KO JE BILA MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN: Poklonila čuvenu teoriju mužu, a ostala upamćena kao "supruga genija", a danas je nepravedno zapostavljena i zanemarena

Pre gotovo jednog i po veka, 19. decembra 1875. godine, u Titelu je rođena Mileva Marić Ajnštajn. Svet je poznaje uglavnom kao prvu ženu Alberta Ajnštajna, a tek danas može se stidljivo čuti da je ona s njim zajedno stvarala teorije relativiteta, Braunovog kretanja i elektromagnetnog kretanja...

- Kad sam bila u Americi, shvatila sam da ljudi ne znaju gotovo ništa o njoj. Sa Albertom je studirala i mnogo mu pomagala oko matematike. Bili su zanimljivi kao par, oboje su bili kreativci, pa me je interesovalo i to kakav je među njima bio odnos moći - ovako je Slavenka opisala motive da napiše biografski roman o Milevi, koja je bila najstarije dete svojih roditelja Miloša Marića i majke Marije (Ružić). Imala je mlađu sestru Zorku i brata Miloša. Na rođenju joj je iščašen kuk, a taj hendikep manifestovao se u kasnijim godinama, kad je počela da hramlje.

Bila je poslušno dete i kasnije veoma posvećena i talentovana učenica, pogotovo u predmetima poput matematike i fizike.
Osnovnu školu završila je u Rumi, 1886. godine upisuje žensku gimnaziju u Novom Sadu, ali kako u tadašnjoj Austrougarskoj devojkama nije bilo dozvoljeno više obrazovanje, prelazi u Kraljevsku malu realnu gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Školovaće se i u Šapcu, Zagrebu, da bi 1894. obrazovanje nastavila u Cirihu, jer je to bio jedan od retkih evropskih gradova koji je na fakultete primao i žene. Dve godine kasnije upisala je studije medicine, ali se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Bila je tek peta žena kojoj je to dopušteno.

- Otac je bio ključna figura u njenom životu. Da nije bilo njegove podrške, nikad ne bi otišla iz Novog Sada. Uložio je napor da izučava fiziku i pređe u Zagreb, a posle upiše Politehniku u Cirihu. Isto to je pružio i drugoj svojoj deci - smatra Slavenka.
Mileva sa 19 godina dolazi u Cirih, jedan od retkih evropskih gradova gde su žene mogle da studiraju. Tamo upoznaje kolegu Alberta Ajnštajna, koji je tri godine mlađi od nje, i s kojim radi zadatke, ali i često svira. Mileva je svirala klavir, dok je Ajnštajn svirao violinu. Ljubav je rođena.

- Mileva je bila izuzetno nadarena i strastvena naučnica. Bila je odlučna, temeljna, disciplinovana i organizovana i stremila ka zacrtanim ciljevima - ocenjuje naučnica Polin Ganjon, trenutno zaposlena u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje (CERN) u Švajcarskoj, koja se dugo bavila izučavanjem života Mileve Marić.

Zajednički rad

Nakon prve dve godine uspešnih studija, Mileva se ispisuje i odlazi u Hajdelberg, gde je kod nobelovca Filipa Lenarda slušala predavanja iz teorijske fizike. Tamo proučava fotoelektrični efekat, za koji će Albert kasnije dobiti Nobelovu nagradu.
Na početku studiranja, Mileva je ređala dobre ocene na fakultetu, međutim nije uspela da položi završne ispite (položila je pismeni deo, ali nikad usmeni). Ganjonova smatra da je seksizam odigrao značajnu ulogu u tome, pogotovo onda kad je pred kraj studija ostala trudna sa Albertom, vanbračno.

Ajnštajn nije želeo da se oženi njome dok ne pronađe posao. Iako je diplomirao 1900. godine, nije mogao da nađe zaposlenje, niti da nastavi akademsku karijeru.

- Bio je toliko ohol u ophođenju prema jednom profesoru da ga je on sprečio da napreduje na fakultetu - ocenjuje Ganjonova.
Otac druga s klase nalazi mu posao u Patentnom zavodu, dok je Mileva u Novom Sadu, gde je otišla da se porodi. Dobili su vanbračnu ćerku Liserl (Ljubicu), ali se ne zna šta je bilo s njom, da li je preminula ili je data na usvajanje. Brak između Mileve i Alberta sklopljen je 6. januara 1903. godine.

- Najveći šok bio joj je taj što je prvo žensko dete, rođeno pre braka, ostavila kod roditelja. Da li je ono posle usvojeno ili je umrlo, to je manje važno. Bio je to početak Milevinog psihičkog pada. Nakon što je rodila prvog sina, potpuno se posvetila detetu. A Albert je tek tada dobio posao i krenulo mu je. Počeo je da sarađuje s nekim novim mladim fizičarima - govorila je Slavenka za Kurir.

Mileva je 1910. rodila i drugog sina Eduarda, ali to nije spaslo njihovu vezu. Albert je još 1912. započeo vanbračnu vezu s rođakom Elzom Lovental. Njoj je 1913. pisao da je Mileva "neprijateljsko stvorenje bez humora". U drugom pismu je napisao: "Svoju ženu tretiram kao radnicu koju ne mogu da otpustim. Imam svoju spavaću sobu i izbegavam da budem sam s njom." Svojoj supruzi Milevi je 1914. napisao: "Odričeš se svakog ličnog odnosa sa mnom. Ne možeš da očekuješ od mene nikakvu nežnost i nećeš me optuživati ni za šta."

Albert 1914. godine dobija poziv da postane redovni profesor na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je prvo odbila da prati Alberta, jer je Elza živela u Berlinu. Ipak su se preselili, a Albert je od Mileve zahtevao poseban način ponašanja, poput tog da sme da mu odgovori samo kad joj se obrati.

