ŠUMADIJSKI STRADIVARIJUS: Od violine može da se živi, ali skromno

Batalović je profesor violine i jedini u Srbiji školovan i da je napravi, jer je diplomac internacionalne škole "Antonio Stradivari" u Kremoni, odakle su svi najpoznatiji svetski graditelji violina.

Šumadijski Stradivarijus, kako Batalovića mnogi nazivaju kaže da se nije pokajao što se vratio u rodni grad i što je otvorio atelje i radionicu.

"Dve godine su prošle dosta radno i zanimljivo. Dosta ljudi je mislilo da je uzaludan trud da se nešto ovako pokrene, ali, eto pokazalo se da je, ipak, veoma plodotvorno", rekao je Batalović i naveo da je najviše bilo popravki, ali i da je, za uslove u Srbiji, bilo i puno izrada.

Objašnjavajuću da mu je dva-tri meseca potrebno da napravi violionu, od vekovima najčešće kombinacije, koja je i najbolji kvalitet, a to je od bosanskog javora i alpske smreke, Batalović dodaje da je bilo različitih narudžbina.

"Do sada sam napravio dva instrumenta za ćuprijsku školu za talente, i to je bio jedan, tako da kažem, istorijski momenat", priseća se Batalović početka rada.

Objašnjava da su se na konkurs javili violinari, koji su u svojim radionicama prijavljeni kao zanatlije i majstori, te i da je konkurs renomirane škole za talante u Ćurpiji, bila prilika da se proveri koliko uopšte u Srbiji ima violinara koji violine izrađuju na stari način.

Skroman šumadijski violinista i violinar kaže da je imao sreću, jer čim se vratio iz Kremone i otvorio atelje prijavio se na konkurs i dobio posao da napravi dva instrumenta, violinu i violu.

Na pitanje može li da se živi od tog posla, odgovara - može skromno, za nekog ko traži skroman život i dodaje da, kako ima planove da više radi na izradi instrumenata, nedavno je angažovao i pomoćnika, Miloša Janićijevića iz Kragujevca.Janićijević, koji završava zidno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti je rekao da kod Borisa trenutno izučava zanat.

"Interasanta mi je violina, zbog tog nekog zlatnog preseka i tog njenog savršenog oblika. Jednostavno, to me privuklo da dođem i da nešto novo probam da napravim", kaže Janićijević i izražava žaljenje što se ne zna ko je prvi izumeo violinu.

Dodaje, da ga je violiona zanimala od malena, da mu je bila interesantna, i priseća se da kada bi seo ispred televizora i slušao zvuk violine, kako su mu se roditelji čudili i govorili - kako može da sluša klasiku, ona je dosadna, mračna, nikakva.

"Nikada nisam očekivao da ću da pravim violine, uvek sam pravio neke minijature, neke male stvari, tako da, videćemo dokle ću da stignem, za sad ide ovako, polako", kaže Janićijević, čija želja da završi akademiju, i san - da stvara nove instrumene, nešto što, kako je rekao, nije ustaljeno i što svi rade.