BADNJI DAN U MITROVICI I ZVEČANU: Miljan uranio kao pravi domaćin: Idemo po badnjak, da osvetlimo naš srpski običaj, da ga ne zaboravimo (video)

Badnje jutro na severu Kosova obeležava se tradicionalno. Već posle ponoći, pa do prvih jutarnjih zraka, meštani Severne Mitrovice i Zvečana idu do obližnjih šuma, kako bi u svoja ognjišta doneli badnjake.

Nešto dalje od Žitkovca, u podnožju Sokolice, u selu Rudare, sreli smo tri domaćina koji su, nakon sečenja badnjaka, nazdravljali domaćom mekom rakijom.

Bane Milenković, jedan od njih, poželeo je ovom prilikom srećne praznike svim sugrađanima.

„Kao i svako Badnje jutro, i danas smo ustali da sečemo badnjake sa komšijama i prijateljima. Ustali smo i isekli badnjak kako tradicija nalaže. Svim sugrađanima čestitam praznike, nek smo živi i zdravi. Živeli”, nazdravio je Milenković.

U Severnoj Mitrovici si vidljive kolone automobila, pune isečenih badnjaka. Sugrađani se međusobno pozdravljaju sirenama, uz pozdrav „Srećno Badnje jutro”.

Pravoslavni vernici obeležavaju Badnji dan – praznik ljubavi i pomirenja

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara, Božićnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Badnji dan započinje rano i traje do kasno. Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom unosi u kuću. Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.

Badnjak vodi poreklo od čudesne vitlejemske noći, kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin božji, i kada je položen u jasle na slamu.

Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekivanja radosti. Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.

Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi. To je i podsećanje da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.

Običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju i ugoste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.

Kurir.rs/Kosovo online/Prenela: SĐP

 Silvia Đogani seče badnjak: