MISTERIJA TESTAMENTA KRALJA PETRA: Telo srpskog vladara dve nedelje bilo u zamrzivaču, ljubavnica PRAVILA HAOS - Svet bez daha pratio svađu

Kra­lj Pe­tar Dru­gi od Ju­go­sla­vi­je osta­će upa­m­ćen kao po­sled­nji kra­lj ove ze­mlje. Bio je pr­vo­ro­đe­ni sin kra­lja Ale­k­san­dra Pr­vog i kra­lji­ce Ma­ri­je od Ju­go­sla­vi­je, a ro­đen je u Beo­gra­du 6. se­p­te­m­bra 1923. Kum mu je bio en­gle­ski kra­lj Džo­r­dž Pe­ti.

U po­če­t­ku je kra­lj Pe­tar sa su­pru­gom ži­veo u eg­zi­lu u Lo­n­do­nu (ože­nio se pri­n­ce­zom Ale­k­san­drom od Gr­č­ke i Dan­ske 1944), a nje­gov sin, pre­sto­lo­na­sled­nik Ale­k­san­dar, ro­đen je 1945. go­di­ne.

Kra­lj Pe­tar Dru­gi je po­sled­nje go­di­ne ži­vo­ta pro­veo u Ame­ri­ci. Po­sle du­ge i te­ške bo­le­sti, kra­lj je pre­mi­nuo 3. no­ve­m­bra 1970. go­di­ne u De­n­ve­r­skoj bo­l­ni­ci u Ko­lo­ra­du, a sa­hra­njen je u Cr­kvi ma­na­sti­ra Sve­tog Sa­ve u Li­be­r­tvi­lu u Ili­noi­su.

Bio je je­di­ni kra­lj sa­hra­njen u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Kra­lje­vi po­smr­t­ni osta­ci pre­ne­ti su u ka­pe­lu Kra­lje­v­skog dvo­ra u Beo­gra­du 22. janua­ra 2013, a dr­žav­na sa­hra­na oba­vlje­na je 26. ma­ja 2013. u Mau­zo­le­ju kra­lje­v­ske po­ro­di­ce Sve­tog Đo­r­đa na Ople­n­cu, u Sr­bi­ji.

Lju­bav­ni život

Ka­da je kra­lj Pe­tar Dru­gi odlu­čio da se ože­ni gr­č­kom pri­n­ce­zom Ale­k­san­drom dok je bu­k­tio rat, do­šlo je do kri­ze u nje­go­vim od­no­si­ma sa mi­ni­stri­ma i sa Vin­sto­nom Če­r­či­lom. Pred­sed­ni­ci izbe­gli­č­ke vla­de Slo­bo­dan Jo­va­no­vić, Mi­loš Tri­fu­no­vić i dru­gi sr­p­ski po­li­ti­ča­ri sma­tra­li su da je ne­pri­kla­d­no ve­n­ča­va­ti se u rat­no vre­me. Pro­tiv sva­d­be je bi­la i kra­lji­ca Ma­ri­ja, što je do­ve­lo do ko­na­č­nog pre­ki­da nji­ho­vih od­no­sa.
Ale­k­san­dra Ka­ra­đo­r­đe­vić bi­la je po­sled­nja ju­go­slo­ve­n­ska kra­lji­ca, su­pru­ga kra­lja Pe­tra Dru­gog Ka­ra­đo­r­đe­vi­ća. Kao po­to­mak gr­č­kih i danskih mo­na­r­ha, pre bra­ka je no­si­la ti­tu­le pri­n­ce­ze od Gr­č­ke i Dan­ske. Bi­la je pr­va gr­č­ka pri­n­ce­za ko­ja je me­đu bli­žim pre­ci­ma ima­la Gr­ke, i to s ma­j­či­ne stra­ne, dok je njen otac bio ne­ma­č­ke kr­vi, kao uos­ta­lom i ve­ći­na evro­p­skih vla­da­ra. Ro­di­te­lji su joj bi­li kra­lj Aleksandar Gr­č­ki i Aspa­zi­ja Ma­nos, po­to­m­ki­nja fa­na­rio­t­ske po­ro­di­ce Ma­nos, ko­ja je pri­pa­da­la gr­č­koj ari­sto­krat­skoj eli­ti u Ca­ri­gra­du.