Pred izbijanje Prvog svetskog rata Mileva se s decom vratila u Cirih. Albert je od nje 1916. godine zatražio razvod braka. Mileva se zbog toga razbolela pa je brigu o deci nakratko preuzela sestra Zorka.

Razlaz

Dve godine kasnije Mileva je pristala na razvod braka, ali se sa Albertom dogovorila da deo novca od Nobelove nagrade, za koju se šuškalo da će je dobiti, ustupi njoj, što je Albert i učinio po dobijanju nagrade 1922. godine. Iste godine umro je Milevin otac, a sestra Zorka je nakon dva moždana udara proglašena nesposobnom.

- Albert nije bio monstrum, nego muškarac tog vremena. Mileva je bila žena koja nije dozvolila da je iko ponižava. S dvoje dece i bez posla sela je u voz i otišla. Ali nije prekinula odnose s njim. Opet, Albertova druga žena Elza navijala je za svoje ćerke. On je slao Milevi novac za decu, i Nobelovu nagradu je dao za njihovo izdržavanje. Ipak, nije tim vraćao njoj svoj dug. Mileva je živela i dalje skromno od iznajmljivanja stanova i časova klavira. Brinula se za decu, a sebi je prebacivala da se više bori za bolesno dete nego za zdravo - kaže Drakulićeva.

Ona smatra da Mileva nema zasluženo mesto u istoriji.

- Marija Kiri joj je bila uzor. Fizičari misle da je ona radila s njim, ali da nema zasluge da bude koautor. Međutim, taj originalni rad iz 1905. godine "Anali fizike" je nestao, iako je jedan ruski naučnik video da je potpisan kao zajednički. Meni se čini da posle toga ona kao fizičarka nema nijedan rad. Nikad nije diplomirala, a tada, da biste nešto objavili, morali ste imati diplomu. Ne možemo sve da znamo, pa će neka pitanja uvek ostati otvorena - navodi književnica.

Istog mišljenja je i poznata naučnica. Savremena nauka ne priznaje Milevi Marić značajan doprinos fizici. Čak i oni koji veruju da je doprinela Ajnštajnovom radu, te da su njegove teorije plod njihovog zajedničkog rada, ne mogu da kažu šta je tačno bilo njena ideja, jer nema sačuvanih dokumenata koji bi to potvrdili.

Međutim, u 43 sačuvana pisma od onih koje su godinama razmenjivali često se pominju "naši radovi " i "naša teorija relativnog kretanja", "naše gledište" ili "naši članci".

Postoji mnogo dokaza koji govore da su radili zajedno, dodaje Ganjonova.

- Verujem da nikad nećemo moći da kažemo - Mileva je uradila ovo, Albert je uradio ono. Ali sam uverena, na osnovu svega što sam pročitala u vezi s njima, da su udruženim snagama radili, i to je prelep zajednički rad - navodi fizičarka.

Novac od nagrade

U ovu polemiku uključiće se i Milevin i Albertov sin Hans Albert, kasnije profesor hidraulike na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.
- On je potpisao da ima 23 rada za koja garantuje da su ih njegovi roditelji radili zajedno - tvrdi i istoričarka Anastasija Larvol.
Među njima je, dodaje, i članak za koji je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu - o fotoelektričnom efektu.

- Potpisivali su se kao Ajnštajn-Mariti i ima puno svedočenja koja to potvrđuju. Mariti je mađarski oblik prezimena Marić - dodaje ona.

Mileva je novac od nagrade iskoristila da se stambeno obezbedi, ali je veliki deo otišao na lečenje mlađeg sina Eduarda, koji je 1930. godine oboleo od šizofrenije. Usled širenja nacizma Albert i Elza izbegli su u SAD. Milevi je majka umrla 1935, sestra tri godine kasnije. Iste godine njen stariji sin Hans Albert sa svojom porodicom emigrirao je u SAD, dok Mileva ostaje u Cirihu sa Eduardom. Njegovo stanje bivalo je sve gore, a Milevi je pozlilo nakon jednog njegovog nasilnog napada. Ona je preminula 4. avgusta 1948. godine, a sahranjena je na groblju Nordhajm u Cirihu.

Mileva u Srbiji nije zaboravljena. Obnovljena je njena kuća u Rumi, a želja potomaka, porodice Ružić, jeste da joj se u rodnom Titelu i kući gde je rođena napravi spomen-soba i podigne spomenik. U Cirihu je to urađeno 2005. godine. Njena bista nalazi se ispred srednje škole koju je pohađala u Sremskoj Mitrovici, kao i u univerzitetskom kampusu u Novom Sadu. Srednja tehnička škola u Titelu nosi njeno ime, a Univerzitet u Novom Sadu od 1994. godine dodeljuje nagradu "Mileva Marić" najboljim studentima matematike. Zanimljivo je da je BBC uvrstio 2018. srpsku naučnicu među 100 žena u svetu koje su bile daleko zaslužnije od onoga što su im pripisali muževi, očevi ili muški rođaci.

Kako je opisivala Alberta Ajnštajna: Jednima biser, drugima školjka

Mileva je bila svesna svoje žrtve koju je napravila zbog porodice. Ona je jednom to sama najbolje opisala. U pismu najbližem prijatelju, kad je Albert postao poznat i počeo da je zanemaruje, napisala je:

- Šta da očekujemo od slave? Jedni dobiju biser, ostali školjku...

 AJNŠTAJN JE BIO SUJETAN, MILEVA GA JE UČINILA SLAVNIM