IMPERATOR PE­T­AR I VELIKI: Vo­leo je Ru­si­ju do be­sve­sti, a Ru­se mu­čio ka­ko bi je uči­nio boljom

Petar I Aleksejevič Romanov, poznatiji kao Petar Veliki, bio je jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Rusije. Rođen 9. juna 1672. godine u Moskvi, on je u velikoj meri oblikovao sudbinu svoje zemlje, postavljajući temelje za njen razvoj kao velike evropske sile. Njegov život i vladavina obeleženi su dubokim reformama koje su imale dugoročne posledice na politiku, društvo, ekonomiju i vojsku Rusije. Petar je bio poznat po tome što je Rusiju pomerio prema modernizaciji, usmeravajući je ka zapadnoj Evropi, dok je istovremeno vodio niz ratova koji su oblikovali njenu teritoriju. Takođe, bio je osnivač Sankt Peterburga, grada koji je simbolizovao njegovu ambiciju da Rusiju stavi na mapu evropskih velikih sila.

Petar je odrastao u Rusiji koja je bila duboko podeljena između tradicionalnih vrednosti i neophodnosti za modernizaciju. Upravo iz tih kontradiktornih okolnosti razvio je svoju želju za reformama, koje će kasnije postati karakteristične za njegovu vladavinu.

Obilazak Evrope

Jedan od ključnih trenutaka u životu Petra Prvog bio je njegov put u Holandiju 1697. godine. Odlazak u inostranstvo imao je za cilj da se upozna s tehničkim, industrijskim i vojnim dostignućima evropskih zemalja, posebno Holandije, koja je bila predvodnik u oblasti pomorskih i industrijskih inovacija.

Petar je tokom svog boravka u Holandiji radio kao tesar i stolar u brodogradilištima i učio o brodogradnji, vođenju flote i modernizaciji vojnih snaga. Na tom putu je stekao ne samo praktične veštine već i novo shvatanje o važnosti modernizacije, nauke i tehnologije za budućnost Rusije. Petar je shvatio da je za stvaranje snažne pomorske sile, koja je bila ključna za širenje ruskog uticaja, potrebno ulaganje u obrazovanje i tehnološki napredak. Petar Prvi je bio začetnik velikih reformi koje su promenile lik Rusije. Najvažniji aspekt njegovih reformi bio je pokušaj modernizacije države, vojske, crkve i društva, na način koji je bio u skladu sa evropskim normama tog vremena. Reformama je Petar želeo da stvori moćnu, centralizovanu monarhiju, koja bi Rusiju izdigla izvan granica tradicionalnog društva i učinila je konkurentnom u odnosu na evropske sile.

Najveći uspeh Petrovih reformi ostvario se u oblasti vojske i mornarice. Nakon što je boravio u Holandiji i Engleskoj, Petar je odlučio da stvori modernu flotu koja će omogućiti Rusiji da postane pomorska sila. Petrov trud u ovoj oblasti krunisan je stvaranjem brodogradilišta i vojnih škola koje su obučavale pomorce i oficire.

Vojna reforma

Petar je takođe modernizovao vojnu organizaciju, uveo evropske taktike i obuku vojnika prema zapadnim modelima, te je stvorio armiju koja je bila daleko efikasnija u ratovima koje je vodio.

Petar je izvršio i centralizaciju vlasti, jačajući ulogu cara kao apsolutnog vladara. Stvorio je savet ministara, reorganizovao vojnu i građansku administraciju, uveo nove poreze i nastojao da upravlja Rusijom efikasnije nego pre. Takođe je osnovao mnoge institucije koje su omogućile obrazovanje i razvoj nauke, kao što je Akademija nauka u Sankt Peterburgu.

Jedan od najvažnijih, ali i kontroverznih poteza bio je Petrov odnos prema pravoslavnoj crkvi. On je smanjio uticaj crkve na državne poslove, a najpoznatiji korak bilo je ukidanje patrijaršije, čime je crkva potpala pod direktni nadzor cara.

Jedan od najvećih poduhvata Petra Prvog bio je osnivanje i izgradnja grada Sankt Peterburga. Petar je želeo da stvori novu prestonicu koja bi simbolizovala modernizaciju Rusije i njenu orijentaciju ka zapadnoj Evropi. Grad je bio smešten na obali Baltičkog mora, što je omogućilo Rusiji da uspostavi pomorski trgovački i strateški centar.

Sankt Peterburg je bio ambiciozan projekat, a sama gradnja grada trajala je decenijama. Petar je angažovao mnoge evropske arhitekte i radnike, a mnogi su radili u izuzetno teškim uslovima. Grad je postao simbol ruskog napretka, a do danas je jedan od najvažnijih centara kulture i nauke u Rusiji.

