DOSIJE KENEDI! Izveštaj Titovih bezbednjaka iz 1964: Zvanična verzija ubistva NEMOGUĆA - Tramp otkriva najveću tajnu 20. veka
Američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi ubijen je u 12.30 22. novembra 1963. godine u Dalasu. Bio je 35. predsednik SAD. Ujedno je i najmlađi izabrani šef države, ali i prvi katolik u Ovalnom kabinetu Bele kuće. Kongresmen je postao sa 29, senator sa 35, a predsednik sa 43 godine. U prvom i jedinom mandatu, koji je potrajao 1.036 dana, suočio se sa ekonomskom krizom i rasnim nemirima unutar SAD, ali i rastućim hladnoratovskim tenzijama u Berlinu, na Kubi i u Vijetnamu. Atentat u Teksasu iznenadio je Ameriku i svet, a Kenedi je nastavio da živi kroz mit i teorije zavere.
Otad je prošlo više od šest decenija, a misterija ko ga je ubio i zašto i dalje muči američku i svetsku javnost. Novi predsednik Lindon Džonson je formirao komisiju, s predsednikom Vrhovnog suda Elom Vorenom na čelu, koja je trebalo da ispita sve okolnosti ovog slučaja. Komisija je u svom konačnom izveštaju napisala da je Osvald sam pucao, da nije imao pomagače i da stoga nije bilo zavere. Sumnje u zvaničnu verziju su, međutim, rasle u narednim godinama i decenijama, čemu je doprinelo otkrivanje novih činjenica i dokumenata.
Iako niko dosad nije uspeo da pronađe neoboriv dokaz o bilo čijoj krivici za atentat, danas postoji saglasnost među brojnim istoričarima i istraživačima ovog događaja da je na Kenedija pucalo više osoba. Komitet Predstavničkog doma Američkog kongresa je posle istrage 1979. godine objavio izveštaj u kom prvi put jedno zvanično telo američke vlade potvrđuje mogućnost zavere.
„DALAS - Predsednik Džon Ficdžerald Kenedi ubijen je dok je prolazio centrom grada u koloni vozila. Atentator je pucao iz snajpera, a Kenedi je ubrzo preminuo zbog izliva krvi u mozak nakon što je pogođen metkom u glavu. Potpredsednik Lindon Džonson položio je zakletvu kao 36. predsednik Sjedinjenih Država, 99 minuta posle smrti Kenedija. Policija je ubrzo pronašla osumnjičenog Lija Harvija Osvalda, koji je ranije živeo u Sovjetskom Savezu i prokubanski je orijentisan. Optužen je za ubistvo.“
Njujork tajms,
22. novembar 1963.
Deset meseci kasnije Njujork tajms preneo je delove izveštaja Vorenove komisije. U tih deset meseci, koliko je proteklo od ubistava do izveštaja o istrazi, posejano je seme mita i teorija zavere o Džonu Kenediju. Posle 40.000 objavljenih knjiga, spisa, naučnih radova, emisija i filmova o životu i smrti Kenedija i pošto je javno objavljeno više od 98 odsto dokumentacije nacionalnih službi, svetski istoričari ga svrstavaju među najomiljenije američke predsednike.
Kod tragedija moćnika šablon je jasan - legenda nadilazi činjenice i stvara alternativna verovanja. Proći će još mnogo godišnjica i obeležavanja decenija od atentata, a odstojanje će biti isto - Kenedijev život postao je mit, a prerana smrt pogodno tle za idealizaciju i teorije zavere.
Ipak, jedan čovek, budući predsednik SAD Donald Tramp, obećao je objavljivanje svih preostalih dokumenata. Prema zakonu iz 1992. godine, svi dosijei moraju potpuno da se otvore do 2029.
Kako je Tramp najavio, biće formirana nezavisna predsednička komisija za atentate od koje će zatražiti da objavi sve preostale dokumente u vezi sa ubistvom bivšeg predsednika SAD Džona Kenedija, ali će ona biti angažovana i za istrage ostalih pokušaja ubistava američkih predsednika, pa i poslednja tri atentata na Trampa. Šefovi CIA i FBI su još 2017. godine u prvom Trampovom predsedničkom mandatu sugerisali da još nije vreme da se objavi celokupan izveštaj. On je tada objavio 2.800 dotad tajnih dokumenata. Međutim, njegov primer nije sledio aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden izjavivši da se određena dokumenta ne mogu objaviti.
- Ta mera je nužna kako bi se sprečilo nanošenje štete vojnim snagama, obaveštajnim operacijama, snagama reda ili spoljnoj politici - naveo je Bajden.
