JOSIP BROZ TITO I NJEGOVE ŽENE: Morale su biti device, imao je pet velikih ljubavi, a umro je potpuno sam

O ljubavnom životu Josipa Broza Tita ispisane su stotine bajki. Neke su bile zasnovane na tračevima, druge na idolatriji, treće su bile plod čiste fantazije. Pre nekoliko nedelja "Vukotić medija" objavila je knjigu "Titove ljubavi" Borisa Rašete koja govori o njemu i njegovim ljubavima i brakovima - onakvim kakvi su bili, ili kako su ih videli akteri i svedoci.

- Što je s Jugoslavijom?

- Nema više Jugoslavije! - odgovorio je Tito.

- A što je s partijom?

- Nema više ni partije.

I zaista, u suton života Broz ne samo da je ostao bez onog što je stvorio već je ostao i bez žene i bez prijatelja. Bio je potpuno usamljen. U svom redovnom zaključnom izveštaju za 1978. godinu britanski ambasador javlja šefovima u Londonu:

- Tito je potpuno sam! Njegova usamljenost je bila vidljiva i na proslavi 35-godišnjice bitke na Neretvi. Pored njega, na ovoj velikoj svečanosti nije bilo nikoga od njegovih najbližih saboraca. Samo aktuelni funkcioneri. Koča Popović je odavno bio u njegovoj nemilosti. Nije bilo ni Peke Dapčevića, legendarnog komandanta Druge proleterske divizije. Usred govora Tito je glasno upitao

- Zašto ovde nema Peke Dapčevića? Smesta mu pošaljite helikopter. To su i uradili, ali Peko je odbio da dođe.

Tito je inače bio čovek jakih strasti u hrani i piću, u ljubavi i mržnji, u donošenju značajnih odluka i u odnosima u porodici, sa saradnicima i osobljem.

- Tito zna u potpunosti da uživa u životu - napisao je Dobrica Ćosić posle zajedničkog putovanja na „Galebu“, kada su 1961. obilazili afričke zemlje.

- Taj čovek se ne odriče nijednog zadovoljstva. Ni u čemu nije asketa. A u prvom redu ne u strasti za vlašću - dodao je veliki pisac.

Tito sa lepim ženama

Ženio se tri puta, a imao je i dve žene s kojima je živeo u vanbračnoj zajednici. Prvi put se oženio Pelagijom Denisovom Belousovom, i to u pravoslavnoj crkvi, zbog čega je, naravno, prešao u pravoslavlje, 1918. godine. Pelagija je bila lepa devojka, kao, uostalom, i sve Titove žene. U jednoj od svojih ispovesti Tito će reći:

- Svaka od mojih žena bila je u vreme kada sam ju upoznao devica i naivna ovčica. U braku se svaka pretvorila u lavicu, jer sam cenio i poštovao njihovu osobnost. Kada su lavice počele gristi, morao sam ih krotiti, što je prilično teško i dovodilo je do mnogih nesporazuma.

Ko je bila Pelagija

- Tito je bio smeo, domišljat čovek brzih rešenja, koji nikad nije gubio optimizam - kazala je Pelagija Belousova istoričaru Ivanu Očaku, prvom istraživaču koji je uspeo da dođe do nje.

Krajem 1917. Tito je otišao u selo Mihajlovku, 70 kilometara od Omska. Zaposlio se kao mašinista na parnoj vršalici. Vrlo brzo - to će mu posvuda lako polaziti za rukom - stekao je simpatije ljudi. Seljaci su ga voleli i čuvali i zato jer im je kao mašinista bio potreban. Jedna će se simpatija pokazati sudbinskom. Mladi begunac je u leto 1917. stekao naklonost trinaestogodišnje Pelagije Polke Belousove, koja ga je u porodičnoj kući neko vreme skrivala od „belih“. Detalji o početku romanse nisu poznati.

- Ne znamo gde su se i kako upoznali Pelagija Belousova i Josip Broz. O tome nikada nisu pričali ni on ni ona. Oni koji su Polku poznavali posle nisu mogli da se slože čak ni o veoma jednostavnoj činjenici da li je bila plavokosa ili crnokosa - piše Miro Simčić u knjizi „Žene u Titovoj seni“. Znamo ipak da je „bila tako lepa da su se ljudi na ulici okretali za njom“.

O Pelagiji su s Titom smeli da pričaju samo malobrojni prisni prijatelji, Miroslav Krleža i Josip Kopinič.

