RATOMIR I ZLATA ZAJEDNO SLAVE BADNJI DAN I BOŽIĆ VEĆ 50 GODINA: Obukli se oboje u narodne nošnje, a uz punu kuću dece deda jedva čeka da uzme i gusle (video)

Ratomir i Zlata iz Leposavića su više od pedeset godina zajedno, a Božićne praznike svake godine obeležavaju po tradiciji, u krugu porodice i po običajima kako su to radili i njihovi preci. Društvo im prave i njihovi ljubimci, dve mačke.

„Badnji dan je preteča Božića, za Badnji dan se obično porani ujutru rano, dok se ne pojavi sunce, jer kad se pojavi sunce, znači svetlost prevladava lepotom dana. Međutim, ova godina je bez snega, tako da malo je neobično, jer obično za Božić padne sneg i napravi dan za slavlje. Ujutru se porani i odabere se mesto gde će badnjaci da se seku. U mom selu, Tvrđen se zove, moja porodica od kada ja pamtim, a dosta dugo pamtim, već sam ušo u devetu deceniju, mi smo uvek sekli tri badnjaka. Mnogi se pitaju zašto baš tri, pa ima tu simbolike“, kaže Vukašinović.

Priseća se kako su nekada na selu vredni domaćini obeležavali Badnji dan.

„Nekada narod se uglavnom bavio poljoprivredom, a glavno prevozno sredstvo je bilo zaprega volijska tako da je svaki čovek imao kola i volove. Tri badnjaka sečem, a to je asocijacija na tri vola, dva vola vuku zapregu, a ako je neki veliki teret pa ne mogu njih dva da izvuku taj teret onda se upregne i treći vo, što simboliku daje da su desni badnjak, levi badnjak i srednji badnjak, znači desni vo, levi vo i srednji koji se upreže ako teret ne mogu da izvuku oba dva“, dodaje Vukašinović.

Kako bi odabrao najlepši badnjak on bira najlepše cerovo drvo, napominjući da se nikako ne dodiruje golim rukama već u rukavicama.

„Ja sam poranio jutros i iseko sam badnjake tu nedaleko od kuće. Našao sam u jednom malom prostoru sva tri badnjaka i isekao. Prvi badnjak kad sam počeo da sečem ja sam se prekrstio i pomolio se gospodu Bogu i rekao neka mi je srećan desni badnjak i prvi iver što je opao posle trećeg zaseka ja sam njega stavio u torbu. To sam sve radio sa rukavicama jer se badnjaci seku u rukavicama, ne sme da se dodirne badnjak golim rukama, po tradiciji i ja sam se toga i pridržavao jutros“, ističe Vukašinović.

Isečene badnjake posipa pšenicom ostavlja hleb i so na samom mestu gde je presečen i badnjake odnosi pred kuću, kaže da je važno prekrstiti se i poljubiti badnje drvo.

„Kada sam isekao prvi badnjak ja sam iz torbe izvadio pogaču, pšenicu, rakiju, a sve to asocijacije da bude domaćinstvo bogato. Prekrstio sam se, pomolio se bogu čestitao dešnjaka i stavio malo žita, napravio sam krst sa tim žitom i stavio sam parče pogače koju je supruga umesila. Onda sam iseko drugi odnosno levi badnjak, pa srednji fino ih sredio i stavio po malo parče hleba na panj koji je ostao gde su bili badnjaci i onda sam krenuo kući, došao kući i stavio ispred kuće uza zid tako da do samog mraka badnjaci stoje postavljeni i sva čeljad preko dana čestitaju badnjak i poljube ili ako dođe neki gost isto tako, ali niko ne dira badnjake golim rukama već rukavicom“, dodao je Vukašinović.

Njegova supruga toga jutra priprema posnu gozbu uz koju se uveče slavi i priprema kako bi se dočekao Božić.