Širenje carstva

Petar Veliki je bio i vojni lider koji je vodio Rusiju kroz niz velikih ratova. Najvažniji od njih bio je Veliki severni rat (1700-1721) protiv Švedske, iz kojeg je Rusija izašla kao pobednik i stekla kontrolu nad baltičkim područjem. Pobedama u ovom ratu Petar je omogućio Rusiji da postane regionalna sila i značajan faktor u evropskoj politici.

Petar je takođe vodio ratove protiv Turske i Persije, u kojima je Rusija stekla nove teritorijalne dobitke, naročito u Kavkazu i na Crnom moru. Ratovi koje je vodio omogućili su širenje carstva i učvršćivanje njegove pozicije kao evropske sile.

Petar je bio dvostruka ličnost - s jedne strane, bio je veliki reformator i osnivač nove Rusije, a s druge strane, bio je poznat po svojim ličnim strastima i često impulsivnom ponašanju. Bio strastveni lovac i zaljubljenik u prirodu. Njegov karakter je bio čvrst, a često je bio opisivan kao harizmatičan, energičan i spreman da preduzme velike rizike. Ipak, njegova nemilosrdnost prema neprijateljima, kao i njegov autoritarni stil vladavine često su izazivali kritike.

Proćerdavši sve svoje zdravlje na orgije, Petar je jedva doživeo 53 godine i umro je u strašnim mukama 8. februara 1725. u Zimskom

DRUŠTVENE I DRŽAVNE REFORME
Zabrana nošenja brade

Petar Veliki je znatno menjao i društvene norme. Uveo je obaveznu zapadnu odeću i brade su bile zabranjene za plemiće, što je simbolizovalo njegovu želju da Rusija postane deo evropskog kulturnog kruga. Takođe, uvedene su promene u obrazovnom sistemu, stvoreni su prvi univerziteti, a i svi administrativni poslovi počeli su da se obavljaju na latinskom i francuskom jeziku.

BAHANALIJE PO EVROPI

Delio žene s kraljevima i generalima

Već u detinjstvu Petar I Veliki se u nemačkoj četvrti u Moskvi upoznao s čarima evropskih kurtizana, istovremeno upijajući sve ono korisno sa Zapada što će ugraditi u svoje carstvo, ali i deleći ljubavnice sa svojim budućim generalima i evropskim kraljevima. Nije mnogo mario za poreklo svojih ljubavnica i saradnika, a nije ga baš bilo ni briga. Jedna od prvih bila mu je Ana Mons, bivša ljubavnica njegovog švajcarskog generala Leforta. Divlje zabave na Pijanom sinodu, na kojima su svi učesnici imali nadimak s dodatkom „huj“ (ruska reč za muški polni organ), trajale su od podneva do zore idućeg dana, a često završavale i na moskovskim ulicama, kad bi veselu družbu pratili i patuljci, crni Nubijci, francuski div Nikolaj Žigant. Kola bi im vukli guske, svinje i medvedi.

Na putovanju po Evropi, na koje se Petar Veliki otisnuo anonimno pod imenom Petar Mihailov, pratile su ga brojne ljubavne avanture, ali čim je došao u Englesku, osvojio je glumicu Laticiju Kros. Zato nije ni trepnuo kad ga je ugostio poljski kralj Fridrih Avgust II Jaki. Poznat je bio po svojoj nezajažljivoj erotomaniji, pa su mu istoričari izbrojali 354 vanbračne dece, a u krugu zavođenja, ne znajući, zaveo je i vlastitu ćerku. Avgust II je imao običaj da uvede gosta u svoju odaju, a zatim da strgne zavese s kreveta na kojem bi ležala neka gola lepotica. Petar Veliki nije ni trepnuo.

Iako stalno okružen ljubavnicama i divljim zabavama nazvanim „katedrale“ (učesnici su bili obučeni u odore katoličke i pravoslavne odore, prim. aut.), njegova druga odabranica bila je litvanska pralja Marta Skavronska, koja se uspela do trona kao Katarina I. Ona je bila žena švedskog vojnika poginulog u ratu, pa ju je za sluškinju i ljubavnicu uzeo jedan od Petrovih generala. Od njega ju je preuzeo „knez od pita“ Aleksandar Menjšikov, Petrov prijatelj iz detinjstva i jedan od najpouzdanijih ljudi, koji je dogurao do položaja najbogatijeg čoveka Rusije. Marta je postala ljubavnica, a ubrzo i žena Petra I Velikog. Svoju prvu ženu Jevdokiju Lopuhinu prisilio je da ode u samostan.