Zašto je Pelagija bila tabu

O Polkinoj porodici, njenim roditeljima i braći ne postoje poznati dokumenti. Iz šturih podataka koje je na zahtev sovjetskih vlasti o sebi ispisala 1932. saznajemo da je Pelagija Denisova Broz seljačkog porekla i da je rođena 1904. godine u selu Mihajlovka u Akmolinskoj oblasti, srez Omsk. Njeni roditelji bili su vlasnici kuće i nešto zemlje. Kada su se upoznali, on je imao 25, a ona tek 13 godina. Tito je tih burnih i prevratničkih ratnih godina često menjao mesto boravka, pokušavajući spase živu glavu.

Lucija je bila najveća Brozova tajna ljubav

Nakon razlaza tridesetih godina prošlog veka s Pelagijom, koja mu je rodila sina Žarka, nikada je nije pominjao niti je pokušavao da uspostavi kontakt s njom. Jedino joj je obezbedio penziju za predratni revolucionarni rad. Preminula je u aprilu 1968. godine.

Tito se ubrzo oženio dvadesetdvogodišnjom Nemicom Elzom Johanom Kenig, koja je pod pseudonimom Lucija Bauer radila u Kominterni kao montažerka radio-aparata i živela u čuvenom hotelu „Luks“. Njihov brak bio je kratkotrajan. Tito je po zadatku otišao u Pariz i Jugoslaviju, a u jesen 1937. godine NKVD je Luciju Bauer optužio da radi za Gestapo. U decembru iste godine bila je streljana.

- Moja malena, poći ćeš sa mnom u Pariz, a ja ću ti sve srediti - pisao Josip Broz pisao Elzi Johani Kenig.

- Elza je bila jako zaljubljena u Tita - kaže Joža Pirjevec.

Bila je 22 godine mlađa od Tita. To je prosečna razlika između njega i svih njegovih žena - Pelagije, Elze, Herte, Davorjanke, Jovanke.

Tito nikad nije bio sa ženom svoje dobi ili starijom od sebe. Zanimljivo je da među njegovim ženama nijedna nije bila Hrvatica.

Dok je boravio u Moskvi, Tito je neko vreme bio u vezi i sa Canom Babović. Iako je njihova ljubav bila kratkog daha, ostali su u prijateljskim odnosima do kraja njenog života.

Herta Has jedina je odbila njegova udvaranja, ali...

Treća Titova životna saputnica bila je Herta Has, studentkinja ekonomije iz Maribora, rođena 1914. godine u Slovenskoj Bistrici. Ova zgodna, elegantna i inteligentna žena bila je izuzetno posvećena partiji. Govorila je više jezika i s lakoćom je, i pre i tokom rata, obavljala najzahtevnije partijske zadatke.

- Prvi susret s njim nije na mene ostavio neki poseban utisak - prisećala se Herta. Doživela ga je kao kicoša, kakvih je u partiji čak i u to doba bilo mnogo. Takav je bio i prvi čovek KPJ Milan Gorkić. Podsećao je na Velikog Getsbija. A Tito, sa svojim panama šeširom, još i više. Herti se to nije dopalo.

- Bio mi je nekako suviše elegantan. Nosio je sjajno odelo, izvrstan šešir, elegantne cipele. Rekla sam: „Aha, još jedan od onih koji troše partijske pare“ - priznala je, a potom otkrila detalj koji joj je najviše zasmetao.

- Pušio je najskuplje cigarete, „moravu“. Pomislila sam: Drugovi skupljaju partijsku pomoć, a on puši „moravu“.

Nakon nekoliko dana promenila je mišljenje i rodila se ljubav, ali je strast brzo i prestala. Do konačnog razlaza između Herte i Tita došlo je u prvim godinama nakon izbijanja rata u Jugoslaviji. Posle se nastanila u Beogradu, gde se udala i rodila dvoje dece. Prema Titu je zadržala suzdržan, ali dostojanstven stav, nikada ne zaboravljajući da je on otac njenog prvorođenog sina Aleksandra Miše Broza.

Sekretarica Zdenka bila prva ljubav Jova Kapičića

Najveća ljubav Josipa Broza Tita je bez sumnje bila Davorjanka Paunović Zdenka. O njoj je Tito govorio:
- Nadimak sam joj dao po studencu koji predstavlja nepresušan izvor bistre i hladne vode. Obično izvire ispod kakvog kamena i čoveka usrećuje već pogled na njega. A Zdenka je bila neiscrpan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti. Bila mi je izvor inspiracije i telesnog zadovoljstva.

Davorjanka se s Titom upoznala u kući Stele i Josipa Kopiniča Vazduha, kod kojih je bila na radiotelegrafskom obučavanju kako bi stekla veštine potrebne za komunikaciju s Moskvom. Kada je Broz prešao u Beograd, već su bili u bliskoj vezi. Tokom celog rata nisu se razdvajali.

