Srbi raseljeni iz Đakovice, ali i vernici iz različitih sredina, prisustvovali su danas obeležavanju hramovne slave u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice i iz grada iz koga su 1999. godine proterani, poručili su da ne odustaju od povratka u rodno mesto.
Za Srbe koji su iz Đakovice proterani 1999. godine dolazak u rodni, ali više od 25 godina "zabranjeni grad", ima posebnu emociju.
Violeta Stefanović, rođena Đakovčanka, uverena je da će se Srbi vratiti u ovaj grad.
"Osećaj se ne može opisati rečima, to treba doživeti. Samo treba imati strpljenja, biće nas mnogo više. Samo polako, da ljudi malo skupe hrabrosti. Pomešana su osećanja, neko još ne može da sakupi snage, da dođe, ali biće nas. Ajde da razmišljamo o budućnosti, o lepim danima, i o tome da ćemo dolaziti ovde, a možda se i vratiti, ako ne mi, bar neka naša generacija, naši unučići, ako ništa drugo. Neko će se sigurno vratiti", rekla je Stefanović.
Nataša Prentić domaćica je slave u gradu iz koga je 1999. godine izbegla.
"Rođena sam ovde i odrastala, živela do 1999. godine. Osećanja su pomešana. Velika je radost doći ovde i biti sa dragim ljudima koji takođe ne žive ovde kao ja, ali s druge strane, i velika je tuga, jer ovo je grad u kome, osim naše Dragice, nema više Srba", rekla je Prentić.
Brat igumanije Joanikije Radoš Glidžić došao je iz Trstenika kako bi za praznik bio u Đakovici. Poručuje da je došao na "kapiju pravoslavlja".
"Prelepo je, utisci su lepi, osećam se ispunjenim, drago mi je što sam došao", rekao je Glidžić.
Jelena Perenčević iz Lipljana kaže da je biti na današnji dan u Đakovici neopisivo.
"Moja sestra je prošle godine uzela kolač pa smo tim povodom ovde na slavi. Svaki put kada kada sam ovde i kada dođem osećaj je poseban", rekla je Perenčević.
Liturgijji u Đakovici prisustvovala je pomoćnica direktora Kanclarije za KiM Milena Parlić koja čestitala svim pravoslavnim vernicima praznik uz želju da se iz godine u godinu okupljaju u što većem broju.
"Danas smo ovde, okruženi zidinama manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, ali isto tako i na ovom parčetu raja na zemlji okruženi mirisom sveća, ljubavlju naših Đakovčana, dečijom grajom, grajom ovih ljudi koji su se danas okupili ovde u njihovoj Đakovici, obeležavamo ovaj veliki praznik. Veliki broj Đakovčana je danas ovde sa nama. Ja sam ovde da našoj mati Joanikiji, koja je čuvar Đakovčana, u ovoj ovde svetinji, koja je čuvar ovog ognjišta, u ime direktora Kancelarije za KiM čestitam ovaj veliki praznik, da čestitam ovim divnim ljudima koji su se okupili u svom gradu iz koga su silom proterani, a koji se, opet, svake godine okupljaju ovde na ove velike praznike", rekla je Parlić.
Ona je istakla da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju nastaviti da pomaže ljude u raseljeništvu, jer je kako je rekla, mnogo važno je da se u obesrbljenim sredinama, u onim sredinama odakle su Srbi silom proterani - okupljaju.
"Dokle god postoji srpska ruka koja pali sveću, dokle god postoji naša ruka koja okreće slavski kolač, gde su molitvena usta koja molitveno pevaju, dotle su te sredine naše bile i ostaće. Ne samo bratstvo Eparhije raško- prizrenske, Srbi u raseljeništvu, i ovaj narod koji danas pali sveće za sve one koji nisu mogli da budu danas ovde, za sve one koji su duhom svojim uz svoju braću i sestre, svoje prijatelje, a nisu mogli da prisustvuju ovde, svakim damarom žive za svoj voljeni grad, za svoju Đakovicu. Odavde, iz naše Đakovice, želim da svim pravoslavnim vernicima na Kosovu i Metohiji i gde se širom proslavlja u svim srpskim sredinama čestitam ovaj veliki praznik sa željom da se svake godine okupljamo u što većem broju", istakla je Parlić.
Liturgiju u hramu Uspenja Presvete Bogorodice služilo je bratstvo manastira Visoki Dečani kao i sveštenik iz Goraždevca Nenad Našpalić.
Stara crkva Uspenja Presvete Bogorodice spaljena je za vreme Martovskog pogroma 2004. godine. Obnova hrama završena je 2011. godine kada je i crkveni kompleks proglašen manastirom Uspenja Presvete Bogorodice.
Velika Gospojina obeležena u selu Leposaviću u prisustvu velikog broja meštana
Seoska slava Uspenje Presvete Bogorodice, poznatije kao Velika Gospojina, obeležena je u selu Leposaviću. Obeležavanju praznika u ovom selu na severu Kosova prisustvovao je veliki broj vernika, a svetu Liturgiju služio je jerej Milutin Popadić.
Temelji crkve koja je pozvećena današnjem velikom prazniku datiraju iz 14. veka, a osveštani su 2018.godine. Crkva je podignuta i obnovljena 2020.godine kada je i osvećena.
Nakon pričešća vernika i litija - krsnog hoda oko crkve, presečen je slavski kolač, a ovogodišnji domaćini Dušan Milanović, Ilija i Nikola Nedeljković predali su deo kolača domaćinima Marku i Mikanu Milojević i Ivanki Pejanović za sledeću godinu.
Jedan od trojice domaćina Nikola Nedeljković, čestitao je meštanima seosku slavu i pozvao da se u što većem broju okupljaju oko crkve.
"Danas je veliki dan za naše selo, slava Sveta Trojica. Mi smo uzeli kolač i prenosimo našu tradiciju, naše običaje na mlađe potomke, našu decu, kao što smo nasledili mi od naših očeva i dedova. Tako da mi danas prenosimo njima naše običaje, kako bi učili decu da se mole Bogu da dolaze u crkvu, kako bi ovo naše selo zaživelo, što nam je želja. Čestitao bih svim meštanima i građanima Leposavića današnju slavu i pozivam ih da dođu da se poslužimo zajedno", kazao je Nedeljković.
Vasilije Milanović pozvao je braću i sestre u Hristu da dođu u što većem broju i posećuju svetinje kako bi se zajedno pomolila Gospodu u ovim teškim vremenima.
"Bogu hvala, Bog nas je okupio danas u ovom prelepom Hramu na jedno prelepo mesto. Ovo mesto, ova crkva datira iz 14 veka. Svi koji smo danas prisustvovali Liturgiji, treba da znamo da je nova crkva izgrađena na temeljima stare. Bogu hvala na svemu što nas je okupio ovde, ovo je jedno lepo druženje, jedna zajednička molitva u ovim teškim vremenima kad treba da se pomolimo našem gospodu Isusu Hristu. Veoma je bitno za nas mlade da se što češće okupljamo i da dolazimo na ovakva dešavanja, zato što je ovaj život prolazan i sve ono u životu što dođe će proći, ali carstvo nebesko je večno i zato moramo da svoj život na zemlji maksimalno predamo Gospodu. Pozivam svoje drugare, braću i sestre u Hristu da se što više sabiramo u crkvama i da budemo što redovniji na liturgijama", rekao je Milanović.
Kurir.rs/Kosovo online
NE PROPUSTITE