Ro­đe­na je 25. mar­ta 1921. u kra­lje­v­skoj re­zi­de­n­ci­ji Ta­toi (15 km od Ati­ne) pet me­se­ci po­sle smr­ti svo­ga oca, ko­ji je na­sle­dio gr­č­ki tron nakon što je nje­gov otac, Ale­k­san­drin de­da, Ko­n­stan­tin Pr­vi Gr­č­ki, zba­čen i pro­te­ran. Ko­n­stan­tin se vra­tio u Gr­č­ku i po­no­vo zau­zeo tron me­sec da­na na­kon Ale­k­san­dro­ve smr­ti. Ka­ko je vla­da Ale­k­san­dro­vu kra­t­ku vla­da­vi­nu sma­tra­la re­gen­t­stvom, što je zna­či­lo da je Aleksandrov brak sklo­pljen bez do­pu­šte­nja nje­go­vog oca, bio je ne­va­že­ći, a to je zna­či­lo da je de­te ro­đe­no iz nje­ga ne­za­ko­ni­to. Da ni­je pro­gla­še­na ne­za­ko­ni­tom, Ale­k­san­dra bi bi­la za­ko­n­ska na­sled­ni­ca svo­ga oca i de ju­re kra­lji­ca Gr­č­ke od tre­nu­t­ka svo­ga ro­đe­nja.
Za­hva­lju­ju­ći rea­k­ci­ji Ale­k­san­dri­ne ba­be, kra­lji­ce So­fi­je, u ju­lu 1922. go­di­ne do­ne­sen je za­kon ko­ji je do­zvo­lja­vao kra­lju da priz­na i oza­ko­ni bra­ko­ve kra­lje­v­ske po­ro­di­ce ko­ji su bi­li sklo­plje­ni bez nje­go­vog do­pu­šte­nja. Kra­lj Ko­n­stan­tin Pr­vi je za­tim izdao de­kret ko­ji je oza­ko­nio brak iz­me­đu nje­go­vog si­na i Aspa­zi­je. Ale­k­san­dra je ta­ko pos­ta­la za­ko­ni­to de­te pre­ma gr­č­kom za­ko­nu i za­jed­no sa ma­j­kom do­bi­la je titulu pri­n­ce­ze od Gr­č­ke i Dan­ske, kao i oslo­vlja­va­nje „kra­lje­v­sko vi­so­čan­stvo“, ali bez pra­va na na­sled­stvo gr­č­kog tro­na ko­je su osta­li čla­no­vi gr­č­ke kra­lje­v­ske po­ro­di­ce ima­li.

Po­sled­nja kraljica

Kra­lja Pe­tra Dru­gog Ka­ra­đo­r­đe­vi­ća upo­zna­la je apri­la 1942. u Lo­n­do­nu, na ča­ja­n­ci u Klu­bu sa­ve­zni­č­kih ofi­ci­ra. Dve go­di­ne ka­sni­je, 20. mar­ta 1944, uda­la se za ju­go­slo­ve­n­skog kra­lja Pe­tra Dru­gog Ka­ra­đo­r­đe­vi­ća. Kra­lji­ca Ale­k­san­dra ro­di­la je sa­mo jed­no de­te - pri­n­ca Aleksan­dra Ka­ra­đo­r­đe­vi­ća. Kao vla­da­r­ka, ni­ka­da ni­je kro­či­la na tlo Ju­go­sla­vi­je, ze­mlje či­ja je bi­la kra­lji­ca.
Sva­d­ba je odr­ža­na u mar­tu 1944. u ju­go­slo­ve­n­skoj am­ba­sa­di u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Me­đu zva­ni­ca­ma je bi­lo sa­mo 19 Ju­go­slo­ve­na.

