Na jedvite jade dohvatio sam rukom čamac. Koliko su mi prsti bili dugi, za toliko sam izbegao smrt - veli ovaj domaćin

Strah znači smrt - razbirao je, boreći se za vazduh u kovitlacu matice koja ga je potapala, Vladan Dodić (48) iz Rogačice dok ga je podivljala reka 200 metara bacala sa jedne na drugu stranu stenovitog klanca i nosila ka Drini - brzoj, nabujaloj, crnoj kao oranje.

Kaže da je odličan plivač. S vodom i na vodi naučio je na Drini. Ali da će mu malo veći potok kroz rodno selo, koji je s kamena na kamen mali milion puta pregazio, umalo doći glave - nikada nije mogao ni da nasluti.

- Sa rođakom Milanom i komšijom Markom pošao sam čamcem da s druge strane reke spasemo jedno tele. Gledao sam tele ukočeno od strana, ono je gledalo mene - priča Vladan, i navodi da je samo tren kasnije reka savladala čamac.

- Đavo je odneo šalu. Bacio sam se u vodu. Na jedvite jade dohvatio sam rukom čamac. Koliko su mi prsti bili dugi, za toliko sam izbegao smrt - veli ovaj domaćin.

Prikačen za gumenjak jurio je virovima ka ušću Rogačice u Drinu. Između izvaljenih panjeva, oborenih stabala, bandera, kroz kameni tesnac.

Kod mosta u Rogačici, gde se odvaja put za Ljuboviju, dokopao se poplavljenog malinjaka i napokon osetio tlo pod nogama.

http://www.youtube.com/watch?v=3DIyoh2a5FI

(Blic)