Iako je seksualni život Marte i Petra Velikog u najmanju ruku bio živopisan - rodila mu je 12 dece, od kojih je samo dvoje doživelo odraslo doba - o čemu svedoči i njihova prepiska, u kojoj mu Marta govori „kako je njegov čamac spreman za veslanje“.

Njihov odnos bio je više nego poseban, pa je Petar svoje ljubavnice nalazio u krugu njenih prijateljica - poput Marije Čerkaske ili Marije Matejeve. Ipak, osim Marte, većina Petrovih ljubavnica nije mogla očekivati nikakve povlastice nakon valjanja po krevetu s carem. Međutim, jednu od bivših ljubavnica, Meri Hamilton, dvorsku damu iz Škotske, bez milosti je osudio na odsecanje glave zbog tri pobačaja.

SAVA VLADISLAVIĆ RAGUZINSKI
Srpski plemić na dvoru ruskog cara kome je Vivaldi posvetio operu

Sava Vladislavić Raguzinski (1668-1738) bio je dubrovački diplomata, trgovac i pisac. Rođen u Hercegovini, u porodici srpskog porekla, Sava je stekao obrazovanje u Dubrovniku, koji je tada bio važan trgovački centar i diplomatski čvor na Jadranu. Zbog svojih sposobnosti postao je istaknuti predstavnik ruskih interesa u Evropi.

Saradnja između Save Vladislavića i Petra Velikog počela je početkom 18. veka, kada je Sava postao jedan od ključnih ruskih diplomata u Evropi. Njegova uloga bila je posebno važna u kontekstu ruske težnje za proširenjem trgovinskih i političkih veza s Balkanom i Sredozemljem. Sava Vladislavić je bio poslanik Petra Velikog u više evropskih zemalja, uključujući Veneciju, Austriju i Osmansko carstvo. Njegov zadatak bio je da sklapa saveze i pregovara o trgovinskim sporazumima u korist Rusije. Jedna od najpoznatijih misija bila je pregovaranje o miru sa Osmanskim carstvom, što je dovelo do potpisivanja Požarevačkog mira 1718. godine, koji je omogućio Rusiji dalje širenje prema jugu.

Preveo je brojne knjige s latinskog i italijanskog na ruski, doprinoseći kulturnoj razmeni između Rusije i Evrope. Takođe je bio zaslužan za donošenje brojnih umetničkih dela i knjiga u Rusiju, što je doprinelo razvoju ruskog prosvetiteljstva.
Bio je mecena mnogim umetnicima, a jedan od najvećih baroknih kompozitora i njegov savremenik - Antonio Vivaldi, posvetio mu je jednu od opera.

- Kome bi moglo ostati skriveno da se Vaša ekselencija plemenitošću duha, mudrošću uma i lakoćom ophođenja, sa najdelikatnijim i najvažnijim intrigama kneževa, tako mudro nosila, a da je Vaše ime s velikim razlogom svuda tako ugledno postalo - napisao je Vivaldi Raguzinskom u znak zahvalnosti za pomoć i podršku. Opera „Istina u iskušenju“ prvi put je izvedena u jesen 1720, dok je trajala Savina misija o potpisivanju konkordata Rusije s papom u Rimu.

Sava Vladislavić je nastavio da služi Rusiji sve do svoje smrti 1738. godine.

OBIČAJ
Smotra nevesta 

Ruska carica Natalija Nariškina rodila se u Moskvi, a dobila je stvarnu vlast u Rusiji kao udovica u vreme kad je njen sin Petar još bio maloletan.

Bila je kći ruskog plemića Kirila Nariškina, a po svojoj godini rođenja (1651) bila je savremenica francuskog kralja Luja XIV i engleskog naučnika Isaka Njutna. Budući da je boravila u moskovskim visokim krugovima, već ju je u mladosti zapazio ruski car Aleksej I, stariji od nje čak 22 godine. Budući da je caru upravo bila preminula prva supruga, tražio je mladu, a izbor je pao na Nataliju. Navodno su ruski carevi mlade birali na svečanostima zvanim „smotra nevesta“. Pritom bi mlade pripadnice aristokratskih porodica sređene došle na „smotru“ pred cara, koji bi imao pravo da ih bira. Natalija Nariškina navodno se isticala svojom lepotom, pa se car oženio njom. U trenutku venčanja njoj je bilo 19 godina, a caru 41.

Budućeg cara Petra Velikog rodila je 1672. godine. Aleksej I preminuo je već 1676. godine i usledilo je nestabilno razdoblje. Ipak, Petar Veliki uspeo je s vremenom doći na vlast, s time da je upravo njegova majka Natalija imala glavni položaj na dvoru. Nažalost, preminula je već 1694, u 42. godini. U trenutku majčine smrti Petar je imao 21 godinu.

Ivan Čorbić