Leskovčanin Dušan (21) živi na veštačkim plućima

LESKOVAC - Dvadesetjednogodišnji Leskovčanin Dušan Hadži-Tančić jedan je od tri osobe u Srbiji koje boluju od retke bolesti, Prader-Vilijevog sindroma.

Lek ne postoji, bez kiseonika ne može, a stanje mu se pogoršalo od kad sa majkom i bratom živi u stanu od samo 15 kvadrata.

Kada je imao godinu i po dana roditelji su saznali da njihov stariji sin Dušan boluje od Prader-Vilijevog sindroma, genetskog poremećaja rada centra za sitost.

Veliku gojaznost prate dijabetes, srčani problemi, a bez kiseonika i veštačkih pluća Dušan ne može da živi.

U 14. godini imao je infarkt, bio je i u komi. Svakog dana mu je sve teže, a uslovi u kojima živi sa tri godine mlađim bratom i majkom Marijom su izuzetno loši. Celo pokućstvo živi u 15 kvadrata.

"Posle razvoda ostala sam sa decom bukvalno na ulici. Opština mi je dala ovaj stan. Međutim njemu su potrebni posebni uslovi. Ovo nije za njega. Celog leta morala sam da kuvam u kupatilu zbog aparata i isparenja", kaže Marija Hadži-Tančić.

Dušan sve razume, ali ne može da govori i piše. Pokazuje nam poruku svoje drugarice. Pošto u zgradi nema lifta, a Dušan se teško kreće ovo je njegov prozor u svet. Posle samo šest koraka i našeg prisustva njegov organizam vapi za kiseonikom.

"Moram dva puta dnevno da mu uključujem kiseonik. Evo koliko nas je sada u sobi on već nema kiseonik. A kada ga priključim od teskobe sin i ja ne možemo da se krećemo po stanu", kaže Marija.

U Upravi za urbanizam i komunalne poslove su dobro upoznati sa problemom ove porodice. Od 114 stanova u vlasništvu grada Leskovca 32 su bespravno useljena. Iseljenja su počela pa će, kako kažu, i problem Hadži-Tančića biti rešen.

Žikica Stojanović načelnik Uprave za urbanizam i komunalne poslove kaže da će do sredine decembra biti iseljena još tri stana.

"Mi moramo pod hitno da rešimo problem šest porodica. Moramo da im obezbedimo prostor za normalno funkcionisanje i življenje", dodaje on.

Zahtev za dodelu stana je podnet, obećanje je dato tako da Mariji i njenim sinovima, koji žive od socijalne pomoći i tuđe nege, ostaje nada da će možda Novu godinu dočekati u novom, prostranijem domu.