„Za Badnji dan sprema se pogača obavezno, punjena paprika, kupusnik i riba i to se ponese ko ide da seče badnjak i rakiju i pšenicu i ide u badnjake. Ranije smo unosili slamu, posle toga neke dušeke smo stavljali na podu, a sada smo stariji i verovatno drugi stariji ne možemo tu da se saginjemo već na stočić mali uveče spremimo sve da bude posno. Spremimo kupusnik, punjenu papriku, krompir salata, voće, kesten, nema Božića bez kestena. Domaćin iseče badnjak na male parčiće što može da se stavi u šporet, stavi ispred vrata i već predveče kada smo završili sve pripreme i kada više niko neće da dolazi u kuću onda domaćin unese badnjak i unosi u kuću, a domaćica uzme pšenicu i baca na domaćina i kaže "Dobro došo Badnjače" i taj badnjak se stavlja u šporet, tri badnjaka se unose, nakon čega sednemo za sto, zapalimo sveću, okadimo se, tu je i pogača ona što je spremljena koja se seče sutra dan kad as podiže slava.Moje unuke, jedna unuka dođe pa sa babom baca žito kada unose badnjak, a druga unuka sa dedom nosi badnjak na rame i unosi u kuću“, kaže Zlata Vukašinović.

Ratomir se nadovezuje i priča o običajima unošenja badnjaka u kuću.

„Uveče kada sam sa unukom uneo badnjak, čestitamo Božić, uoči Božića. Ujutru kad ustanemo čekamo polaznika ili položajnika kako već neko naziva. Moj položajnik je moja unuka, sada ne samo unuka nego i dve praunuke i zet. One dođu završi se ono po običaju, otvore se vrata do šporeta onda nas sa žitom dočeka domaćica, baca žito čestitaju Srećan Božić uzima badnjak prodžara u šporet i onda tamo govori "Koliko iskrica toliko parica, koliko žiški toliko ovaca nabraja sve, toliko čeljad"... Polaznik stavi paru, metalni novac stavi i onda na badnjak ima i so preko koga se iz ljubimo čestitamo Božić jedni drugima, prekrstimo se, okadimos sedamo za sto i mezimo. Sad je već postavljena hrana koja više nije posna nego mrsna“, rekao je Vukašinović.

Za razliku od Badnjeg dana, za Božić se iznosi i priprema najlepša masna hrana, a domaćica Zlata za polaznika i okupljene toga dana ulepšava pogaču raznim simbolikama.

„Za Božić se sprema sve masno, tu mora da ima i pečenje, nekad i kokošku ispečeno, nekada svinjsko, uglavnom mora da ima nešto mesnato, obavezno mora da ima suvo meso, vešaljka i to prvi da se pojede, kolači, salata i svašta nešto spremamo i voće šta ostane. Neko sprema pogaču, a neko pitu i tu stavljaju pare, grančicu od drena da deca budu zdrava i domaćini, zatim bagrem da se grame za momke i devojke sve se to stavlja u pogaču. Ja na primer stavljam pitu, od moje majke sam nasledila to sve postavim to u pitu. Posle toga dignemo slavu, ručamo i da vidimo šta će ko da dobije i svako ispred sebe uzima parče, gledamo dal je ko izvukao za zdravlje, pare ili šta drugo“, priča Zlata Vukašinović.

Kako imaju punu kuću dece, unučića i paraunučića kaže da na dan Božića voli i da nešto odsvira na guslama uz pesmu, a kada to nije u mogućnosti onda im recituje pesme posvećene tom danu.

„Kasnije se malo pokupimo oko deset sati, uglavnom dođe sin, snajka pokupimo se dignemo slavu gospodamo i sve kako ide za pravu slavu. Ja uzmem i gusle pa odpevam pesmu: Nema dana bez očnoga vida, niti prave slave bez Božića, slavio sam Božić u Vitlejem, slavio ga u Atonsku goru, slavio ga u Sveto Kijevo. Oko ognja slama razastrta, ukršteni na ognju badnjaci, a što mi se najviše dopada, što sve mogu lepo da pozdravim“, kaže Ratomir Vukašinović.

Kako su oboje muzikalni i učesnici mnogih tradicionalnih manifestacija, Zlata zna i da zapeva stare izvorne pesme koje je učila od svojih roditelja.

„Kad dignemo slavu i posle ručka i zapevamo, naša porodica svi smo muzikalni, svi pevamo pa mogu i ja da otpevam jednu pesmu pa kako bude“, kaže Zlata.

Kurir.rs/Kosovo online/Prenela: SĐP

 BADNJI DAN I OBIČAJI