preti da uništi planetu! Ruska "Car bomba" je i dalje rekorder

Ek­splo­zi­je, pri­rod­ne i lju­d­ske, iza­zi­va­le su stra­ho­po­što­va­nje i užas ve­ko­vi­ma. Od tra­gi­č­nih ne­sre­ća sa mu­ni­ci­jom, pre­ko na­me­r­nih či­no­va rat­nog ra­za­ra­nja, do spon­ta­nih ko­smi­č­kih ka­ta­kli­z­mi, Ku­rir spe­ci­jal vam do­no­si de­set na­j­ve­ćih nu­klear­nih ek­splo­zi­ja ko­je je čo­vek izvr­šio.

Od pr­vog te­sti­ra­nja nu­klear­nog oru­ž­ja 15. ju­la 1945. go­di­ne pro­ce­nju­je se da je ši­rom sve­ta izvr­še­no vi­še od 2.000 te­sti­ra­nja. Ni­jed­na dru­ga si­la ne od­sli­ka­va to­li­ku ra­zor­nu sna­gu nad čo­ve­čan­stvom po­put nu­klear­nog oru­ž­ja, ko­je sva­ke de­ce­ni­je pos­ta­je sve sna­žni­je.
So­vje­t­ski Sa­vez je 1961. go­di­ne te­sti­rao nu­klear­nu bo­m­bu to­li­ko sna­žnu da bi bi­la pre­ve­li­ka za upo­tre­bu u ra­tu.

Uju­tro 30. ok­to­bra 1961. so­vje­t­ski bo­m­ba­r­der „tu-95“ uzle­teo je sa ae­ro­dro­ma Ole­nja na Ko­lj­skom po­luos­tr­vu na kra­j­njem se­ve­ru Ru­si­je. „Tu-95“ bio je po­se­b­no mo­di­fi­ko­va­na ve­r­zi­ja ti­pa avio­na ko­ji je po­čeo da se upo­tre­blja­va ne­ko­li­ko go­di­na ra­ni­je; ogro­man, stre­la­stih kri­la, ču­do­vi­šte sa če­ti­ri mo­to­ra či­ji je za­da­tak bio da no­si ru­ski ar­se­nal nu­klear­nih bo­m­bi. To­kom pret­hod­ne de­ce­ni­je, SS­SR je na­pra­vio ogro­m­ne ko­ra­ke u nu­klear­nim istra­ži­va­nji­ma. Dru­gi sve­t­ski rat sme­stio je SAD i SS­SR u isti ta­bor, ali po­sle­rat­ni pe­riod je do­veo do za­hla­đi­va­nja, a po­tom i do za­mr­za­va­nja od­no­sa. A So­vje­ti, suo­če­ni sa ri­va­li­te­tom sa ta­da je­di­nom nu­klear­nom su­pe­r­si­lom na sve­tu, ima­li su sa­mo jed­nu op­ci­ju - da je su­sti­g­nu. I to br­zo.

So­vje­ti su 29. av­gu­sta 1949. te­sti­ra­li pr­vu nu­klear­nu na­pra­vu - na Za­pa­du po­zna­tu kao „Džo-1“ - u za­bi­tim ste­pa­ma da­na­šnjeg Ka­za­h­sta­na, uz po­moć oba­ve­šta­j­nih po­da­ta­ka do­bi­je­nih in­fi­l­tri­ra­njem u ame­ri­č­ki pro­gram izra­de ato­m­ske bo­m­be. Na­red­nih go­di­na nji­hov pro­gram te­sti­ra­nja vi­nuo se u ne­be­sa u kru­p­nim sko­ko­vi­ma, de­to­ni­ra­ju­ći vi­še od 80 na­pra­va; sa­mo 1958. go­di­ne So­vje­ti su te­sti­ra­li 36 nu­klear­nih bo­m­bi. Ali ni­šta što je So­vje­t­ski Sa­vez te­sti­rao do ta­da ni­je mo­glo da se me­ri s ovim.

„Tu-95“ je ispod se­be no­sio ogro­m­nu bo­m­bu, na­pra­vu su­vi­še ve­li­ku da bi sta­la u unu­tra­šnje avio­n­sko spre­mi­šte za bo­m­be, gde se sli­č­na mu­ni­ci­ja obi­č­no no­si­la. Bo­m­ba je bi­la du­ga osam me­ta­ra, pre­č­ni­ka sko­ro 2,6 me­ta­ra i te­ška vi­še od 27 to­na.

Bi­la je fi­zi­č­ki veo­ma sli­č­nog obli­ka „Ma­li­ši“ i „De­be­lj­ku“, bo­m­ba­ma ko­je su ra­zo­ri­le ja­pan­ske gra­do­ve Hi­ro­ši­mu i Na­ga­sa­ki de­ce­ni­ju i po ra­ni­je. Ova bo­m­ba pos­ta­la je po­zna­ta po mno­štvu neu­tral­nih te­h­ni­č­kih na­zi­va - „pro­je­kat 27000“, „pro­du­kt kod 202“, „RDS-220“ i „Ku­zi­n­ka mat“ (Ku­zi­n­ki­na ma­j­ka). Da­nas je po­zna­ti­ja kao bo­m­ba „car“ ili „ca­re­va bo­m­ba“. Ipak, ona ni­je bi­la obi­č­na nu­klear­na bo­m­ba. Bi­la je re­zu­l­tat gro­zni­ča­vih po­ku­ša­ja nau­č­ni­ka iz SS­SR da na­pra­ve na­j­mo­ć­ni­je nu­klear­no oru­ž­je na sve­tu, mo­ti­vi­sa­no že­ljom pre­mi­je­ra Ni­ki­te Hru­ščo­va da se či­tav svet tre­se od mo­ći so­vje­t­ske te­h­no­lo­gi­je.

