Bili smo u vodi koja mi je dolazila do vrata, nisam razmišljao o sebi, već o toj ženi i kako da njoj pomognemo; Sve se dobro završilo, priča Dragan Milenković, koji je sa četvoro dece i ženom smešten u prihvatilištu u Areni
DRAMA: Dva kilometra gurao čamac kroz bujicu s ženom koja se porađa! Foto: Damir Dervišagić, Kurir štampano

BEOGRAD - Život piše drame.
U beogradskim prihvatilištima je oko pet hiljada ljudi, svaka od tih osoba ima svoju priču. Svaka je teška, ali sa srećnim krajem.

Crna tačka

- S bratom sam pomogao da trudnicu pred porođajem čamcem prevezemo do vozila Hitne pomoći. Kad smo je ubacili u kombi, žena se porodila. Ne znam ni kog je pola dete i voleo bih da se sada kad je sve prošlo upoznamo - počinje da priča neverovatnu priču za Kurir Dragan Milenković iz Obrenovca, koji je sa sinom od mesec i po dana smešten u prihvatnom centru u Areni.

On objašnjava da je u petak ujutru, ne sluteći šta ga čeka na putu, iz naselja Skela s bratom krenuo na posao u JKP „Čistoća“. Njihov put do posla sprečila je voda u delu Obrenovca koji je poznat kao crna tačka.

- Kad smo izašli iz kola, čuo sam da neko doziva pomoć. Bio je to čovek iz zgrade sa još nekoliko stanara, vikali su da se žena porađa. Svi su stajali i čekali da pomoć dođe, ali moj brat i ja nismo imali strpljenja, ja imam četvoro dece i znam šta to znači... U cipelama smo otišli do tih ljudi, voda mi je bila iznad struka. Srećom, ugledali smo jedan limeni čamac nedaleko od nas, s bratom i suprugom te žene dovukli smo čamac, utom je stigla i policija. Čovek je preneo ženu u čamac, vrištala je od bolova i tad nam je njen muž rekao da joj je pre dva sata pukao vodenjak - priča Milenković.

Voda do grla

Prema njegovim rečima, on, njegov brat, muž te žene i policajci gurali su čamac sa ženom koja je sve vreme imala trudove skoro dva kilometra, gde su naišli na vozilo Hitne pomoći.

- Pošto smo svi mi hodali pored čamca, voda nam je u jednom trenutku dolazila do vrata, ali niko od nas nije odustajao. Svi smo gledali da se ženi što pre ukaže pomoć - istakao je naš sagovornik.
Inače, Dragan je rekao da mu je sin Nenad dobio temperaturu, pa su ih u Areni posetili lekari.

- Naša kuća je na brdu, pa smo imali sreću da ne budemo potopljeni, ali bez vode i struje svejedno ne bismo dugo izdržali. Najviše sam se plašila zbog dece. U evakuaciju smo zajedno sa decom krenuli u ponedeljak ujutru. Išli smo preko potopljenih njiva i uspeli da stignemo do Zvečke, gde nas je pokupio kamion. Odvezli su nas do hotela, a onda dalje autobusom ovde do Arene - ispričala je Draganova supruga.
milijana-sreckovic.jpg
Foto: Kurir štampano

Milijana Srećković
IZGUBILA SAM UNUKA I PRAUNUKE!

U Hali pionir naša ekipa razgovarala je s bakom Milijanom Srećković. Kako nam je objasnila, u Obrenovcu ima unuka koji ima suprugu i troje male dece i o njima ništa ne zna od petka.
- Svi smo se nekako zbrinuli i čuli, samo nikakvog glasa nema od mog unuka. Izgubila sam njega i njegovog trogodišnjeg sina i bliznakinje koje su stare mesec i po dana. Njihov stan je baš u centru Obrenovca kod trafostanice, a odatle čujem samo loše priče. Ako neko nešto zna o njima, molim vas, javite mi, mnogo se brinem za njih - kazala je Milijana i dodala da bi od svega najviše volela da joj se on nekako javi.
Inače, Milijana je živela sama u neposrednoj blizini hotela u centru grada, a njen unuk Nemanja Zeljić, ukoliko želi, može da se javi našoj redakciji, pa ćemo ga uputiti kako da dođe do zabrinute bake.

lena-nenadic.jpg
Foto: Damir Dervišagić

Lena Nenadić
MAMA, HOĆEMO LI OVDE UMRETI?

Marijana Nenadić imala je kuću u centru Obrenovca koju je zajedno s maloletnim ćerkama i bratom morala da napusti u prvom naletu poplave. S decom je najpre bila kod kumova koji imaju veću kuću od njih, a potom su bili evakuisani u OŠ „Jefimija“ zajedno sa više od 600 ljudi.
- Nikad neću zaboraviti kad je voda počela da ulazi na prvi sprat, taj strah koji se uvukao u ljude, galamu, borbu za goli život. I moju devetogodišnju ćerku Lenu, koja je dva puta padala u nesvest usled dehidratacije. Ona me je u subotu, dan pre evakuacije, pitala: „Mama, hoćemo li mi ovde umreti?“ - navodi Nenadićeva, koja je sa decom smeštena u hotelu „Slavija“.

jovanka-sreckovic.jpg
Foto: Kurir štampano

Jovanka Srećković
HTELA SAM DA UĐEM
U BAČVU OD KUPUSA!

Jovanka Srećković prešla je osmu deceniju i, kako kaže, njoj je bilo svejedno kad je voda počela da prodire u kuću u Zabrežju.
- Navikla sam na vodu, mada ovo nije bila poplava, ovo je bio cunami! Iz kuće su me izvukli moji unuci jer se slabije krećem. Imam problem s nogom. Dok su me iznosili iz kuće, rekla sam im - dajte mi jednu bačvu od kupusa da uđem u nju i ona će me odvesti tačno tamo gde treba - priča baka Jovanka, koja je smeštena u Beogradskoj areni.

Milorad Obadić i Nevenka Vasiljević
SUSRET POSLE TRI DECENIJE

U jednom od prihvatilišta naišli smo na divnu scenu. Baka i deka sedeli su jedno preko puta drugog, a njihovu priču prekidao je zajednički smeh. Deka Milorad Obadić u prihvatilištu važi za pravog šmekera, kaže da baka s kojom smo ga videli nije jedina u njegovom životu.
- Sreli smo se posle skoro tri decenije. Milorad je kao momak bio pravi delija - objašnjava nam Nevenka Vasiljević.