***
Ubistvo Kenedija u tadašnjoj Jugoslaviji je doživljeno tragično. Otkazano je izvođenje predstave, ali i fudbalskih utakmica, a proglašen je i dan žalosti. Samo četiri nedelje ranije Belu kuću posetio je Josip Broz Tito.
Tito i Kenedi bili su poznanici od 1951. godine, kada je Džon, tada mladi kongresmen, posetio Tita u Beogradu.
Džefri Peret u knjizi „Džek - život kao nijedan drugi“ navodi da je Kenedi, opisujući svoju turneju po Evropi, „priznao da je bio fasciniran svojim susretom s Titom, partizanskim liderom koji je porazio sve svoje unutrašnje suparnike i pobedio Nemce“. U knjizi opisuje i da je, dok su razgovarali, oko njih šetao veliki Titov pas Tigar, a da je Kenedi zapitkivao Tita da li mu je potrebno oružje, koliku vojsku može da izgradi i da li veruje u ruski iznenadni napad na Jugoslaviju“.
„Dok je Tito odgovarao, Kenedi je hvatao beleške, poput novinara na brifingu“, zabeležio je Peret u knjizi. Takođe, Tito je bio poslednji inostrani gost kog je Kenedi primio pre atentata, u oktobru 1963.
Tito je odmah posle Kenedijevog ubistva posetio američku ambasadu, gde se upisao u knjigu žalosti. Tadašnji ataše za štampu američke ambasade Milton Josi opisao je taj Titov dolazak: „Jedan od prvih koji su se upisali u knjigu žalosti bio je Tito.“
A godinu posle ubistva Titovi bezbednjaci rekonstruisali su atentat do najsitnijih detalja.
- Utvrdili su da je zvanična verzija ubistva nemoguća - ispričao je svojevremeno dugogodišnji Titov prevodilac Ivan Ivanji.
- Kad smo sedeli u Istočnom Berlinu, ljudi iz Titove bezbednosti su mi ispričali da su posle atentata na Kenedija napravili probu kako bi ispitali da li su dva metka mogla da pogode Džona Kenedija, a jedan guvernera Teksasa Džona Konelija. Tako kaže zvanična verzija - prisetio se Ivanji 2013. godine.
Istakao je da su probali sa iste visine da pogode sličnu metu i da su konstatovali da je nemoguće.
- Jedan metak bi mogao sasvim slučajno da pogodi, ali da tri metka pogode, ne dolazi u obzir - rekao je književnik Ivanji.
Jugoslovenski bezbednjaci su do tih zaključaka došli godinu dana posle ubistva Kenedija, ali je pitanje - zašto su uopšte isprobavali?
- Mislim da te službe bezbednosti moraju posle svakog atentata da provere sve mogućnosti, ali verovatno je to bilo i zbog radoznalosti, kako bi utvrdili gde su to američke kolege pogrešile - objasnio je Ivanji.
Samo četiri nedelje pre ubistva u Dalasu Josip Broz Tito je sa suprugom Jovankom boravio u Beloj kući. Neobično kod susreta je bilo to što nije bilo Džeklin Kenedi. A iz današnje perspektive neobična je bila i reakcija jedne socijalističke zemlje na ubistvo jednog američkog predsednika.
- Bio sam tada umetnički direktor Savremenog pozorišta na Crvenom krstu i za vreme predstave „Laku noć, Betina“ glumac Verber je upao u upravničku ložu. Kaže: „Ubili su Kenedija, da li da prekinemo predstavu?“ Ja kažem: „Ne pada mi na pamet. Zašto da prekidamo predstavu, ja nisam bio toliko potresen“ - ispričao je Ivanji.
***
I novinar i publicista Dragan Bisenić ispričao je da mu je bivši načelnik Generalštaba i ministar odbrane SFRJ admiral Branko Mamula otkrio o čemu je razgovarao s Titom po povratku iz posete Vašingtonu: „Tito je smatrao da je Kenedi veliki američki predsednik, ali da neće moći da vlada Sjedinjenim Državama jer će ga ubiti.“
- Kenedi je rekao: „One države koje se smatraju socijalističkim u stvari su siromašne i gladne. Mi možemo da vas hranimo narednih 50 godina i da to ništa ne košta, a za to vreme nešto ćemo smislit.“ Tito je uzvratio: „Ovakav predsednik ne može da vlada Amerikom. Oni će ga ubiti.“ Posle mesec dana su ga ubili - ispričao je Mamula, u to vreme komandant bezbednosti Briona.
Ivan Čorbić
VUČIĆ I LAVROV RAZGOVARALI TELEFONOM O 3 VAŽNE TEME: Upoznao sam ministra da Priština pokušava da Srpskoj listi zabrani učešće na predstojećim izborima