DOSIJE KENEDI! Izveštaj Titovih bezbednjaka iz 1964: Zvanična verzija ubistva NEMOGUĆA - Tramp otkriva najveću tajnu 20. veka

Ame­ri­č­ki pred­sed­nik Džon Fi­c­dže­ra­ld Ke­ne­di ubi­jen je u 12.30 22. no­ve­m­bra 1963. go­di­ne u Da­la­su. Bio je 35. pred­sed­nik SAD. Ujed­no je i na­j­mla­đi iza­bra­ni šef dr­ža­ve, ali i pr­vi ka­to­lik u Oval­nom ka­bi­ne­tu Be­le ku­će. Ko­n­gre­smen je pos­tao sa 29, se­na­tor sa 35, a pred­sed­nik sa 43 go­di­ne. U pr­vom i je­di­nom man­da­tu, ko­ji je po­tra­jao 1.036 da­na, suo­čio se sa eko­no­m­skom kri­zom i ra­snim ne­mi­ri­ma unu­tar SAD, ali i ra­stu­ćim hla­d­no­ra­to­v­skim ten­zi­ja­ma u Be­r­li­nu, na Ku­bi i u Vi­je­t­na­mu. Aten­tat u Te­k­sa­su izne­na­dio je Ame­ri­ku i svet, a Ke­ne­di je na­sta­vio da ži­vi kroz mit i teo­ri­je za­ve­re.

De­set me­se­ci ka­sni­je Nju­jo­rk ta­j­ms pre­neo je de­lo­ve izve­šta­ja Vo­re­no­ve ko­mi­si­je. U tih de­set me­se­ci, ko­li­ko je pro­te­klo od ubi­sta­va do izve­šta­ja o istra­zi, po­se­ja­no je se­me mi­ta i teo­ri­ja za­ve­re o Džo­nu Ke­ne­di­ju. Po­sle 40.000 obja­vlje­nih knji­ga, spi­sa, nau­č­nih ra­do­va, emi­si­ja i fi­l­mo­va o ži­vo­tu i smr­ti Ke­ne­di­ja i po­što je jav­no obja­vlje­no vi­še od 98 od­sto do­ku­men­ta­ci­je na­cio­nal­nih slu­žbi, sve­t­ski isto­ri­ča­ri ga svr­sta­va­ju me­đu na­jo­mi­lje­ni­je ame­ri­č­ke pred­sed­ni­ke.

Kod tra­ge­di­ja mo­ć­ni­ka ša­blon je ja­san - le­ge­n­da na­di­la­zi či­nje­ni­ce i stva­ra al­te­r­na­ti­v­na ve­ro­va­nja. Pro­ći će još mno­go go­di­šnji­ca i obe­le­ža­va­nja de­ce­ni­ja od aten­ta­ta, a od­sto­ja­nje će bi­ti isto - Ke­ne­di­jev ži­vot pos­tao je mit, a pre­ra­na smrt po­god­no tle za idea­li­za­ci­ju i teo­ri­je za­ve­re.

Ipak, je­dan čo­vek, bu­du­ći pred­sed­nik SAD Do­na­ld Tra­mp, obe­ćao je obja­vlji­va­nje svih preos­ta­lih do­ku­me­na­ta. Pre­ma za­ko­nu iz 1992. go­di­ne, svi do­si­jei mo­ra­ju pot­pu­no da se otvo­re do 2029.

Ka­ko je Tra­mp na­ja­vio, bi­će fo­r­mi­ra­na ne­za­vi­sna pred­sed­ni­č­ka ko­mi­si­ja za aten­ta­te od ko­je će za­tra­ži­ti da obja­vi sve preos­ta­le do­ku­men­te u ve­zi sa ubi­stvom bi­v­šeg pred­sed­ni­ka SAD Džo­na Ke­ne­di­ja, ali će ona bi­ti an­ga­žo­va­na i za istra­ge osta­lih po­ku­ša­ja ubi­sta­va ame­ri­č­kih pred­sed­ni­ka, pa i po­sled­nja tri aten­ta­ta na Tra­m­pa. Še­fo­vi CIA i FBI su još 2017. go­di­ne u pr­vom Tra­m­po­vom pred­sed­ni­č­kom man­da­tu su­ge­ri­sa­li da još ni­je vre­me da se obja­vi ce­lo­ku­pan izve­štaj. On je ta­da obja­vio 2.800 do­tad ta­j­nih do­ku­me­na­ta. Me­đu­tim, nje­gov pri­mer ni­je sle­dio ak­tue­l­ni pred­sed­nik SAD Džo­zef Ba­j­den izja­vi­v­ši da se odre­đe­na do­ku­men­ta ne mo­gu obja­vi­ti.