Lju­bav­ni­ca Mi­ci Lou

Kra­lj Pe­tar Dru­gi Ka­ra­đo­r­đe­vić pr­vi put je do­šao u SAD 1954. go­di­ne. Ta­da se upo­znao sa Mi­ci Lou, Sr­p­ki­njom ro­đe­nom kao Mi­li­ca Anđe­l­ko­vić u Vr­nja­č­koj Ba­nji 1926, a uda­tom za Ame­ri­ka­n­ca ki­ne­skog po­re­kla, le­ka­ra Fren­ka Loua. Ona je, na­vod­no, bi­la i ve­li­ki pa­trio­ta. Kra­lj Pe­tar Dru­gi ni­je odo­leo nje­nim ča­ri­ma. Kra­lj je, bo­ra­ve­ći u Ame­ri­ci, od­se­dao u ku­ći bra­č­nog pa­ra Lou.
Kad se ra­stao s kra­lji­com Ale­k­san­drom i kad su mu rav­no­gor­ci u emi­gra­ci­ji sre­di­nom še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka obe­ća­li da će do­bi­ti dvo­rac u Nju­jo­r­ku na ko­me će pi­sa­ti „Pe­tar Dru­gi, kra­lj Ju­go­sla­vi­je“, kra­lj Pe­tar se pre­se­lio u SAD. Kra­lj je imao fi­r­mu ko­ja je pro­pa­la zbog nje­go­vih ko­c­ka­r­skih du­go­va. Šta­m­pa je tvr­di­la da je ži­veo od na­sled­stva svo­je ma­j­ke, kra­lji­ce Ma­ri­je, i od po­mo­ći emi­gra­na­ta. Pri­če ka­žu da je kra­lj upro­pa­stio zdra­vlje stal­nim opi­ja­njem. Do­bio je ci­ro­zu je­tre.

Go­di­ne 1967. su mu te­ško obo­le­li bu­bre­zi i je­tra. U bo­l­ni­cu „Sen Kler“ u Nju­jo­r­ku, ko­ja je bi­la u vla­sni­štvu Fren­ka Loua, Mi­ci­nog mu­ža, kra­lj Pe­tar Dru­gi je do­šao u fe­brua­ru 1970. da bi mu pre­sa­di­li je­tru. Pri­mljen je pod pseu­do­ni­mom Pe­tar Pe­tro­vić. O kra­lju su se sta­ra­li Mi­ci i njen su­prug, pa je pre­bro­dio kri­zu. Sre­di­nom 1970. zdra­vlje kra­lja Pe­tra Dru­gog se po­go­r­ša­lo. Ta­da je na­pi­sao te­sta­ment u ko­me „do­bro­či­ni­te­lja Mi­ci Lou“ ovla­šću­je „da pro­da, da u na­jam i sta­vi pod hi­po­te­ku ceo ili u de­lo­vi­ma“ nje­gov po­sed. Isto­vre­me­no, u te­samentu tra­ži da bu­de sa­hra­njen u SAD, u pra­vo­slav­nom sr­p­skom ma­na­sti­ru Sve­tog Sa­ve u Li­be­r­tvi­lu. Ina­če, kra­lj je po­li­ti­č­ki bio ak­ti­van do smr­ti, blis­ko je sa­ra­đi­vao sa sr­p­skom emi­gra­ci­jom. Bio je na če­lu re­da Sve­tog Jo­va­na Je­ru­sa­li­m­skog.

