Ambasador Slovačke Jan Varšo izjavio je da Srbiji najteži deo posla u saniranju šteta tek predstoji

Srbija, kao članica Partnerstva za mir, posle tragičnih poplava koje su je zadesile, može da računa na podršku NATO, iako nije članica tog vojnog saveza, rečeno je danas na skupu "20 godina NATO politike otvorenih vrata" u Ambasadi Slovačke u Beogradu.

Ambasador Slovačke Jan Varšo izjavio je na skupu, koji su organizovale Ambasada Slovačke u Srbiji i Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) da Srbiji najteži deo posla u saniranju šteta tek predstoji.

Skup je počeo minutom ćutanja zbog poplava u Srbiji. Varšo je odao priznanje svim vojnicima, policajcima i dobrovoljcima koji pomažu u vanrednoj situaciji i predočio da su se mnoge države, ambasade u Beogradu imeđunarodne organizacije uključile u pomoć. Život se mora nastaviti, poručio je on i najavio donaciju Slovačke u hrani i vodi za ugrožene.

Varšo je podsetio da je 10 godina od kako je njegova zemlja pristupila NATO, uz ocenu da proces transformacije Slovačke nije gotov, da je još u izgradnji, ali sigurna na tom putu.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, moderator skupa, izjavio je da suština bezbednosti mora uključiti i bezbednost u elementarnim nepogodama.Prema njegovoj oceni, čini se da će tragična situacija zbližiti zemlje Balkana.

"Ova nacionalna tragedija grupe zemalja daje priliku Evropskoj uniji da pokaže svoju solidarnost zemljama koje su ugrožene, a još nisu njene članice", zaključio je Simić.

Mađarski ambasador u Beogradu Oskar Niković istakao je da je Mađarska u pridruživanju smatrala da je NATO predvorje EU, što se pokazalo tačnim i ocenio da sve zemlje Jugoistočne Evrope koje dele evropske vrednosti treba da sepridruže NATO i EU. - U ovoj situaciji, Srbija, iako nije članica može da računa na pomoć NATO saveza - rekao je on. Ambasador Bugarske Angel Dimitrov rekao je da je njegova zemlja mnogo dobila ulaskom u NATO, podigla nivo bezbednosti i da Bugarska kategočički podržava politiku "otvorenih vrata" NATO, jer je to faktor stabilnosti Zapadnog Balkana. Ambasador Hrvatske Gordan Markotić istakao je da je člansvo u alijansi pomoglo u demokratizaciji Hrvatske, jer NATO deli vrednosti EU.

"NATO, kao najmoćnija vojna alijansa u svetu, u 21. veku ostaje "zlatni standard" bezbednosti u regionu Balkana", zaključio je Markotić.

Otvorena vrata NATO, obezbediće mir i bezbednost u regionu Balkana i podstaći evrointegracije, rekao je Markotić. On je istakao da u pogledu ekonomije, strani investitori traže bezbedno područje, gde će ulagati, a da članstvo u NATO pomaže percepciju investitora o bezbednosti zemlje u koju dolaze. Takođe je važno, napomenuo je, da Hrvatska koja 50 odsto BDP ostvaruje u turizmu, u očima stranih turista bude viđena kao bezbedna zemlja, a NATO sigurno utiče na to.

U istom paketu sa Hrvatskom NATO je pre pet godina pristupila i Albanija, a ambasador Albanije u Beogradu Špetim Čauši je istakao da je člansto u NATO nezamenjivi kamen temeljac bezbednosti te zemlje, ali i regiona. Slovenački ambasador Franc But naveo je da je za 10 godina članstva nesumnjiva korist Slovenije od učešća u NATO savezu, što je otvorilo i nove mogućnosti razvoja iinvesticija. I Slovenija podržava politiku otvorenih vrata, verujući da u NATO ima mesta za sve evropske zemlje, a prema rečima Buta u interesu Slovenije je da sve zemlje Zapadnog Balkana pristupe, a da naročito ima prostora za saradnju sa Srbijom.

Ambasador Rumunije u Beogradu Danijel Banu izrazio je žaljenje i solidarnost zbog situacije u Srbiji, jer i Rumunija ima to iskustvo. On je rekao da Rumunija danas promoviše nacionalne i bezbednosne interese kao cenjen saveznik Alijanse, a da je kao članica NATO dosegla najviši bezbednosni nivo od svogpostanka.