BITKA ZA ARKTIK I PUTOVANJE U NEPOZNATO: Ledena zavesa! Kurir specijal o neprocenjivom blagu koje leži ispod leda Severnog pola

Arktik, nekada smatran udaljenim i hladnim krajem sveta, postao je epicentar geopolitičkih napetosti u poslednjim decenijama. Klimatske promene koje uzrokuju otapanje leda, zajedno sa sve većim interesovanjem za prirodne resurse i strateške pomorske rute, stvorile su novo bojno polje za velike sile.

Od nafte do minerala

Arktik je približno površine Afrike i zauzima oko šest odsto Zemljine površine, ali raspolaže sa oko 13 procenta procenjenih netaknutih zaliha nafte i čak 30 odsto netaknutih rezervi prirodnog gasa. Procenjuje se da ukupno sadrži 22 procenta kompletnih zaliha nafte i gasa na Zemlji i retkih minerala u vrednosti od oko bilion dolara (1.000.000.000.000).
Prema podacima Američkog geološkog zavoda, naftom je ubedljivo najbogatiji Zapadni sibirski basen (132,57 milijardi barela nafte), a iza njega su Aljaska (72,77 milijardi), Istočni Barencov basen (61,76 milijardi) i Istočni grenlandski rascep (31,76 milijardi). Prema procenama iz 2020, čak 25 procenata ruskog BDP potiče iz regiona Arktika.

Osim nafte i gasa, Arktik je bogat i drugim mineralima. Jedan od najvrednijih resursa koji se nalazi u arktičkoj regiji su retki minerali, koji se koriste u proizvodnji naprednih tehnologija, poput baterija za električna vozila, elektronike, pa čak i u vojnim aplikacijama. Minerali poput litijuma, kobalta, nikla, zlata i srebra procenjuju se na milijarde dolara. Pored toga, Arktik je i izvor rudnog bogatstva, poput rude gvožđa, bakra i urana. Sa sve bržim otapanjem leda, pritisak na eksploataciju ovih resursa raste.

Pomorske rute

Topljenje leda potencijalno bi moglo da intenzivira trgovinu preko tri glavne rute: severne morske rute (NSR) blizu ruske obale, severozapadnog prolaza (NWP) preko Aljaske i Kanade i transpolarne morske rute (TSR) između prve dve, najbliže Severnom polu.
Arktički okean skraćuje trgovačke rute između 80 odsto vodećih industrijskih sila, što znači uštedu na gorivu, smanjene emisije ugljenika i brži transport robe, navodi u svojoj analizi tehnološki portal Nekst big fjučer. Inače, oko 90 odsto robe na globalnom nivou prevozi se brodovima.

Prema izveštaju ruske korporacije „Rosatom“, preko NSR je tokom 2024. prevezeno 37,6 miliona tona tovara, dok je 2023. taj broj bio 36,25 miliona tona. Obim tranzitnog transporta duž rute je povećan za 43 odsto i popeo se na 3,08 miliona tona, u poređenju sa 2,1 milionom tona u 2023.
Iako nije arktička sila, Kina je jako bitan investitor u NSR i koristi ovu rutu za trgovinu s Rusijom, ali i Evropom. Od 2018. je povezala svoju inicijativu „Pojas i put“ sa arktičkim ambicijama da se domogne energenata, retkih minerala i prava na ribarenje.

Bezbednosna pitanja

Dodatnu geopolitičku komplikaciju stvara to što Rusija ceo NSR smatra svojim teritorijalnim vodama, što SAD ne priznaju. Interesantno je i to da Kanada prihvata ruske tvrdnje, a Rusija zauzvrat njen suverenitet nad NWP, prenosi Euronjuz. EU i SAD sa svoje strane ne priznaju da je NWP u kanadskim vodama.

Ako bi Grenland prešao u američko vlasništvo, to bi dodatno iskomplikovalo već jako konfuzno pomorsko pravo i veliki broj sporova koji već postoje između zemalja.

Arktik je bio od vitalnog vojnog značaja za SAD i SSSR tokom Hladnog rata, između ostalog i zato što najkraća ruta za interkontinentalne balističke rakete ide upravo preko njega.

Rusija je od prve decenije ovog veka krenula u obnovu posle ekonomskog razaranja devedesetih godina prošlog veka i od 2005. drastično ojačala svoje vojno prisustvo gradnjom i obnovom više od 50 arktičih baza, modernizacijom Severne flote, razvojem hipersoničnih raketa, ali i stvaranjem velike flote ledolomaca. Iako je Arktik dosad bio relativno tih, bivši američki admiral Džejms Stavridis je još 2010. upozorio da bi ova zona nadmetanja mogla lako da se pretvori u zonu konflikta.