Iako je bila Titova sekretarica, niko iz njegovog okruženja je nije voleo. Tvrdili su da je bila „živčana paničarka“, da se ponašala agresivno i bahato. O njoj je njen prvi momak general Jovo Kapičić i pred smrt govorio:

- Imala je takav osmeh, takve oči, koje nikako ne mogu zaboraviti.

O Davorjanki se u Jugoslaviji nije mnogo govorilo niti znalo. Rođena je 1921, a umrla 1946. godine na Golniku kod Kranja, gde ju je Tito poslao u nadi da će se tamo izlečiti od tuberkuloze. Imala je samo 27 godina. Sahranjena je na Belom dvoru, ali Tito, kako su tvrdili njeni roditelji, nije prisustvovao Davorjankinoj sahrani, niti je ikada stavio cveće na njen grob.

Hroničari Titovog ljubavnog života dalje navode da se zaljubio u Zinku Kunc, svetski poznatu opersku pevačicu. Govorilo se da je bila žena blistave lepote i kraljevskog držanja. Međutim, svetska diva nije podlegla čarima Maršala i svoju ljubav je poklonila generalu Ljubomiru Iliću, proslavljenom španskom borcu.

Jovanka poslata po naredbi, pa oterana

Nakon odbijanja Herte Has i Zinke Kunc, Tito je utehu pronašao u domaćici njegove rezidencije Jovanki Budisavljević. Prema svim relevantnim dokumentima, drugaricu Jovanku u Titovo okruženje doveo je Ivo Krajačić Stevo, prema principu „neka priroda uradi svoje“. Inače, Stevo Krajačić je do kraja života ostao rezident sovjetske tajne službe.

- Bliskost između Tita i Jovanke uspostavila se, najverovatnije, već 1946. godine, pošto pre Tita Jovanka nije imala ljubavnika - piše Đilas.

To je neobično, ali moguće. Devojka je imala samo 17 godina kad je počeo rat. A u partizanima nije bilo mogućnosti za ljubav, osim kad je bila reč o drugu Titu. Jovanka je 1946. godine bila u 23. godini. Rođena je 1923. godine. Tito je bio u 55. godini.

- Mnogi sada pokušavaju da naprave neku misteriju oko tog mog dolaska u Titovu službu. Te doveo je ovaj, te doveo je onaj. A u tome nema ni trunke istine. Samo laži. Samo se laže i izmišlja - rekla je Jovanka Žarku Jokanoviću, pa nastavila:

Tito i Jovanka i njihov život 

- Ovako je to bilo. Sve se događalo krajem 1945. godine. Ja sam u to vreme u Nišu bila u službi u štabu Prve armije. To je meni bilo u rasporedu vojnome. I tamo u Nišu, kao oficirkinja, određena sam da idem na službu u Beograd, da vodim Beli dvor. Da budem upravnica dvora, kuće u kojoj je Tito živeo. Tako su mi rekli. I da se tamo javim Mitru Bakiću, koji je bio glavni sekretar kod Tita. Mene je tu, iskrena da budem, uhvatila panika. Kakva ću ja to upravnica biti kad o tome poslu ništa znala nisam? Ali to je meni sada bila vojna naredba i ja sam to morala poštovati, i tu druge nije bilo.

Tajne službe sklonile su je od Tita, što je prikazala i serija „Jovanka Broz“. Nije bila s njim kad je umirao u Ljubljani, ali nisu mogli da joj zabrane da bude na njegovoj sahrani.

- Njena žrtva za Tita je bila potpuna. Od samog početka se stavila njemu u službu kao neko ko je posvećen, kao opatica koja se posveti svojoj religiji. Amortizovala svaki udarac koji je bio namenjen njemu. I onda je glumila da je mnogo jača nego što je bila. Delovala je kao kremen-kamen, kao žena-stena. I to se posle zloupotrebljavalo - rekla je njena sestra Nada.

Umrla je u 89. godini, 20. oktobra 2013, u 11.45 u beogradskom Urgentnom centru. Kao udovica je provela pune 33 godine. Jovanka Broz počiva pored svoje životne ljubavi, čoveka svoje sudbine Josipa Broza, ne u istoj grobnici - on ju je smatrao pretesnom za bilo koga osim za sebe - nego pored.

Nema sumnje da joj i ta pozicija odgovara. Ona je i u večnosti pobočnica svog voljenog Tita, ovim rečima završava svoju knjigu Boris Bereta.

 Šta o Titu kaže njegov unuk