Spor oko testamenta

Kra­lj Pe­tar Dru­gi pre­mi­nuo je u izg­nan­stvu, u 47. go­di­ni, u 9.50 pre pod­ne, 3. no­ve­m­bra 1970. go­di­ne, u Op­štoj bo­l­ni­ci u De­n­ve­ru na­kon tran­splan­ta­ci­je je­tre. Na onaj svet ispra­ti­li su ga Mi­ci Lou i Pe­tar Sa­la­ta, ko­ji je pla­tio kra­lje­vu sa­hra­nu. Mi­ci je tvr­di­la da su mr­tvog kra­lja po­kra­li, ne osta­viv­ši ni­šta i da su uze­li i or­de­nje. Oko nje­go­vog ko­v­če­ga su se oti­ma­le dve sr­p­ske cr­kve u Ame­ri­ci, ra­zne emi­gran­t­ske frak­ci­je i kra­lji­ca Ale­k­san­dra. Ne­ki čak ka­žu da je te­lo dve ne­de­lje dr­ža­no na le­du dok se ne re­ši gde će bi­ti sa­hra­njen i da je jed­na gru­pa emi­gra­na­ta s pi­što­lji­ma ču­va­la kra­lja na po­smr­t­nom odru da ga tzv. fe­de­ra­l­ci ne ukra­du i ne od­ne­su u Lo­n­don i ta­mo sa­hra­ne po­red majke kra­lji­ce Ma­ri­je. Ne­ki od emi­gra­na­ta su tvr­di­li da su, kad je Pe­tro­vo te­lo iz Ka­li­for­ni­je pre­ba­če­no u Či­ka­go, po­kra­de­ne nje­go­ve stvari, knji­ge, pa­soš or­de­nje i kra­lje­v­ska len­ta.

Po­ro­di­ca (su­pru­ga kra­lji­ca Ale­k­san­dra, sin pri­nc Ale­k­san­dar i brat pri­nc To­mi­slav) za­h­te­va­la je da kra­lj bu­de sa­hra­njen po­red ma­j­ke, kralji­ce Ma­ri­je, na kra­lje­v­skom gro­blju u Lo­n­do­nu. To­me se uspro­ti­vi­la Mi­ci Lou po­zi­va­ju­ći se na te­sta­ment. Ona je izja­vlji­va­la da je ona izvr­ši­lac Pe­tro­vog te­sta­men­ta, ko­jim on svom si­nu Ale­k­san­dru osta­vlja 5.000 do­la­ra, su­pru­zi Ale­k­san­dri dve tre­ći­ne svog ime­t­ka, a trećinu Cr­kvi Sve­tog Sa­ve u Li­be­r­tvi­lu, u ko­joj že­li da bu­de sa­hra­njen. Kao što to obi­č­no bi­va, do­šlo je do su­d­skog spo­ra, a sve je pra­ti­la sve­t­ska žu­ta šta­m­pa. Spor je do­bi­la Mi­ci Lou, pa je kra­lj Pe­tar Dru­gi sa­hra­njen u ma­na­sti­ru Sve­ti Sa­va u Li­be­r­tvi­lu. Na ispra­ća­ju jugoslove­n­skog kra­lja bi­lo je oko 30.000 lju­di i još 400 ame­ri­č­kih pi­lo­ta ko­je su če­t­ni­ci spa­sli u ak­ci­ji „Ha­li­ja­rd“. Na Pe­tro­voj sa­hra­ni Mi­ci Lou je upo­zna­la Pe­tro­vog mla­đeg bra­ta, pri­n­ca An­dre­ja, ko­ji se njom ne­što ka­sni­je i ože­nio, ma­da se to­me pro­ti­vio nje­gov sta­ri­ji brat Tomi­slav. Uda­jom za pri­n­ca An­dre­ja Mi­li­ca Mi­ci pro­me­ni­la je ime u Eva Ma­ri­ja Ka­ra­đo­r­đe­vić. Pri­če da je di­na­sti­ja ne priz­na­je ne poklapaju se s či­nje­ni­com da se nje­no ime po­mi­nje u na­bra­ja­nju čla­no­va kra­lje­v­ske po­ro­di­ce.

Vanja Milenković