"Nemamo mi svi u dvorištu nove Džon Dir traktore, besne džipove, nove Class kombajne i novčana sredstva za teranje cena državnog zakupa u nebesa", napisao je Đorđe Guran

JAŠA TOMIĆ - Đorđe Guran iz Jaše Tomića uputio je otvoreno pismo ministru poljoprivrede Dragana Glamočiča u kome je izneo sve muke sa kojima se sreće srpski seljak.

Pismo prenosimo u celini.

Ovim pismom želim da se obratim Gosp. Min. Glamočiću.

Poštovani gospodine Ministre: Ja Vam pišem iz Jaše Tomić, opština Sečanj. Moja petočlana porodica i ja živimo isključivo od ratarstva i drugih primanja nemamo. Pokušavamo da se sa svakom dolazećom godinom prilagodimo novim uslovima i zahtevima koje nam postavlja Min.Poljoprivrede, Poreska uprava, Socijalno….desi se da i zadnje dinare iz kuće damo da platimo porez i PIO. Verujte da je jako teško preživeti, a kamoli napredovati. Dolaze na naplatu naknade za odvodnjavanje, a kanala nema u blizini ni na 500 m dok dosta njiva leži pod vodom.Pa eto i to platimo da što se kaže duga nigde nemamo.

Predprošle godine pokrali nas skladištari (Transpetrol Sečanj), prošle godine mali rod zbog suše i naravno mizerna cena zbog aflatoksina (čista politika) i eto ove godine nas uništiše monopolisti sa cenom suncokreta. Subvencije od 6000 dinara po hektaru direktnih davanja, ma koliko male i ne konkurentne sa subvencijama u okruženju, opet su nam nešto značile. Naravno stigle su kasno, ali su bar pokrile kamate za koje smo se zadužili da bi kupili repromaterijal za proleće u nedostatku pravovremenog stizanja subvencija.

Onda onaj drugi deo gde smo plaćali punu cenu nafte pa nam je vraćano 50 dinara po litri. Retko ko je svoje pravo na to iskoristio, jer jednostavno nismo imali para za kupovinu. Mi smo faktički finansirali sami sebe plaćajući punu cenu i onda čekajući da nam država vrati bukvalno naše pare. Pa sami znate da je akciza bez poreza na 1 litar nafte oko 50 dinara. I evo opet po promeni ministra najavljuju se nove mere. Mesto da nam se subvencije povećavaju i prave nas konkurentnijim poljoprivrednicima iz EU mi idemo sve dalje u dubiozu samog opstanka.

Kada Zakon treba da se menja zbog nas to je nemoguće, a kada se menja zarad otkidanja od nas i krpljenja rupa u budžetu onda je izmena moguća. U najavama koje čujemo iz medijske „tišine“ gore nego što je vladala za vreme Miloševića, ne naslućuje se ništa dobro. Ukidate povraćaje za naftu i pokušaće te da subvencionišete seme i đubrivo. Na taj način mi nećemo ni osetiti subvencije, jer će se sliti u ruke prodavaca, distributera tog repromaterijala. Cena repromaterijala će istog momenta biti povećana i ta razlika će biti ti naši povraćaji. Sledeća stvar je ukidanje 6000 dinara po hektaru direktnih davanja i preusmeravanje u investicije.

Pa ja evo pitam Vas u koje investicije? Ko od onog prosečnog farmera sa popisa poljoprivrede, koji je rađen, može i sme da uđe u investicije tipa traktora, silosa, hangara…..ili nečeg većeg. Znate li Vi da ljudi nemaju da bace veštačko đubrivo, a ne da kupuju traktore. Nemojte gledati 5% poljoprivrednika koji se već mogu nazvati tajkunima nego pogledajte sve nas ostale. Nemamo mi svi u dvorištu nove Džon Dir traktore, besne džipove, nove Class kombajne i novčana sredstva za teranje cena državnog zakupa u nebesa. Nisam imao nameru da Vas uvredim, kritikujem ili išta zlonamerno već samo da Vam, ako mogu, ukažem na realno stanje Srpskog seljaka.

Ta razna udruženja koja izlaze u javnost nisu ni merilo ni predstavnici prave većine seljaka. U tim udruženjima su zastupljeni određeni lobiji i pojedine velike gazde koje se forsiraju i probijaju kroz njih. Poštovani gospodine ministre Glamočiću evo ja Vas pozivam da budete gost moga gazdinstva i u razgovoru sa ostalim seljacima možda uvidite gde smo mi sada.