Ukoliko i Vrhovni kasacioni sud ne uvaži da sam žrtva diskriminacije, jer sam otkaz dobila samo zato što sam bila trudna, tužiću državu, poručuje Sunčica Aleksić

KIKINDA: Ne predaje se!

Ne prestaje borba Sunčice Aleksić (28) iz Kikinde i njene dve sugrađanke, da na sudu dokažu da ih je bivši poslodavac diskriminisao, jer su otkaz u fabrici „Toza Marković“ dobile samo zato što su bile trudne.

Dok joj se u naručju privija ćerkica Jana, Sunčica kaže da će se valjda obistiniti izreka da je pravda spora ali dostižna:
- U pravdu i pravosuđe razočarala sam se već dva puta. Apelacioni sud u Novom Sadu nedavno je odbio žalbu koju je moj advokat uložio na presudu kikindskog Osnovnog suda . Apelacioni sud je, između ostalog konstatovao da sam se neosnovano pozvala na odredbe člana 18 do 20 Zakona o radu o zabrani diskriminacije, i da mi je ugovor otkazan nakon roka na koji je zaključen. Istu sudbinu doživele su i moje koleginice Tamara Jurkić i Vesna Sivčev. Sa strahom očekujem šta će reći Vrhovni kasacioni sud. Ako ponovo izgubim, po pravdu ću otići u Strazbur i tužiti državu - kaže za Kurir Sunčica.

Nadu da će više sudske instance prepoznati diskriminaciju, Sunčica zasniva na obrazloženju koje je poslovodstvo “Toze Marković” svojevremeno uputilo NSZ. U njemu je stojalo da su tri radnice zamenjene zato što se nalaze na trudničkom bolovanju, a njima su potrebni radnici za preoces proizvodnje:
- Ako to nije diskriminacija, ja stvarno ne znam šta je. Suprug i ja smo psihički iznureni. Bezuspešno sam se pismeno za pomoć obratila predsedniku države, premijeru, ministru pravde… Pokrajinski ombudsman utvrdio je da otkaz zbog trudnoće nezakonit i da sam žrtva diskriminacije, ali ja od toga nemam nikakve koristi. Osećam se poniženo, ali ne želim da se predam-odlučna je Sunčica.

S.U.


kikinda-suncica-cerka-jana.jpg
Saša Urošev 



Kako je postala prekobrojna

Zaposlila sam se 25.2.2011. u okviru programa "Prva šansa", a vrlo brzo unapređena u poslovođu. Primljena sam na 12 meseci, sa obavezom poslodavca da me zadrži još toliko. U međuvremenu sam zatrudnela. Odbili su da mi produže ugovor o radu kad sam bila u četvrtom mesecu trudnoće. U „Tozi Markoviću“ su kao pokriće naveli da su se ugovorom sa NZS obavezali da, u slučaju da nisu zadovoljni pripravnikom, mogu da zasnuju radni odnos i sa drugim licima sa njihove evidencije, istog zanimanja i stepena obrazovanja. Iako su u fabrici naveli da sam zamenjena jer sam na trudničkom bolovanju, kikindski Osnovni sud je presudio da “tuženi nije prekršio zabranu diskriminacije jer nije otkazao ugovor o radu zbog trudnoće, već zbog isteka vremena za koji je zasnovan radni odnos”-nabraja ogorčeno Sunčica.

Inspirisan nepravdom koja koja nas je snašla, Sunčicin suprug Saša napisao je pesmu “Stop nalitetu”


Stop natalitetu


Svaka majka blagoslov doživi,
kad joj malo biće u stomaku oživi.

Svaka majka sa mišlju se vodi,
sve će biti lepše kad se beba rodi.

Ali, avaj

U ovoj državi više nema leba,
dobiješ otkaz u godini beba.

Kad zbog trudnoće ti dobiješ otkaz,
na sud ponesi bebu kao živi dokaz.

Eto ti sad,pa ti majka budi,
pa da ti se posle zbog majčinstva sudi.

Posle ovog suda sad nema dileme,
rađajte decu al ne u radno vreme.

U državi našoj zakon jasno stoji,
ko hoće da rađa treba da se boji.

Sud je doneo presudu čitku,
džaba Vi vodite za bebe bitku.

Izjava je prosta u inspekciji rada,
nemoj da se nerviraš još si zdravo mlada.

Od biroa rada nema veće ludnice,
tamo su nam rekli šta će firmi trudnice.

U Kikindskom sudu znamo jednu tetu,
što je javno rekla stop natalitetu.

Troškovi suda mogu i na rate,
evo jedne pesme od mame i tate.