- Ta me­ra je nu­žna ka­ko bi se spre­či­lo na­no­še­nje šte­te vo­j­nim sna­ga­ma, oba­ve­šta­j­nim ope­ra­ci­ja­ma, sna­ga­ma re­da ili spo­lj­noj po­li­ti­ci - na­veo je Ba­j­den.
***
Ubi­stvo Ke­ne­di­ja u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji je do­ži­vlje­no tra­gi­č­no. Ot­ka­za­no je izvo­đe­nje pred­sta­ve, ali i fu­d­ba­l­skih uta­k­mi­ca, a pro­gla­šen je i dan ža­los­ti. Sa­mo če­ti­ri ne­de­lje ra­ni­je Be­lu ku­ću po­se­tio je Jo­sip Broz Ti­to.

Ti­to i Ke­ne­di bi­li su po­zna­ni­ci od 1951. go­di­ne, ka­da je Džon, ta­da mla­di ko­n­gre­smen, po­se­tio Ti­ta u Beo­gra­du.
Dže­fri Pe­ret u knji­zi „Džek - ži­vot kao ni­je­dan dru­gi“ na­vo­di da je Ke­ne­di, opi­su­ju­ći svo­ju tu­r­ne­ju po Evro­pi, „priz­nao da je bio fa­sci­ni­ran svo­jim su­sre­tom s Ti­tom, par­ti­zan­skim li­de­rom ko­ji je po­ra­zio sve svo­je unu­tra­šnje su­par­ni­ke i po­be­dio Ne­m­ce“. U knji­zi opi­su­je i da je, dok su raz­go­va­ra­li, oko njih še­tao ve­li­ki Ti­tov pas Ti­gar, a da je Ke­ne­di za­pi­t­ki­vao Ti­ta da li mu je po­tre­b­no oru­ž­je, ko­li­ku voj­sku mo­že da izgra­di i da li ve­ru­je u ru­ski izne­na­d­ni na­pad na Ju­go­sla­vi­ju“.

„Dok je Ti­to od­go­va­rao, Ke­ne­di je hva­tao be­le­ške, po­put no­vi­na­ra na bri­fi­n­gu“, za­be­le­žio je Pe­ret u knji­zi. Ta­ko­đe, Ti­to je bio po­sled­nji inos­tra­ni gost kog je Ke­ne­di pri­mio pre aten­ta­ta, u ok­to­bru 1963.

Ti­to je od­mah po­sle Ke­ne­di­je­vog ubi­stva po­se­tio ame­ri­č­ku am­ba­sa­du, gde se upi­sao u knji­gu ža­los­ti. Ta­da­šnji ata­še za šta­m­pu ame­ri­č­ke am­ba­sa­de Mi­l­ton Jo­si opi­sao je taj Ti­tov do­la­zak: „Je­dan od pr­vih ko­ji su se upi­sa­li u knji­gu ža­los­ti bio je Ti­to.“
A go­di­nu po­sle ubi­stva Ti­to­vi bez­bed­nja­ci re­ko­n­strui­sa­li su aten­tat do na­j­si­t­ni­jih de­ta­lja.

- Utvr­di­li su da je zva­ni­č­na ve­r­zi­ja ubi­stva ne­mo­gu­ća - ispri­čao je svo­je­vre­me­no du­go­go­di­šnji Ti­tov pre­vo­di­lac Ivan Iva­nji.

- Kad smo se­de­li u Isto­č­nom Be­r­li­nu, lju­di iz Ti­to­ve bez­bed­nos­ti su mi ispri­ča­li da su po­sle aten­ta­ta na Ke­ne­di­ja na­pra­vi­li pro­bu ka­ko bi ispi­ta­li da li su dva me­t­ka mo­gla da po­go­de Džo­na Ke­ne­di­ja, a je­dan gu­ve­r­ne­ra Te­k­sa­sa Džo­na Ko­ne­li­ja. Ta­ko ka­že zva­ni­č­na ve­r­zi­ja - pri­se­tio se Iva­nji 2013. go­di­ne.

Ista­kao je da su pro­ba­li sa iste vi­si­ne da po­go­de sli­č­nu me­tu i da su ko­n­sta­to­va­li da je ne­mo­gu­će.

- Je­dan me­tak bi mo­gao sa­svim slu­ča­j­no da po­go­di, ali da tri me­t­ka po­go­de, ne do­la­zi u ob­zir - re­kao je knji­že­v­nik Iva­nji.
Ju­go­slo­ve­n­ski bez­bed­nja­ci su do tih za­klju­ča­ka do­šli go­di­nu da­na po­sle ubi­stva Ke­ne­di­ja, ali je pi­ta­nje - za­što su uo­p­šte ispro­ba­va­li?
- Mi­slim da te slu­žbe bez­bed­nos­ti mo­ra­ju po­sle sva­kog aten­ta­ta da pro­ve­re sve mo­gu­ć­nos­ti, ali ve­ro­vat­no je to bi­lo i zbog ra­do­zna­los­ti, ka­ko bi utvr­di­li gde su to ame­ri­č­ke ko­le­ge po­gre­ši­le - obja­snio je Iva­nji.

Sa­mo če­ti­ri ne­de­lje pre ubi­stva u Da­la­su Jo­sip Broz Ti­to je sa su­pru­gom Jo­van­kom bo­ra­vio u Be­loj ku­ći. Neo­bi­č­no kod su­sre­ta je bi­lo to što ni­je bi­lo Dže­klin Ke­ne­di. A iz da­na­šnje pe­r­spe­k­ti­ve neo­bi­č­na je bi­la i rea­k­ci­ja jed­ne so­ci­ja­li­sti­č­ke ze­mlje na ubi­stvo jed­nog ame­ri­č­kog pred­sed­ni­ka.

- Bio sam ta­da ume­t­ni­č­ki di­re­k­tor Sa­vre­me­nog po­zo­ri­šta na Cr­ve­nom kr­stu i za vre­me pred­sta­ve „La­ku noć, Be­ti­na“ glu­mac Ve­r­ber je upao u uprav­ni­č­ku lo­žu. Ka­že: „Ubi­li su Ke­ne­di­ja, da li da pre­ki­ne­mo pred­sta­vu?“ Ja ka­žem: „Ne pa­da mi na pa­met. Za­što da pre­ki­da­mo pred­sta­vu, ja ni­sam bio to­li­ko po­tre­sen“ - ispri­čao je Iva­nji.

***
I no­vi­nar i pu­bli­ci­sta Dra­gan Bi­se­nić ispri­čao je da mu je bi­v­ši na­če­l­nik Ge­ne­ra­l­šta­ba i mi­ni­star od­bra­ne SF­RJ ad­mi­ral Bran­ko Ma­mu­la ot­krio o če­mu je raz­go­va­rao s Ti­tom po po­vra­t­ku iz po­se­te Va­ši­n­g­to­nu: „Ti­to je sma­trao da je Ke­ne­di ve­li­ki ame­ri­č­ki pred­sed­nik, ali da ne­će mo­ći da vla­da Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma jer će ga ubi­ti.“

- Ke­ne­di je re­kao: „One dr­ža­ve ko­je se sma­tra­ju so­ci­ja­li­sti­č­kim u stva­ri su si­ro­ma­šne i gla­d­ne. Mi mo­že­mo da vas hra­ni­mo na­red­nih 50 go­di­na i da to ni­šta ne ko­šta, a za to vre­me ne­što će­mo smi­slit.“ Ti­to je uzvra­tio: „Ova­kav pred­sed­nik ne mo­že da vla­da Ame­ri­kom. Oni će ga ubi­ti.“ Po­sle me­sec da­na su ga ubi­li - ispri­čao je Ma­mu­la, u to vre­me ko­man­dant bez­bed­nos­ti Brio­na.

 Ivan Čorbić