Vojna infrastruktura

Ruske vojne baze bile su koncentrisane oko Murmanske oblasti, ali su poslednjih godina izgrađene nove na dalekom severu. Na primer, ostrvo Vrangel, rt Šmit i ostrva Kotelni nalaze se odmah preko Beringovog moreuza, blizu Aljaske, a Rusija je tamo krenula da jača vojnu infrastrukturu.

Rusija trenutno ubedljivo vodi u oružanoj trci na Arktiku i po broju baza i po broju druge vojne opreme. Prema procenama četiri stručnjaka za Arktik iz NATO zemalja iz 2022, ovoj alijansi bi trebalo najmanje 10 godina da je sustigne, ako se posveti tom cilju.

- Arktik je trenutno mračna oblast na mapi. Tako je velik, a ima malo civilnih sistema za prismotru - rekao je tada za Rojters bivši vojni predstavnik Norveške pri NATO Ketil Olsen.

Pitufik, svemirska baza na Grenlandu, nekada zvana Tule, sa oko 200 vojnika, jedno je od ključnih američkih vojnih uporišta na dalekom severu. Američka vojska prvi put je stigla na Grenland tokom Drugog svetskog rata kako bi pomogla Danskoj u ratu protiv Nemačke, ali je takođe još tada bilo poznato da najveće ostrvo na svetu raspolaže ogromnim rezervama minerala kriolita, koji je ključan za proizvodnju aluminijuma.

Automatski, završetkom tog rata počeo je Hladni rat, a Danska je iselila nekoliko stotina meštana sela Kanak kako bi SAD napravile ogromnu vazduhoplovnu bazu, sa više od 10.000 trupa i pomoćnog osoblja, koju su koristili strateški bombarderi i izviđački avioni. Tamo je smeštena moćna radarska stanica za rano upozoravanje na balističke rakete i objekte u svemiru koja pokriva praktično celu rusku severnu obalu sa izuzetkom Čukotke i Kamčatke.

Zanimljivo je i da su američki vojnici u Pitufiku prošli „obuku za raznolikost i osetljivost“ radi boljeg odnosa sa lokalnim stanovništvom, kog praktično nema nigde u blizini. Važan aspekt projekcije moći na Arktiku je i flota ledolomaca, gde Rusija ima apsolutnu dominaciju. Naime, Rusija poseduje 42 ledolomca, od čega je osam na nuklearni pogon (poslednji je „Jakutija“, porinut 30. decembra prošle godine), a neki mogu da nose krstareće i balističke rakete.

Nijedna druga zemlja nema nuklearne niti teško naoružane ledolomce, a SAD na papiru raspolažu sa samo dva obična ledolomca, s tim da se jedan zapalio prošle godine. Međutim, SAD, Kanada i Finska planiraju da do 2030. sagrade 90 ledolomaca, čime bi, ako ostvare tu ambiciju, ubedljivo preuzele primat nad Rusijom.

„Projekat 23550“

Sa svoje strane, Rusija gradi flotu plovila „Projekat 23550“, koji su zapravo korvete ledolomci. Prvi je porinut „Ivan Papanin“ 2019. u Sankt Peterburgu i raspolaže kontejnerima za krstareće rakete. Ovaj brod se još testira, s planovima da mu se poveća vatrena moć.
Prošlog leta je snimljen kako izlazi iz luke pomoću dva remorkera, a ruska agencija TASS je tada pisala kako je posada završila specijalni program obuke za upotrebu opreme i naoružanja u arktičkim uslovima.

Drugi brod iz klase „Projekta 23550“ je „Nikolaj Zubov“, koji je porinut krajem decembra prošle godine takođe u Sankt Peterburgu.
Osim što će se koristiti za patroliranje i probijanje leda, navodi se da će plovila „Projekta 23550“ imati sekundarnu sposobnost da tegle i budu pratnja brodovima u naučnoistraživačkim misijama.

„Nikolaj Zubov“ je dimenzija 114,5 sa 20 metara, težak je 9.000 tona i moći će probija led debljine 1,7 metara. Ima mogućnost da primi jedan helikopter, kao i hoverkraft (amfibiju) iz „Projekta 23321“ i dva brza čamca „Projekta 03160“ za presretanje i ukrcavanje. Naoružanje će uključivati pomorski top kalibra 76 mm, rakete „kalibar“ i rakete zemlja-vazduh.
***
I zato je Trampov predlog za kupovinu Grenlanda samo vrh ledenog brega u jednoj od najkompleksnijih geopolitičkih borbi ovog veka. U narednim godinama, kako se resursi budu smanjivali i rute otvarale, borba za Arktik samo će se pojačavati.

Ivan Čorbić