Devojka koja nikada nije upoznala ubijenog Vuka Stojiljkovića napisala potresnu pesmu

Dvadesetdvogodišnji Nišlija Vuk Stojiljković sinoć je ubijen na ulici, samo zbog razmene pogleda sa tinejdžerom s kojim je bio "u lošim odnosima". Nepoznata devojka je na svom blogu napisala potresnu priču o mladiću koga nije poznavala. s osvrtom na ovu tragediju. Napisala je sledeće.

Sinoć je ubijen Vuk Stojiljković
Sinoć je Vuk Stojiljković, dvadesetdvogodišnji student medicine iz Niša izašao na piće sa drugaricom.
Sinoć su ga iz kafića, oko 20h izvukla dva dvadesetogodišnja momka i zaklala. Vuk je ubijen sa više uboda nožem u predelu grudi, vrata i stomaka.

Dvadesetdvogodišnji student medicine.
Dvadesetdvogodišnji sin i unuk. Prijatelj. Momak. Zaklan. Nožem izboden do smrti. U osam uveče. Zaklano dete. U sred parka Svetog Save. Svetog. Zaklan

Sinoć je jedna majka stavila večeru u rernu, za sina, da jede kad se bude vratio iz grada. Dvadesetdvogodišnjeg sina. Uči da postane lekar. Ponos majčin.
Sinoć je ta ista majka navukla crnu maramu na glavu i morala da zove pogrebnu službu i da utvrdi detalje sahrane svog sina. Zdravo, pravo dete. Izašlo na piće. Čak nije ni bilo kasno. Zaklan. Sin. Dete. Drug. Čovek.Budući lekar.
Budući otac. Zaklan. Prekinut život.
Nema više ni sina, ni prijatelja, ni brata.
Samo leš koji treba sahraniti.
Samo fleke od krvi na asfaltu, tu u parku. Tu gde su ga zaklali dvadesetogodišnjaci.
Sinoć je neko ko ima DVADESET godina nosio u svom džepu nož s namerom da zakolje mladića. Sinoć su dva dvadesetogodišnjaka nožem ubadala momka i gledala kako ovaj umire. Kako mu oči umiru.Kako neko stigne za dvadeset godina da izgubi ljudskost i postane koljač i ubica? Kako neko odraste u to?
Sinoć je naš vršnjak i kolega, Vuk Stojiljković, s predumišljajem hladnokrvno zaklan.

Vuk nikada neće diplomirati.
Vuk nikada neće proputovati svet.
Vuk nikada neće ostvariti svoje snove.
Vuk nikada više neće videti proleće.
Vuk se posle ovog ispitnog roka neće pojaviti na predavanju.
Vuk više nikada neće večerati sa svojom majkom.
Vuk Stojiljković je ubijen 10. februara 2014. godine.

Ono što je naša dužnost jeste da pratimo sudski proces i kazne koje će dobiti Vukove ubice. Naša obaveza kao građana, ljudi, roditelja, braće, sestara, prijatelja jeste da se postaramo da osobe koje su zaklale Vuka budu smeštene u zatvor onoliko dugo koliko zakon za takav krvoločan zločin nalaže.

Naša je dužnost i da svoju decu edukujemo i vaspitamo da poštuju tuđ život onako kako poštuju svoj, i naš, i da ga gledaju kao svetinju.

Počivaj u miru.

J.