NAJMLAĐA ŽRTVA BOMBARDOVANJA: Bojana bi danas slavila 16. rođendan, a nije dočekala ni prvi

KURŠUMLIJA - Najmlađa žrtva NATO agresije Bojana Tošović iz Merdara kod Kuršumlije ubijena je u svojoj kući na današnji dan pre 15 godina zajedno sa svojim ocem Božinom.

Imala je samo 11 meseci. Danas, 11. aprila slavila bi 16. rođendan, a nije dočekala ni prvi.

Niko nikada od “milosrdnih anđela” nije došao makar da se izvini Bojaninoj majci Mariji, što su joj ubili ćerku i muža. Marija je tada bila u sedmom mesecu trudnoće i jedina je preživela direktan udar bombe u njenu kuću. Porodila se 17. juna 1999. godine i ćerki dala ime Anđela, baš da bi pokazala šta je anđeo.

Nije lako Mariji ni danas da priča o strašnom događaju. Jedino kaže da joj je važno što je uspela da održi trudnoću i rodi istinskog anđela.

"Te večeri smo legli rano jer smo hteli da poranimo na sutrašnji Vaskrs. Odjednom smo čuli neku tutnjavu i shvatili da je u blizini pala bomba. Skočili smo iz kreveta i otrčali u podrum kuće. Božina se vratio da uzme flašicu i kad je sišao u podrum, uzeo je Bojanu u naručje jer sam ja bila pred porođajem. Tada je nešto strašno grunulo i kad sam se osvestila videla sam da sam pokrivena ruševinama kuće i čula muža kako me doziva. I on je bio zarobljen ruševinama a pored njega ležala je Bojana", priseća se Marija strašnog događaja.

Ubrzo su stigli Marijin otac Savo i brat Mirko. Prvo su odneli Bojanu a zatim otkopali Božinu i Mariju i izneli ih na put.

"Pitala sam gde je Bojana a oni su mi rekli da su je odneli kod moje majke. Božina je bio nepokretan ali još živ. Celu noć smo proveli na ledini, dok nije svanulo i prestalo bombardovanje. Kad je svanulo primetila sam da moj muž više ne diše. Dodirnula sam mu lice i shvatila da više nije živ. Umro je”, zavapila sam a moji su mi tada rekli da mi je i ćerka mrtva - priseća se Marija i dodaje da se posle toga malo čega seća.

Tešku povređenu Mariju prebacili su u Kuršumliju, pa u bolnicu u Prokuplju. Dugo se lečila, ostali su brojni ožiljci po celom telu ali, kako kaže, najveći i najteži na duši.

Marija sa ćerkom danas živi u Kuršumliji. Opština je posle rata zaposlila u Mesnoj kancelariji u selu Rača. Nikome ni dan-danas nije jasno zašto je bombardovano ovo selo, kad u njegovoj okolini nije bilo vojske ni vojnih objekata.