Sve dobro u životu sam naučio na radnim akcijama, kaže Miodrag Milošević Rule, koji ima 104 udarničke značke i orden rada sa zlatnim vencem
radna-akcija-kikinda.jpg
1/3
radna-akcija-kikinda.jpg
radna-akcija-kikinda.jpg
Vidi galeriju
KIKINDA: Titovi udarnici ponovo zajedno na radnoj akciji Autor: Saša Urošev

KIKINDA: Na akcijaškoj mapi bivše Jugoslavije, Kikinda je postala nezaobilazno mesto okupljanja nekadašnjih Titovih udarnika. Za oko 150 bivših akcijaša iz Makedonije, BiH, Slovenije i svih krajeva Srbije, novi sedmi susret, bio je prilika da se evociraju uspomene na dane kad su izgarali na trasi od Vardara pa do Triglava.

Dok su iz razglasa odjekivale antologijske udarničke pesme, bez kojih su radne akcije bile nezamislive, akcijaši sedih glava, a još uvek vrele krvi i zdravog srca, veselo su uzvikivali: Tito, parija, omladina, akcija”.

-Prvi put sam na radnoj akciji bio 1963. godine. Tada sam imao samo deve godina. Nosio sam vodu, gurao kolica, i radio sve drugo što sam mogao. Poslednji put sam na radnoj akciji bio 1990. godine. Imam 104 udarničke značke i orden rada sa zlatnim vencem. Sve dobro u životu sam naučio na radnim akcijama, priznaje za Kurir Miodrag Milošević-Rule iz Umčara.

Dvadesetak bivših akcijaša iz Velenja i Nove Gorice, u Kikindu je doveo Velibor Radović, nekadašnji Sarajlija koji živi i radi u Sloveniji.

-Prijateljstvo koje se stekne na radnim akcijama ostaje za ceo život. Da ne govorimo o akcijaškim ljubavima, kaže on.

Slovenci u goste nisu došli praznik ruku. Doneli su im frižider.

-Pravi gost nikada ne upotrebljava ruku da pozvoni. To čini nosom. Volimo da budemo dobri gosti, a još bolji domaćini, pojasnio je Radović.

Bivši akcijaši iz Kikinde, okupljeni u udruženje “DORA”, pokrenuli su povodom 1. aprila, Dana omladinskih radnih akcija, da bi zamenili virtuelno druženje na internetu zamenili zagrljajima i suzama radosnicama.

Da je više Sirotanovića

Ni ovaj susret nije protekao bez nekadašnjih akcijaša iz Breze. Predvodio je ih bratić čuvenog Alije Sirotanovića, heroja socijalističkog rada:- Moj amidža je 1949. godine iskopao 152 tone uglja za jednu smenu. Kamo sreće da je malo više takvih Sirotanovića. Gde bi nam bio kraj?- zapitao se Arif Sirotanovič, i istakao da njih i Kikinđane vezuje neraskidivo prijateljstvo.