No­va ze­mlja, re­t­ko na­se­ljen ar­hi­pe­lag u Ba­re­n­co­vom mo­ru, iznad za­mr­znu­tih se­ve­r­nih obo­da SS­SR.

Pi­lot „tu­po­lje­va“, ma­jor An­drej Du­r­no­v­cev, do­ve­zao je le­te­li­cu do za­li­va Mi­cu­ši­ka, so­vje­t­skog po­li­go­na za te­sti­ra­nje, na vi­si­nu od oko 10 ki­lo­me­ta­ra. Ma­nji, mo­di­fi­ko­va­ni bo­m­ba­r­der „tu-16“ le­teo je po­red nje­ga, spre­man da sni­mi fi­lm o ek­splo­zi­ji i ana­li­zi­ra uzo­r­ke va­zdu­ha dok se uda­lja­va od zo­ne uda­ra. Da bi avio­ni­ma da­la šan­su da pre­ži­ve - a i to je izra­ču­na­to kao ne ve­ća šan­sa od 50 od­sto - bo­m­ba „car“ izba­če­na je sa dži­no­v­skim pa­do­bra­nom te­škim sko­ro to­nu.

Bo­m­ba je tre­ba­lo spo­ro da se spu­šta do una­pred odre­đe­ne vi­si­ne - 3.940 me­ta­ra - i po­tom bu­de de­to­ni­ra­na. Do ta­da će dva bo­m­ba­r­de­ra uspe­ti da se uda­lje sko­ro 50 ki­lo­me­ta­ra. Tre­ba­lo bi da je do­vo­lj­no da­le­ko da pre­ži­ve. Bo­m­ba „car“ je de­to­ni­ra­na u 11.32 po mo­sko­v­skom vre­me­nu. U tren oka bo­m­ba je stvo­ri­la va­tre­nu lo­p­tu pre­č­ni­ka osam ki­lo­me­ta­ra. Ova va­tre­na lo­p­ta pu­l­si­ra­la je na­go­re od si­li­ne vla­sti­tog uda­ra. Ble­sak je mo­gao da se vi­di sa uda­lje­nos­ti od 1.000 ki­lo­me­ta­ra. Oblak ek­splo­zi­je u obli­ku pe­ču­r­ke po­di­gao se 64 ki­lo­me­tra uvis, sa ka­pom ko­ja se ši­ri­la pre­ma spo­lja, sve dok ni­je do­se­gla sko­ro 100 ki­lo­me­ta­ra od kra­ja do kra­ja. Mo­ra da je bio, ma­kar se ve­li­ke uda­lje­nos­ti, pri­zor od kog za­sta­je dah.

Na No­voj ze­mlji po­sle­di­ce su bi­le ka­ta­stro­fal­ne.

Bo­mba „car“ je ot­pu­sti­la sko­ro ne­ve­ro­vat­nu ko­li­či­nu ene­r­gi­je - da­nas se sma­tra da je ona bi­la re­da ve­li­či­ne 57 me­ga­to­na ili­ti 57 mi­lio­na to­na TNT. To je vi­še ne­go 1.500 pu­ta vi­še od bo­m­bi ba­če­nih na Hi­ro­ši­mu i Na­ga­sa­ki za­jed­no, i 10 pu­ta ja­če od sve mu­ni­ci­je upo­tre­blje­ne to­kom Dru­gog sve­t­skog ra­ta. Sen­zo­ri su za­be­le­ži­li da su udar­ni ta­la­si bo­m­be obi­šli Ze­mlju ne jed­nom, ne dva­put, već tri pu­ta. Za­to što va­tre­na lo­p­ta ni­je do­šla u do­dir za Ze­mljom, bi­lo je izne­na­đu­ju­će ma­lo ra­di­ja­ci­je. Ta­kva ek­splo­zi­ja ni­je mo­gla osta­ti sa­ču­va­na u ta­j­nos­ti.

SAD su ima­le špi­ju­n­ski avion sve­ga ne­ko­li­ko de­se­ti­na ki­lo­me­ta­ra od me­sta ek­splo­zi­je. On je no­sio op­ti­č­ki ure­đaj po ime­nu ba­n­g­me­tar, ko­ri­stan za izra­ču­na­va­nje sna­ge uda­lje­nih nu­klear­nih ek­splo­zi­ja. Je­di­na do­bra ve­st o ovom obla­ku u obli­ku pe­ču­r­ke bi­la je da va­tre­na lo­p­ta ni­je do­šla u do­dir sa Ze­mljom, pa je bi­lo izne­na­đu­ju­će ma­lo ra­di­ja­ci­je.

A mo­glo je sve da bu­de mno­go dru­ga­či­je. Da u za­d­nji čas ni­je do­šlo do pro­me­ne u nje­nom di­za­j­nu ka­ko bi se zau­zda­lo ne­što od sna­ge ko­ju mo­že da ot­pu­sti, bo­m­ba „car“ je tre­ba­lo da bu­de dva­put to­li­ko sna­žna.